LIDIJA TRAŽI SVOJE BIOLOŠKE RODITELJE: Ostavili su je pored kontejnera, a ona posle 37 godina želi da ih pronađe (FOTO)

Foto: Facebook

Preporučujemo

Lidija Ivanković ( 37 ), koja danas živi u Paraćinu, godinama bezuspešno traži svoje biološke roditelje. Pokušala je prvo preko svoje, a potom i preko Fejsbuk stranice „Svi mi koji tražimo nekoga iz svoje porodice“, ali nije imala sreće. Sada pokušava da sazna ko je i čija je preko makedonskih medija, jer je u septembru 1979. godine rođena u Skoplju.

POMOZIMO MILICI DA PRONAĐE MAJKU, koja ju je 1994. ostavila KAO BEBU nasred ulice! (FOTO)

Ona moli da joj se jave ljudi koji su nešto čuli ili znaju o njenom slučaju, ili one koji se sećaju nje dok je boravila u Domu za decu i odojčad u Skoplju. Priložila je i svoju fotografiju u nadi da će je neko prepoznati i pomoći da dozna nešto o svom poreklu.

Lidija pretpostavlja da su joj roditelji iz Makedonije, a na ovaj korak da javno zatraži pomoć odlučila se pošto su joj socijalne službe u Skoplju zalupile vrata veleći da su informacije o roditeljima, prema makedonskom Zakonu o porodici, strogo poverljive i da ne smeju da se davaju usvojenoj deci.

Ona je saznala da je rođena u Skoplju, ali nije sigurna kog datuma je ugledala svetlost dana zato što ju je biološka majka još kao bebu ostavila pored kontejnera ispred Doma za decu i odojčad u naselju Aerodrom u Skoplju. Lekari koji su je tada pregledali, po pupčanoj vrpci su zaključili da je rođena 6. septembra 1979. godine. Svaki trag o njenoj biološkoj majci se od tada gubi, a Lidija je u Domu boravila godinu i po dana.

Ljudi koji su je tada usvojili priznali su joj da nisu njeni pravi roditelji. Preneli su joj samo ono što im je bilo rečeno - da su je našli pored kontejnera, a potom je bila odneta u Dom i ostavljena „po strani“ za nekog „budžovana“, čija se žena u međuvremenu razbolela pa je nisu mogli usvojiti.

Njeni novi roditelji o njoj nisu imali nikakav dokument, pa ni onaj o usvajanju. Imaju samo matični broj izdat u Skoplju. Lidija je dobila matični broj i u Srbiji tek 2000. godine. Zna jedino da joj je ime bilo Biljana dok je boravila u Domu za decu i odojčad u Skoplju.

Potragu za svojim biološkim roditeljima je počela još pre osam godina prvo u Centru za socijalni rad u Paraćinu, gde živi, a potom i preko socijalnih mreža, ali do danas bez uspeha.

- Ja od nikoga ništa ne tražim. Rasla sam u srećnoj porodici i materijalno sam obezbeđena. Samo želim istinu. Tražim svoje biološke roditelje. Krv nije voda, pa imam pravo da saznam o svom poreklu, o svojoj genetici. Svet je mali, bojim se da može doći i do incesta. Samo želim da zaštitim svoju decu i njihovu decu od mogućih komplikacija, iskrena je Lidija Ivanković.

(D.J.)