Na šta bi ličio Beograd kada bi ga pogodio ZEMLJOTRES OD PET RIHTERA?

Zemljotresi, kakvi su se u prošlosti dešavali u Srbiji a koji je nedavno pogodio Skoplje, mogu se dogoditi svakog časa u našoj zemlji a kolika bi šteta od njih bila saznaćemo tek kada se takav dogodi jer ne postoje podaci o kvalitetu zgrada kaže za Telegraf direktor Republičkog seizmološkog zavoda Branko Dragičević.

Preporučujemo

Šteta od zemljotresa, broj povređenih ljudi, izgubljenih života u velikoj meri zavisi, ne samo od njegove jačine, već i od kvaliteta izgrađenih objekata. Međutim, koliko su one seizmičke otporne, nepoznanica je, pa se samim tim ni ne može naslutiti kolika bi šteta bila ako bi nas pogodio zemljotres od pet stepeni po Rihetru, kao što je Makedoniju.

I SRBIJI PRETE STRAVIČNI ZEMLJOTRESI: Kraljevo najugroženija meta!

Dragičević navodi za Telegraf da bi takav zemljotres imao u Beogradu slične posledice kao u Skoplju. Napominje i da su se propisi u vezi sa gradnjom donosili i primenjivali od 1963. do 90-tih godina a da je kvalitet te gradnje posle i pre tog perioda diskutabilan.

- Šteta u velikoj meri zavisi od kvaliteta već izgrađenih objekata. Propisi su na ovim prostorima počeli da se donose i primenjuju nakon 1963. godine, međutim, koliko su oni ispoštovani nakon toga, saznaćemo kada bude bio zemljotres. Nikad ne znamo da li je neko štedeo na materijalu, na gvožđu, cementu, da li je dobro napravio beton, koje čvrstine.

- Smatra se da je pouzdanije građeno sve do 90-tih jer su to radila državna preduzeća. Posle već imamo razne investitore. Može biti da je zgrada sagrađena odlično a onda nadograđivana, loše adaptirana, održavana, može da postoji opasnost i od susedne zgrade. Problem je što ne postoje podaci o zastupljenosti objekata po tipu gradnje - objašnjava Dragičević.

Printskrin: Google Maps

UPOZORENJE: Evo gde je sve u Srbiji moguć razoran ZEMLJOTRES!

Prema njegovim rečima, pored toga što ne postoje procene koliku seizmičku aktivnost mogu da podnesu gradovi u Srbiji, apsurdno je i to što se i kod nas kao i u drugim zemljama, seizmički rizik povećava, umesto da se smanjuje. 

- To se odnosi i na našu zemlju, upravo, zbog nekontrolisanog procesa urbanizacije. Na prostoru Balkana ima područja na kojima su se događali dosta jači zemljotresi od naših. Sve okolne zemlje osim Mađarske imaju veće magnitude. Setimo se Rumunije, Hrvatske, Banjaluke, crnogorskog primorja... Međutim, to ne znači da imamo manje posledice, svima nam je ista boljka – ranjivost objekata.

- Ako me pitate koliku bi šteteu pretrpeo Beograd kada bi ga pogodio zemljotres jačine kao u Skoplju, imao bi iste posledice. Na sreću, Beograd nema autohtoni zemljotres kao što je to slučaj sa Skopljem, Banjalukom, Istanbulom, San Franciskom... Dakle, nije bilo zemljotresa na tlu Beograda u prošlosti ali bilo je na vazdušnoj udaljenosti od 50 i 60 kilometara, kao što je bio u Lazarevcu  - navodi Dragičević.

Foto: Tanjug/AP

Na pitanje šta je o gradnji "rekao" zemljotres 2010. u Kraljevu, kaže:

- Tada smo zaticali nadograđivane zgrade, a da nisu smele. Bilo je zgrada koje su adaptirane u prethodnom periodu a da su u doživele velike štete. Takav je bio slučaj i sa Opštom bolnicom "Studenica", koji je par godina pre zemljotresa adaptiran, a posle njega je bio neupotrebljiv nekoliko meseci.

Marić: I Srbija je podložna riziku od zemljotresa, treba podići svest građana!

Godišnje se u Srbiji locira oko 1.500 zemljotresa. Jak zemljotres sa štetnim posledicama na našem prostoru dešava se na svakih desetak godina.

Foto: Telegraf

Dragičević kaže da je u Srbiji izražena seizmička aktivnost, a u prilog tome govori činjenica da smo već imali zemljotrese magnitude do 5,9 jedinica Rihterove skale.

- Žarišne zone sa najviše energetskog potencijala su svilajnačka, rudnička, lazarevačka, kopaonička, mionička, vranjska, svetozarevačka, vitinska i trstenička oblast. Tu su se u prošlosti i događali zemljotresi. Realno je ocekivati ponavljanje takvih zemljotresa. Recimo u Svilajncu je bio zemljotres 1893, u Lazarevcu 1922, u Vitini 1921, na Rudniku 1927, na Kopaoniku 1980, u Mionici 1998, s tim da je najsnažniji bio u Lazarevcu magnitude 5, 9. Znači, takvi zemljotresi se, praktično, mogu dogoditi svakog časa.

On podseća i da je nemoguće pouzdano predvideti tačan dan, čas i tačku u prostoru na kojoj će se dogoditi zemljotres.

- Znamo parametre budućih zemljotresa ali ne možemo da znamo tačno vreme i tačnu lokaciju.

(Lj. Račić)