Kurc za zatvaranje balkanske rute i protiv otvaranja daljih poglavlja sa Turskom!

Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc izjasnio se danas protiv otvaranja daljih poglavlja u pristupnim pregovorima EU sa Turskom.

Preporučujemo

Kurc je, na Odboru za spoljnu politiku austrijskog parlamenta, rekao da želi, po pitanju pristupa Turske EU, da "igra otvorenim kartama".

Prema njegovim rečima, trenutno ne bi bilo prikladno otvarati dalja poglavlja sa Ankarom, čak šta više, kako je dodao, trebalo bi jasno reći da punopravno članstvo nije cilj.

"Nije svrishodno da se Turskoj dugo nešto prividno obećava i onda prizna da to nije bilo ozbiljno. Trebalo bi igrati otvorenim kartama i jasno izneti da se Turska proteklih godina razvijala udavljavajući od EU”, objasnio je Kurc.

Predsedavajući Odbora Jozef Čap, kao i poslanik NEOS-a Kristof Vavrik, založili su se za strateško partnerstvo sa Turskom umesto punopravnog članstva u EU.

Hapšenja, masovna otpuštanja i talas čišćenja su neprihvatljivi, poručio je Kurc, dodajući da je, i pored sporazuma o izbeglicama, neophodno ukazivati na ljudska prava.

On je rekao da je potrebno prema Ankari dalje vršiti pritisak za miroljubivo rešenje problema sa Kurdima.

Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc ocenio je takođe danas da je zatvaranje balkanske rute bio ispravan korak.

Kurc je, pred odborom za spoljnu politiku austrijskog parlamenta, negirao tvrdnje poslanice Zelenih Alen Korun da je zatvaranja balkanske rute preopteretilo Grčku i Italiju.

Šef diplomatije je istakao da ni jedne godine u te dve zemlje nije bilo više zahteva za azil nego u Austriji i odbacio tvrdnje Korun da Austrija vodi politiku ograđivanja od izbeglica.

"Mi ne smemo zatvoriti oči pred patnjama u svetu. Međutim, neograničen prijem izbeglica u centralnoj Evropi ne može biti nikakav odgovor za umanjenje tih patnji”, poručio je on.

Šef austrijske diplomatije se založio za upotrebu sredstava EU za poboljšanje situacije ljudi na licu mesta.

Kurc je naglasio da to što raspodela izbeglica unutar EU, i pored odluke od prošle godine još ne funkcioniše, ima veze s tim što mnogi ljudi nisu spremni da idu u zemlje poput Rumunije.

(Telegraf.rs / Tanjug)