Nemac u Srbiji pravi najbolju rakiju: Zaljubio se u jednu Jelu i "modro zlato" (FOTO) (VIDEO)
U vremenu kada mnogi iz Srbije žele da odu u Nemačku, jedan je Nemac došao u Šumadiju. Nije čak neobično ni da neko dođe ovde da živi, ali da gaji šljive i to u selu koje je jedno od najpoznatijih proizvođača “modrog zlata”, to ovde smatraju pravom hrabrošću. I hajde da je on došao da bi zaradio od šljiva, ali ne, ni to nije razlog. Hanc Balfans stigao je u Šumadiju zbog ljubavi prema jednoj ženi.
Hanc je došao u selo Čumić, na domak Kragujevca. Iz nemačkog je grada Pasau. Tu se i upoznao sa Jelom, koja je rođena u Čumiću, a čitav radni vek je provela u Nemačkoj. Tamo se i zaljubila u udala. Po okončanju radnog veka vratila se u rodni Čumić.
- Vratila sam se da zidam kuću i čekam muža iz Nemačke. On još tamo radi. Kada je video selo gde sam rođena zaljubio se u njega, zavoleo ove ljude. Rešili smo da zajedno ovde provedemo penzionerske dane - objašnjava Jela.
Hanc je po zanimanju konsultant, čija su uža specijalnost organizacija rada i finansije. On je savetnik u svetski poznatim automobilskim kompanijama. Njegov konsultantski sat naplaćuje mnogostruko više nego što je u Srbiji dnevnica. Međutim, kako izgleda, ne ide mu loše ni organizacija šljivika.
Na posedu svoje supruge Jele zasadio je 100 stabala šljiva. U vreme berbe Hanc obavezno dolazi u Čumić kako bi proverio kako je rodila šljiva i da li je sve spremno za berbu.
- Odlučio sam da dođem ovde i posadim šljivik zbog moje supruge Jele. Ljubav me je dovela. A onda sam video kako domaćini iz Čumića gaje šljivu i prave rakiju na tradicionalan način. To me je oduševilo. Meštanima sam prepustio i da me posavetuju koje sorte da sadim i kako da se brinem o njima - objašnjava Hanc zašto svoje skupo konsultantsko vreme troši u Šumadiji.
On kaže da će od celog ovogodišnjeg roda peći rakiju jer je rodilo “šareno”, a cena otkupa je niska.
- To me ne uznemirava, naprotiv. Ja sada na poslovne sastanke u Evropi, umesto nekog skupocenog i nadaleko poznatog viskija, nosim svoju rakiju. Partneri je probaju i ostaju bez teksta. Ovde sam prvi put video založen kazan za pečenje i okupljanje ljudi, mobe za berbu šljiva. Tu me je i “kupilo” da toliko volim Šumadiju. U Nemačkoj je drugačije, ljudi se manje druže - rekao je on.
Ovaj stranac svoj šljivar u Čumiću za sada tretira kao hobi, ali jedva čeka penzionerske dane. Tada će se, kako kaže, preseliti u Šumadiju i potpuno posvetiti proizvodnji šljiva i njenoj preradi. Planira da sagradi pravi rakijski podrum u kojem će organizovati degustacije, kako bi bar pokušao da parira Šumadincima u pečenju rakije.
Jela Belfans, zbog koje je jedan Nemac došao u Šumadiju, čitaocima Telegrafa poznata je od aprila ove godine, jer je, kao i njen suprug, postala poznata kao najveći darodavac i humanista u ovom kraju Šumadije. Jela je mnogo novca donirala za obnovu seoske škole u Čumiću, koja pretenduje da se bavi obrazovnim turizmom.
Naime, lane su meštani Čumića preneli staru školsku zgradu iz 1792. godine i postavili je kraj nove škole. U toj staroj zgradi će deca iz cele Srbije, kada ovde dođu na ekskurzije, moći da “putuju kroz vreme” – pišu na voštanim pločicama i bave se umetnošću i naukom onako kako nikada nisu imali prilike. Jela je tada rekla da je njen muž za ovaj projekat poklonio 2.500 evra i školi pozajmio još toliko. Kasnije su meštani za Telegraf ispričali da je Jela, u mašinama, opremi i drugim potrebštinama donirala mnogo više.
Možda je skromnost i dobrota ove žene razlog što je jedan Nemac toliko zavoleo Šumadiju i u centru Srbije rešio da provede penzionerske dane.
Pogledajte ovaj šumadijski dragulj:
(Marija Raca)
Video: Amira Medunjanin najavila novi album "Homeland"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Putin R.S
Zasto da ne dodje. (1) nasa zemlja je prelepa, (2) nas narod je kulturan i jako gostoljubiv, (3) i najvaznije sa njihovom penzijom moze da zivi kao Luj XIV.
Podelite komentar
Gogiii
Svaka cast!
Podelite komentar
Kosta
Pa bivsa Juga i je najljepsa na svijetu. Ne samo zbog ljepota ali i zbog tolike raznolikosti na relativno malom podrucju. Odes 100km i sve oko tebe bude drugacije. I trgovine i ljudi i obicaji i muzika i hrana i reljef i klima i religija. Zasto neuzivati u srpskim trubacima i kafanama uz tradicionalnu hranu, ili zvukovima tamburice od u Vojvodini i Slavoniji us mirise prasetine i sarme. Slusati mandolinu i klape po Jadranu i smazati pokojeg zubatca. Poslusati sevdah,uz planinsku janjetinu, ili popeti se na neku planinu pa zaojlati sa visine.
Podelite komentar