ISTINA O SMRTI POSLEDNJEG NARODNOG HEROJA: Progovorio sin majora Milana Tepića!

Prošlo je 25 godina od smrti majora Milana Tepića, poslednjeg narodnog heroja Jugoslavije. Njegov sin Aleksandar Tepić posle toliko godina, u intervjuu za "Politiku" priča o smrti svoga oca, o onome što je preživela njegova porodica, ali ističe i da se ne smeju zaboraviti saborci koji su stradali, Mirković i Stevanović, kao i oni koji su preživeli. 

Preporučujemo

- Moj otac rođen je 1957.godine, u Kozarskoj Dubici. Imao je dve sestre. U tom mestu je završio osnovnu školu, a od trećeg razreda gimnazije bio je vojni stipendista, U aktivnu vojnu službu Milan Tepić stupio je 1980. godine, Prvo mesto službovanja bila mu je Slavonska Požega mesto gde su on i njegova supruga Dragica dobili ćerku Tanju.

Tokom 1991. godine nižu se oružani incidenti u Hrvatskoj i Milan odlučuje da decu i ženu skloni u Kozarsku Dubicu, U leto 1991. godine situacija je eskalirala, pa se sa suprugom mogao čuti samo telefonom, slobodnog kretanja za pripadnike JNA više nije bilo, kasarne u Hrvatskoj su blokirane i opkoljene.

- Bio sam u prilici da razgovaram sa onima koji su sa mojim ocem bili u skladištu, sa nekima tek nedavno - rekao je sin narodnog heroja.

U septembru 1991. godine Jugoslavija se u krvi raspada po nacionalnim šavovima, pa tako i njena vojska. Vojnici iz brigade u Bjelovaru dezertiraju, a u skladištu Bedenik ostaje iz svega desetak, sa sve trojicom starešina. Milan Tepić naređuje da se prilazi skladištu ponovo miniraju, sumnjajući da njegov prethodnik na toj dužnosti nije to dobro uradio. 

Foto: Youtube / SrbijaNet

- Vojnicima predočava plan da u slućaju pada skladišta municije, digne u vazduh i objekat i sebe, o čemu će ih na vreme obavestiti, kako bi se na vreme sklonili na bezbedno. Od tada Tepić ne izlazi iz jednog objekta, gde mu je pri ruci detonator, ne dozvoljavajući mogućnost da ga bilo šta spreči u nameri. U tu sobu je odlazio samo jedan vojnik, koji je kasnije pričao da su se u sobi nalazili samo vojniči krevt i klupa, na kojoj je otac držao moju i sestrinu sliku - priča Aleksandar Tepić.

Hrvatske snage kreću u napad 29. septembra 1991. godine, nešto kasnije druga raketa pogađa susedni tarnsporter u kojem gine Stojadin Mirković. 

Foto: veritas.org.rs

Pripadnici zbora Narodne garde nadiru, vojnici JNA se pod borbom povlače u poslednji zaklon, o kojem su ranije razgovarali. Kada je postalo jasno da se skladište više ne može odbraniti, kao i da su njegovi vojnici u bezbednom prostoru, Tepić aktivira detonator. Nad okolinom Bjelovara odjeknula je strašna eksplozija. Hrvatski meidji izveštavali su da se pečurka nad Bedenikom, oblak dima, mogla videti iz Mađarske.

- Mislim da se moj otac odlučio na taj čin jer mu je porodica bila na sigurnom, i jer je verovao u državu i vojsku da će nas zbrinuti. Tako je i bilo, stambeno smo obezbeđeni, a ja sam završio Vojnu akademiju. Nikada nismo tražili nikakve privilegije, u odnosu na porodice drugih stradalih - kaže Aleksandar Tepić.

Na groblju u rodnom mestu majora Tepića nalazi se nadgrobni spomenik sa njegovom slikom i podacima. Ali njegovi posmrtni podaci zvanično još nisu potvrđeni, a nezvanično sahranjeni su u neobeleženom grobu na jednom zagrebačkom groblju. 

Njegovo ime nose ulice u mnogim gradovima Srbije i Republike Srpske, kasarna u Jakovu kod Beograda, a spomen-ploča njemu u čast nalazi se i u jednoj od zgrada Generalštaba Vojske Srbije u Topčideru.

(Telegraf.rs)