AMERIČKA ČETNIKUŠA: Kako je Rut Mičel završila u srpskim brdima i zašto je branila Dražu do kraja života (FOTO)
Rut Mičel je rođena 1888. godine u Milvokiju, u američkoj saveznoj državi Viskonsin, od majke Herijet Denfort i oca Džona Lendruma Mičela, koji će nekoliko godina nakon njenog dolaska na svet postati američki kongresmen pa potom i senator.
Rođena je, dakle, u dobrostojećoj porodici; deda joj je bio bogati bankar i železnički tajkun Aleksandar Mičel.
Imala je dve sestre i dva brata; Džon je bio avijatičar koji je poginuo na nebu iznad Francuske 1917. godine, tokom Prvog svetskog rata, dok je Vilijam zvani Bili postao general i gorljivi zagovornik jačanja američkog ratnog vazduhoplovstva, zbog čega se često naziva i njegovim ocem.
Nakon koledža, udavala se tri puta. Iz prvog braka ima sina i ćerku (sin će joj poginuti 1941. godine na isti način kao i brat, samo iznad Egipta), u drugi brak je ušla dvadesetih godina prošlog veka ali se par ubrzo rastavio (formalno će se razvesti po povratku iz Evrope 1943. godine), a u treći je ušla samo 1944.
Ali, bila je nemirnog, pustolovnog duha. Nasledila je dovoljno novca da ne mora da radi do kraja života, ali to nije bio njen stil. Odlučila je da bude reporter.
Na Balkan je stigla 1938. godine, ne bi li za britanski časopis "Ilustrovane londonske vesti" pokrila venčanje kralja Zoga I od Albanije, no, umesto da se vrati kući (ili barem u Englesku), odlučila je da ostane na našem podneblju.
A gde je na našem podneblju bolje nego u Beogradu? Upravo se u našem krasnom glavnog gradu, tada prestonici Kraljevine Jugoslavije, i nastanila. Putovala je svuda okolo, ali je ovde živela.
Sa četnicima se prvi put povezala sredinom 1940. godine, i to preko vojvode Koste Pećanca. Ono što je počelo kao reportaža, pretvorilo se u saradnju i konačno u članstvo. Rut Mičel je postala četnik. Kaže da je prihvaćena samo zato što je "znala da jaše sve što ima četiri noge" i zato što je "bila spremna da umre kao muškarac".
Međutim, sa izbijanjem Drugog svetskog rata na teritoriji našeg kraljevstva, brzo je promenila stranu, ako tako može da se kaže, i povezala se sa Dražom Mihailovićem. Tako je i uhapšena u Dubrovniku od strane Nemaca maja 1941. godine, samo mesec dana nakon Aprilskog rata, dok je mapirala položaje nemačke artiljerije za Dražu.
Postoje, međutim, neke nelogičnosti i nedoslednosti u njenoj priči o predratnim i ratnim aktivnostima.
Prvo, kako je mogla da postane član četnika pre rata, dok su institucije zemlje još uvek postojale i funkcionisale? Postojala su valjda neka pravila i propisi, a ona je ne samo bila žena već i strani državljanin. Slike u četničkoj uniformi nisu dokaz same po sebi, to zavisi od konteksta u kome su nastale, a mi kontekst nemamo. Fotografije su takve da izgledaju kao da se obukla da bi se slikala. I još nešto: gde je to mogla da pokaže da je spremna da umre kao muškarac kada je uhapšena praktično čim je rat počeo?
Drugo, ona tvrdi da je radila kao četnički saradnik i kurir godinu dana pre hapšenja od strane Gestapoa. Opet, zašto bi se time bavila u mirnodopskoj situciji, kakvu su potrebu četnici za njenom pomoći imali?
Treće, maja 1941. godine četnici Draže Mihailovića su još uvek bili neorganizovana grupa. Zapravo, početkom tog meseca Draža je stigao na Ravnu Goru u društvu samo sedam oficira i 24 podoficira i vojnika koje je skupio usput. Glas o ustanku još uvek nije odjeknuo zemljom. Draža u tom trenutku nije imao nikakvu mrežu čije bi Rut Mičel mogla biti deo. Šta više, Draža se još uvek nije bio ni nametnuo kao neprikosnoveni vođa jugoslovenskih rojalista.
Da ne ulazimo u to da li je mapiranje položaja nemačke artiljerije oko Dubrovnika Dražu uopšte i zanimalo maja 1941, zapitajmo se samo da li je u tom trenutku uopšte i postojao Mihailović za koga je ona to mogla da radi?
Četvrto, Dubrovnik je bio pod italijanskom okupacijom, a Nemci su stigli tek 1943. godine, nakon sloma fašističke Italije, do kojeg je došlo savezničkim iskrcavanjem na Siciliju i jug Italije. O kakvoj nemačkoj artiljeriji duboko u italijanskoj okupacionoj zoni ona govori?
U redu, možda je to bila italijanska artiljerija, ali je nju uhapsio Gestapo, u to nema sumnje kao što nema sumnje da je zaista bila u nemačkim logorima. No, otkud Gestapo u Dubrovniku? Kako su Italijani dozvolili njihovo prisustvo tu? Zašto nisu tražili da je Nemci njima predaju?
Da nije uhapšena drugde, ali je bilo glamuroznije reći Dubrovnik nego recimo Mladenovac? Uostalom, njeno sećanje na bombardovanje Beograda, opisano u knjizi "Srbi su izabrali rat", definitivno je stavlja u prestonicu početkom aprila.
Da se razumemo, nemamo želju da tvrdimo da ona izmišlja pojedinosti i preuveličava sopstvenu ulogu, ali neka logična pitanja moraju biti postavljena kuda god da vode, bez obzira na to što je očito u pitanju srbofil.
Bilo kako bilo, prošla je kroz 12 nemačkih logora tokom svojih 13-14 meseci zarobljeništva; neki su bili na Balkanu, drugi u Nemačkoj. Od pogubljenja ju je spasilo prvo to što Amerika još nije bila u ratu, a potom, nakon što je osuđena na smrt, intervencija švajcarske vlade zahvaljujući kojoj je i razmenjena kao ratni zarobljenik.
Naredne godine izdaje gorepomenutu knjigu "Srbi su izabrali rat" (The Serbs Chose War) u kojoj je opisala i svoje četničke aktivnosti i život u logorima.
Posle Drugog svetskog rata branila je četnike u američkim medijima, govorila je u prilog Draži tokom njegovog suđenja u Beogradu, nazivala ga "najvećim rodoljubom rata", napadala je Tita i tvrdila da je ovaj četničke pobede sebi pripisivao te da se na vlasti održao samo zahvaljujući hrvatskim ustašama.
Kada ju je Dragomir Jovanović, kvislinški gradonačelnik Beograda tokom rata, na svom suđenju optužio da je viđana sa Gestapoom, ona je uzvratila da se to desilo samo kada je uhapšena i osuđena zbog svojih četničkih aktivnosti.
Nemoguće je raščivijati šta je u svemu istina, a šta laž.
Uglavnom, krajem četrdesetih i početkom pedesetih skupljala je pomoć za srpsku ratnu siročad i sarađivala sa našim patriotskim organizacijama u Americi.
1955. godine se preselila u London, gde je navodno živela u stanu u kojem je svojevremeno živeo i lord Bajron, da bi se napokon skrasila u lisabonskom predgrađu Belaš. Tamo je i umrla 1969. godine, od srčanog udara.
(O. Š.)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Lord
Draza americki covek.
Podelite komentar
Rade
Ajde plačite sada,tri,četiri i postavite joj spomenik u centru Beograda.A čudite se Hrvatima,da veličaju ustaštvo,vi niste ništa bolji,sada i u Americi tražite smradove.
Podelite komentar
Stepa
Stace je nemci hapsiti kad je draza radijo za nemce
Podelite komentar