DNEVNIK ZORANA MARJANOVIĆA: Još ne znam kako da izdržim Janin pogled i pitanje: Kad će se vratiti mama?

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Slobo
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Ilija

    25. septembar 2016 | 15:51

    Gde je nestao Jelenin dnevnik koji je svakodnevno vodila? Vračare, vidovnjači...itd.., a u koju grupu svrstavaš svoju dragu mamicu? Dosta više. tvoj dnevnik je tvoja intima. Potrebna ti je očigledno i dalje medijska pažanja da se pereš. Dokle? Pusti te prazne priče više.

  • hohstapleru jedan

    25. septembar 2016 | 15:07

    Bojis li se Boga, pobogu?!

  • dr.

    25. septembar 2016 | 12:00

    Ja ne znam sa kojim oni decijim paiholozima rade, posto to stalno naglasavaju, ali to su neki priuceni. Ni jedan dr kog znam ne bi ovako postupio. Detetu u tom izrastu se odmah govori istina, a ne da iscekuje mamu mesecima. Ne treba joj reci da je neko ubio mamu vec da je preminula, povesti je na groblje, pristupiti tome na najnormalniji nacin. Jer smrt je deo zivota i svako od nas ce umreti . Iskreno ja kao psiholog ne znam sta bih mu sad rekao, kako da detetu saopsti posle ovoliko meseci laganja i zavlacenja. Trebalo joj je odmah reci da je mama umrla/poginula, ne detaljisati, prilagoditi njenom uzrastu i gotovo. Dete bi patilo naravno, ali zamislite koliko pati cekajuci mamu koja ne dolazi i misleci da je mama napustila... veoma los pristup koji ce im se obiti o glavu i izgubice poverenje deteta. Decu nikada ne treba lagati, tako se ne gradi dobar odnos zasnovan na poverenju, nemojte se cuditi kad i oni vas budu lagali.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA