Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika dado
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • dado

    14. septembar 2016 | 09:37

    Nemogu da shvatim tu decu.Kada sam bio klinac i nisam znao plivati bojao sam se vode.Imao sam strah-fobiju.Kako je mogao iznajmiti pedelinu i pustiti decu bez prsluka.Pod hitno uvesti u osnovne škole edukaciju plivanja.

  • victoria

    13. septembar 2016 | 09:07

    Nije lako brinuti o svoj deci ali onda ne treba ni preuzimati odgovornost,niti organizovati ovakva putovanja. Znam da se o deci na ekskurzijama i rekreacionim putovanjima ne brine. Ne zato sto nece da brinu vec zato sto je to nemoguce. Ne mozes deci tog uzrasta samo reci da ne smeju u vodu. Mnoga deca vole da rade ono sto su im zabranili.Ja sama ne znam kako sam prezivela detinjstvo.

  • asterix

    13. septembar 2016 | 07:52

    najvažnije za ovu priču nije žal za organizovanjem izleta, već kako su se poneli oni koji su za decu bili odgovorni: "Dok smo njihov trener i ja sedeli u lokalu..." da je sreće, ne da 'ništa slično direktor nije organizovao', već da nisu sedeli u lokalu dok su se deca šetala pored obale...

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA