POKOJNI PREDSEDNIK UZBEKISTANA ISLAM KARIMOV: Za neke je bio zaštitnik države, za druge brutalni diktator

Uzbekistanski predsednik Islam Karimov, koji je preminuo danas nakon srčanog udara, smatrao je sebe zaštitnikom svoje srednjoazijske države od pretnje militantnog islama. Kritičari su ga smatrali brutalnim diktatorom koji je primenjivao torturu kako bi se održao na vlasti.

Preporučujemo

Preminuo predsednik Uzbekistana Islam Karimov

Karimov je bio na čelu bivše sovjetske republike Uzbekistana još od sticanja nezavisnosti 1991. godine. Za nacionalnog heroja je nametnuo junaka Timura,mongolskog vladara iz 14. veka koji je bio sklon masovnim ubijanjima.

Pojedini Uzbekistanci mu ovo zameraju i smatraju da je nacionalni junak mogao biti Timurov unuk, Ulug - beg, koji je rođen na području današnjeg Uzbekistana. To bi zemlju predstavilo u novom svetlu s obzirom da je Ulug - beg bio liberalni reformator.

Foto: Tanjug/AP

Karimov, je za 27 godina svoje vladavine uspeo da sačuva nezavisnost svoje privrede od Rusije i Zapada. Rođen je 1938. godine u porodici tadžičke majke i oca Uzbeka. Odrastao je u državnom siromaštvu, a kasnije je napredovao u Komunističkoj partiji SSSR - a. Bio je član sovjetskog politbiroa i predsednik Uzbekistanske komunističke partije od 1989. godine, pa sve do raspada Sovjetskog Saveza. Bio je izuzetno tvrdoglav i nije trpeo neposlušnost.

Ekonomija Uzbekistana je nakon sticanja nezavisnosti ostala pod velikom kontrolom države uprkost pritiscima Međunarodnog monetarnog fonda da sprovede tržišne reforme i da liberalizuje međunarodnu trgovinsku razmenu.

NAJOMRAŽENIJA LIČNOST U SVOJOJ ZEMLJI: Glumi princezu, a narod siromašan i umire od gladi (FOTO) (VIDEO)

Karimov uticaj se osećao u svim sferama društva. Pod kontrolom je držao lokalne medije, a one koji su bili protiv njega bili su zabranjeni. Zabranio je i otvorene pijace, koje su predstavljale izvor vesti, tračeva ali i zarade.

Nije se povinovao zahtevima Zapada. Kada su od njega tražili 2006. godine da poštuje ljudska prava, on im je poručio da se ne mešaju unutrašnja pitanja njegove države pod izgovorom slobode i demokratije. 

Za vreme njegove vladavine ova država od 32 miliona stanovnika, kroz koju je nekad prolazio Put svile, postala je jedna od najizolovanijih i najautoritornijih zemalja na svetu.

Foto: Tanjug/AP

Karimov je svakodnevno upozoravao da islamistički militanati prete velikoj, rudama bogatom srednjeazijskom regionu, no kritičari su ga optuživali da preteruje kako bi opravdao svoju borbu protiv političkog otpora.

-Takve ljude treba upucati u glavu - rekao je o islamistima u jednom govoru pred parlamentom 1996. godine.

-Ako je to potrebno, ako vam nedostaje odlučnosti, mogu ih upucati i ja - tada je naglasio.

Odnosi te države s SAD-om i Evropskom unijom potpuno su zamrznuti nakon što je njegova vojska brutalno ugušila pobuna u istočnom gradu Andizhanu u maju 2005. godine. Tada su ubijene stotine civila, preneli su svedoci i borci za ljudska prava.

Foto: Tanjug/AP

Karimov je zatvorio američku vazdušnu vojnu bazu u Uzbekistanu, otvorenu nakon napada Al Kaide na SAD 11. rujna. Zapad je tada uveo sankcije Uzbekistanu i uveo zabranu viza za uzbekistanske zvaničnike, zbog čega je Karimov potražio poboljšanje odnosa s Rusijom.

Nakon što je SAD kasnije ublažio svoj stav prema Uzbekistanu, velikom proizvođaču pamuka, zlata i prirodnog plina, Karimov im je omogućio ključnu tranzitnu rutu za snabdevanje američke vojske u susednom Avganistanu.

Karimov je 2012., nakon zahlađivanja odnosa s Rusijom, suspendovao članstvo svoje države u Organizaciji dogovora o kolektivnom osiguranju koju je vodila Moskva i u kojoj je bilo nekoliko bivših sovjetskih republika, što su neki analitičari videli kao pandan NATO savezu.

Foto: Tanjug/AP

Karimov ima dve kćeri, od kojih je jedna, Gulnara, pokušala postati pop zvezda u svojoj domovini i članica visokog društva u svetu, te je postala jednom od najmoćnijih osoba Uzbekistana. Nekoliko medija je 2014. izvestilo da je stavljena u kućni pritvor, a od tada se nije pojavila u javnosti.

Njegova mlađa kćer, Lola Karimova-Tiljajeva, privukla je pažnju javnosti kad je postala uzbekistanska ambasadorka u UNESCO-u.

Analitičari smatraju da će o nasledniku Karimova odlučiti nekoliko osoba.

Foto: Tanjug/AP

Prvi je Shavkat Mirzijojev, 59-godišnji bivši guverner koji je na poziciji premijera od 2003., te je zadužen za poljoprivredu, ključnu za uzbekistansku ekonomiju.

Mirzijojev je na početku svog mandata viđen kao privremeni premijer, no s vremenom ga je Karimov počeo poštovati kao talentovanog državnika.

Rustam Azimov je 57-godišnji ministar finansija koji se smatra relativno liberalnim i kompetentnim. Član je vlade od kasnih devedesetih godina, te je od tada povezan s ministarstvom finansija.

Vodio je nelagodne razgovore s međunarodnim finansijskim institucijama. Analitičari ga smatraju snažnijim političarom od Mirzijojeva, no pitanje je kako bi kontrolirao sigurnosne snage i vojsku.

Rustam Inojatov, u 72 godini, vođa je moćne državne sigurnosne službe SNB već 21 godinu, te ga mnogi vide kao odlučujuću kariku u Uzbekistanu. Bio je ključna osoba u gušenju pobune u Andizhanu. Inoyatov osim SNB-a kontroliše i vojsku i policiju.

Foto: Tanjug/AP

Jedan od ključnih faktora je i mlađa kćer Lola Karimova-Tiljajeva, no ona je u retkom obraćanju za medije 2013. rekla kako nema političkih ambicija. Važnu ulogu igra i njezin suprug Timur Tiljaev, "biznismen koji nije nikad učestvovao u uzbekistanskom političkom životu", kako ga je ona opisala. Tiljajev kontroliše prometna i trgovinska poduzeća Uzbekistana.

(Telegraf.rs/ Hina)