Budva, produžite leto!
Dani umetnika Budve već četiri godine za redom afirmišu budvanske umetnike iz oblasti književnosti, muzike i likovne umetnosti sa ciljem upoznavanja brojnih turista sa stvaralačkim potencijalom pojedinaca i grupa koje žive u ovom malom mediteranskom gradu.
Od operskih arija, džeza, klapskog pevanja i pleh muzike, tradicionalnih pesama grbaljskog i paštrovskog kraja, književnih večeri koje otkrivaju priče manje poznate i ljude priznate, pa sve do izložbe mozaika verskih motiva Jovana Pake Kentere koja će trajati do 5. septembra, a oplemenjivaće zidine drevnog Starog grada.
Već godinama se zna - poslednjeg avgustovskog vikenda odvojite vreme za tradicionalnu feštu od ribe i vina, primorske zvuke, sportske programe i koncerte popularnih izvođača. Petrovačka noć, nas ovoga leta dovodi u ovo prelepo primorsko mesto u subotu, 27. avgusta, a pored dobrih domaćina za vaše raspoloženje će se, uvereni smo u to, na najbolji način pobrinuti Anita Popović, Damir Urban i Bajaga&instruktori.
Kadmov dan ove godine održaće se u nedelju, 18. septembra, u Starom gradu u Budvi. Radi se o festivalu koji promoviše kulturno i istorijsko nasleđe grada Budve, sa akcentom na antičko nasleđe i mit o Kadmu i Harmoniji, osnivačima Budve.
Važno je pomenuti i uključenje lokalnog stanovništa, akademskih umetnika i školskih ustanova u manifestaciju, a ove godine, putem izrade trajnog mozaika na temu mitskih ličnosti, Kadma i Harmonije, i simulacijom mozaika na istu temu u okviru dečijeg programa ispod "Citadele".
S obzirom na interesovanje učesnika, plan je da se i u godinama koje slede nastavi sa ovom praksom i da svaki Kadmov dan ostavi jednu trajnu uspomenu, odnosno umetničko delo svom gradu i sugrađanima.
Kako bismo mnogobrojnim turistima koji Budvu posećuju u periodu septembra i oktobra učinili što lepšim i sadržajnijim, ali i zbog velikog broja svakodnevnih dešavanja tokom glave turističke sezone, ove godine smo tradicionalni Festival crnogorskog muzičkog naslijeđa "Muziku ljeta" pomerili upravo za period post sezone.
Tokom decenije organizacije, Festival je najveće interesovanje izazivao kod inostranih turista, koji su se putem praćenja istog, upoznavali sa muzičkim nasleđem našeg podneblja.
Biće organizovan dva puta nedeljno u Starom gradu, na Trgu pesnika i u Petrovcu - na šetalištu pored JU "Crvena komuna", a podrazumevaće gostovanje folklornih ansambala, kvalitetnih klapa i muzičkih društava sa područja čitavog primorja Crne Gore.
Mit o Kadmu i Harmoniji - legenda o Budvi
Možda zvuči nestvarno, ali legenda vezuje Budvu za jednog od najzanimljivijih figura svetske mitologije - kralja Kadma.
Veliki feničanski junak bezuspešno tragajući za sestrom, prelepom Evropom, našao se na mestu na kome je poželeo da osnuje grad. Podiže logor, te posla svoje ljude da pronađu izvor vode. Oni nađoše izvor, ali ga je čuvao strašni zmaj koji ih, jednog po jednog, sve pobi. Kako se njegovi ljudi nisu vratili, Kadmo krenu u potragu za njima. Videvši šta se zbilo, uhvati se u koštac sa zmajem. Usledi žestoka borba na kraju koje Kadmo probi zmajevo srce. Tako osnova grad Tebu.
Zbog ubistva božanskog zmaja, Kadmo je morao služiti bogove osam godina, nakon čega bi nagrađen rukom lijepe Harmonije, ćerke Aresa, boga rata, i Afrodite, boginje ljubavi.
Tako postade prvi i jedini smrtnik koji je oženio boginju. Kadmo i Harmonija su dugo živeli u Tebi i imali mnogo dece. Nažalost, nakon niza nesreća koje su ih zadesile odlučiše da svoju sreću potraže na drugom mestu.
Upravo tada, tražeći novo utočište i vođeni prefinjenim ukusom, stigoše do istočne obale Jadranskog mora, u zemlju Enhelejaca. Tu osnovaše novi grad i nazvaše ga Budva, po volovskim kolima (butes) kojima su stigli sa dugog i iscrpljujućeg puta.
Na kraju svog života, Kadmo se pitao zašto je tako surovo kažnjen od strane sudbine. Pomislivši da je sve bila posledica ubistva božanskog zmaja, požele da su bogovi, umesto tragedije kojom su obeležili njegov život, njega samog pretvorili u zmiju. Bogovi mu istoga časa ispuniše želju, a Harmonija, zbog velike ljubavi prema Kadmu, zatraži da podeli istu sudbinu.
Tako oboje, u telima zmija, konačno pronađoše sreću u nekom od budvanskih grmova.
Mnogi i danas veruju da su njih dvoje, svojim dolaskom i delovanjem, Budvi zauvek podarili deo vlastitih božanskih atributa.
Grad i danas stoji na mestu na kojem su ga Kadmo i Harmonija podigli kao najlepši spomenik svojoj beskrajnoj ljubavi.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Evo šta se događa sa Alijom Blijagićem u užičkom zatvoru: Ove osobe su pričale s njim
Rasvetljeno ubistvo Lipovine i Pejakovića u Podgorici, izvršilac Vuk Lalatović: I Srbi među procesuiranim
More u Crnoj Gori podivljalo, jaki talasi "iskakali" i udarali sve po putu, vozači jedva izbegli haos
<% post.title %>
Uhapšen muškarac zbog sumnje da je pijan udario u vozilo obezbeđenja premijera Crne Gore
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
POŽAR NA MOSTU NA ADI Vatra i dim kuljaju na sve strane (VIDEO)
"OVO JE PUTINOVA DIREKTNA PORUKA AMERICI I BRITANIJI" Rusija ispalila novu raketu na Ukrajinu: "Crvena linija je pređena"
"BUDITE SPREMNI DA SE SAMI SNALAZITE" Evropa se panično priprema za nuklearni rat: I Hrvatska sprema brošure sa savetima za preživljavanje prva 72 sata
