"PLAŠILA SAM SE NOĆI, TADA SE MOJ MUŽ PRETVARAO U ZVER": Emilija je trpela nasilje, ali preko jedne stvari nije mogla da pređe!

Da li je Srbija  zemlja, gde je "normalno" da ženi obraz bridi, da joj zvoni u ušima od šamara,  a da za neodgovarajući jelovnik, dobije i po koju ćušku... Ili su, pak žene, često veoma nespretne, sapletu se, padnu niz stepenište, udare glavom o viseći deo dok peru sudove? Dešava se, i to svakoj  drugoj ženi, a one su oduvek bile veoma kreativne u iznalaženju izgovora da opravdaju nasilnika. Ali, svaka od njih je saglasna u ovome - boli pa prođe, krvari i zaraste, ali dubok ožiljak uvek ostane!

Preporučujemo

"NEMOGUĆE DA JU JE UBIO BEZ RAZLOGA": Zbog ovakvog stava u Srbiji MASAKRIRAJU ŽENE I DECU!

Emilija Š. (55), je bila jedna od tih žena, ali se sopstvenom hrabrošću i trezvenošću  isčupala iz kandži nasilnika.

Na pitanje šta joj je dalo natprirodnu snagu da izdrži čak i silovanje, odgovorila je da se ona već bila oprostila od sopstvenog života, ali da preko batinanja njenog šestogodišnjeg sina iz prvog braka, nije mogla da pređe. On joj je dao moć da nasilnika ostavi iza sebe, i krene uzdignute glave napred!

Foto: Flickr/Simon & His Camera

– Plašila sam se noći, jer se tada moj nevenčani suprug pretvarao u zver, a moj sin i ja postajali bismo vreće za udaranje. Znali smo oboje u koje vreme se vraća iz kafane, drhteći smo očekivali njegov povratak. Miloš, moje dete, bi se pri samom zvuku ulaska ključa u bravu, upiškio od straha – počinje svoju potresnu ispovest gospođa Emilija za Telegraf.

U 2016. UBIJENO 17 ŽENA: APEL da se prijave nasilnici kako bi se spasli NEDUŽNI ŽIVOTI!

Žena koja je trpela nasilje još pre trideset godina, kaže da je svaka priča ovog tipa veoma slična, a da su se nasilnici veoma teško prepoznavali i onda, kao i sada.

– Živela sam u nevenčanom braku sa Igorom, a Miloš je moje dete iz prvog braka, njegov otac je poginuo. Sve je kako to i danas obično biva, krenulo idilično. Igor je bio pažljiv  i brižan, tako me je ubedio da otpočnemo život zajedno sa mojim sinom, koga je prihvatio kao svog.  Prvih pola godine našeg braka je bilo zaista harmonično, ali je nakon toga život sa njim postao hodanje po staklu. Bolno i oštro iskustvo, praćeno suzama i patnjom – kazala je ova žena.

Foto-ilustracija: Profimedia

Njen muž je počeo da pije, ali kako ona kaže, to mu je bio samo izgovor za njegovo zversko ponašanje.

– Znala sam ja da on popije, osećao se ponekad na alkohol po povratku s posla, ali je to bilo zanemarljivo, i nije ukazivalo na neki veliki problem. Mislim da je on zapravo i počeo da pije kada je shvatio da je celim svojim bićem oduvek bio zver. Jer kako drugačije da objasnim  i pojasnim sebi i drugima tu transformaciju. Od uglađenog i finog momka, pretvorio se u silovatelja i nekoga ko može šestogodišnje dete krvnički da zlostavlja.  Tada sam iživljavanja nada mnom, objašnjavala nekom višom silom. Sebe sam posmatrala kao osobu koja je tu da podnese žrtvu, jer je neko moj žestoko grešio u prošlosti, a ja sam sada tu da ni kriva ni dužna, s optoštenjem, najebem.  Pomirila sam se s tim. Ali, da mi neko zlostavlja dete, to nisam mogla da dozvolim – iskrena je hrabra gospođa.

Emilija kaže da je već pri prvim znacima nasilja usmerenim ka njenom sinu, počela da planira odlazak iz muževljevog stana.

– Ja sam od stiga  i straha od napuštanja nasilnika, trpela čak svakodnevno silovanje. Nijedan šamar, niti udarac pesnicom ne boli kao samo sećanje na te gnusne trenutke. Svaka pomisao na njegovo pijano telo na meni i njegov ud koji se zarivao među moje noge kao bodež, izaziva to da se još uvek samoj sebi gadim što ranije nisam otišla. Sada ne mogu da pojmim kako sam sve to izdražala, isprpela. Ali, prvi šamar koji je zacrveneo obraščić mog deteta, me je nagnao da se osmelim i odem. Ja nisam bila vredna samoj sebi, ali mi je on bio sve na svetu. Snaga i moja vrata u bolje sutra – teško prevaljuje preko usana Emilija i zaključuje

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

– Znate kako, žena je tada trpela mnogo više, danas se ipak priča o porodičnom nasilju. Postoje sigurne kuće, dostupne su informacije koje mogu mnogo da pomognu. Nikada nije lako smoći snage i početi život iznova, ali je danas svakako bar malo jednostavnije nego što je meni bilo pre 30 godina. Nekako sam se ipak isčupala iz svega toga. Danas smo srećni i moj sin i ja, posledice su sigurno ostale, ali bih svim mladim ženama da poručim da koliko god bezizlazno situacija delovala, ona to zapravo nije. Osmelite se, uzmite život u svoje ruke. Svaki korak će vam dati novu snagu, a put ka boljem sutra će se sam otvoriti!

Pozivamo vas da u komentarima ostavite vaše mišljenje o ovoj priči i podelite sa nama iskustva koja ste imali sa nasiljem.

(Jasmina Prošić)