CAR VOJISLAV IMA ČAROBNI ŠTAP KAKAV NEMA NIKO NA BALKANU: Verujete li svojim očima šta sve može? (VIDEO)

Ovakav štap danas možda nema niko na Balkanu, i pitanje je može li ga iko i napraviti. U pitanju je stari dalmatinski štap, a njegov ponosni vlasnik je Vojislav Radmilović (56).

Preporučujemo

GODINA JE 1939. I DEČAK KOJI VOLI MUZIKU MOŽE DA JE SLUŠA SAMO AKO JE NAPRAVI: Neverovatna priča o Milosavu Dimitrijeviću

Na pitanje ko je i odakle, kaže da živi kao hajduk na Fruškoj Gori, rodom iz okoline Knina, dva puta izbeglica, ali da je najpoznatiji kao "car Bukovice".

Vojislava je nemoguće ne primetiti dok se, u narodnoj nošnji karakterističnoj za Dalmaciju, oslanja na štap kakav je malo ko u Srbiji ikada video.

Foto: Telegraf

- Ovo je čobanski štap i u Dalmaciji ga je nekada imao svaki ugledni čobanin. On na štapu imade najpre sviralu da svira, da kozice bolje brste. Onda imade i ćurlik (frula) da ćurlika ponekada. Onda su tu i diple ("dupla" frula, sa dve "cevi") jer čobani su znali da sviraju i sviralu i ćurlike i diple. Na štapu imade i kubura i pištolj, od drveta napravljeni, naravno. Imade i muštikla za cigaretu i pretinac za duvan. Na vrhu štapa je jedan pretinac za dukate, da čobanin ima gde da ih čuva, pa ih dade devojci kada nađe pravu. Na štapu su još dve drvene kutijice u kojima čobanin može da nosi druge novce ili važne papire. Na vratancima jedne od njih je i ogledalo. U slučaju da izgladni, čobanin na štapu ima i viljušku i kašiku - pokazuje lagano Radmilović.

Foto: Telegraf

On otkriva da ovaj štap, malo višenamensko čudo, i čudesan po lepoti, ima još jednu namenu, nešto grublju, ali ne manje bitnu.

Foto: Telegraf

- A čobani su bili boemi. Voleli su da svrate u kafanu. A tamo, uvek zna da se desi da neko nije dobar. E tada, ovaj štap postaje sredstvo za postizanje mira. Uhvati se odizdo, pa se štapom malo po leđima oplete onaj što nije dobar. Tako se zloća popravi - šeretski će Radmilović, po zanimanju čobanin, po opredeljenju umetnik i čuvar srpstva.

On kaže da je njegov štap možda među poslednjima, a da je mala šansa da sličnih bude jer je majstor koji ga je napravio, Dobre Paljetnović iz Dalmacije, sela Žegari, davno preminuo.

Foto: Telegraf

Štap je načinjen od drveta javora, ali su slični ranije pravljeni od jablana, drveta višnje i trešnje.

Vojislav Radmilović svoj štap ponosno prikazuje na okupljanjima kulturno - umetničkih društava, a 30 godina je prvi čovek nepriznatog društva "Zora" iz Dalmacije.

Vojisav poslednjih šest godina živi na Fruškoj Gori, nakon što je dva puta izbegao iz Hrvatske, sela Žegari. Skromno živi, od socijalne pomoći, par koza i obrađujući tuđu zemlju. Ipak je bogat čovek, ima dva sina i ćerku.

Foto: Telegraf

- Izgubio sam sve u životu dva puta, prvi put 1995. godine, kada napustih rodne Žegare. Vratio sam se nazad, nisam mogao drugačije. Napravio sam novu kuću, radio kao domar u školi, formirao stado od 200 koza. Okupio sam ljude da od svojih para obnovimo školu, da ostanemo tamo odakle smo i gde nam je srce. Nije uspelo. Dva puta su mi palili o otimali i od 2010. sam u Srbiji, živim kao hajduk na Fruškoj Gori. Kako znam se borim da kulturu, muziku, narodne nošnje Srba iz mog kraja sačuvam od zaborava. Moj štap je samo jedna od tih stvari. Proslavili smo se tradicionalnom grupom "Žegar živi", sastavljenom od srpskih povratnika, snimili smo CD te se našli na svetskoj top-listi "World Musica" - kaže Radmilović.

Foto: Telegraf

On sanja da se vrati u rodnu Bukovicu, kršovit kraj u severnoj Dalmaciji, gde ga znaju pod nadimkom "Car Bukovice". Sanja da opet živi u rodnom selu Žegar. Do tada kroz život će se oslanjati na jednu od malobrojnih stvari koja mu nije ni oteta ni spaljena - svoj pastirski štap.

Pozivamo vas da podelite sa nama u komentarima da li možda i vi imate sličnu čarobnu napravu...

Video pogledajte ovde:

(Marija Raca)