Ceo komšiluk često navraća u kuću Stojanovića, jer se jedino Milena bavi zanatom starim 4.000 godina (FOTO)

Liciderska srca, luše, lizalice i ostalo - posni su "zasladi" jer se prave od šećera ili meda, brašna i vode. Milena ih pravi po starim receptima svoga pradede, čuvenog licidera ražanjskog kraja.

Preporučujemo

Velikoogospojinski post počeo je juče, traje 14 dana i izbora slatkiša nema baš mnogo, a oni koji uživaju u starinskim ukusima i srce im zatreperi od pomisli na detinjstvo, požele liciderske kolače.

Majstora licidera skoro da nema, a u Paraćinu samo jedna porodica održava tradiciju ovog zanata. To su Stojanovići, u čiju kuću sada više nego ranije svrati komšiluk, jer su liciderski slatkiši jedinstven posni izbor. Najmlađu Milenu (28) poznaju svi koji obilaze vašare, sabore i etno manifestacije širom Šumadije i Pomoravlja, a ona, iako je po zanimanju diplomirani menadžer, poslednje dve godine, jer nema posla, oživela je porodičnu tradiciju.

DANAS POČINJE POST I TRAJE 2 NEDELJE: Ribu smete da jedete samo OVOG JEDNOG DATUMA

- Moj pradeda je iz okoline Ražnja i bio je nadaleko čuveni licider-majstor. Deda i otac kasnije su otišli u "druge vode", ali otkad je otac u penziji, a ja bez posla, pronašli smo stare recepte i odlučili da se vratimo porodičnom zanatu. Trebalo mi je vremena da naučim. U početku sam bila, kako kažu, pomoćna radna snaga. Da donesem, prinesem, pridržim, spakujem za prodaju... Sada sam vična spremanju. Ne prođe dan da nešto od licidera ne napravim, ukrasim, a i mušterija ima naročito kada je post – objašnjava nam Milena.

Foto: Telegraf

Glavni kuvari su ona i njen otac, a pripomaže joj momak Marko. Za izradu nekada čuvenih liciderskih srca potrebno je baš dosta vremena jer je posao pipav, naročito ukrašavanje. Svako srce je unikat, to jest ne postoje dva ista, a za ukrašavanje jednog manjeg Milena potroši bar sat. Velika srca se često naručuju za svadbe, mladenci ih daruju jedni drugima, a ponekad krase i stolove. Najveće srce koje je Milena napravila imalo je dužinu 30 centimetara.

Zašto vam se stalno jedu slatkiši?

Objašnjava da svaki liciderski proizvod ima drugačiji proces pripreme.

Foto: Telegraf

- Šećer mora da se istopi do tačno određene temperature. Kod nekih vrsta licidera važna je čvrstina, kod drugih veština uvijanja. Deca najviše vole lizalice sa crtanim junacima, možda čak i više nego luše i srca. Bojim ih jestivim prehrambenim bojama, a kad izlijem lizalice, na njih se crtež stavlja kao počat. Mališani se raduju kad vide Simpsonove, Štrumfove, Diznijeve junake... Kad su srca u pitanju, mladi ih najčešće kupuju za poklon, ređe ih jedu - objašnjava Milena.

Foto: Telegraf

Liciderski zanat star je 4.000 godina, a radionice za proizvodnju postojale su još u Egiptu. Rimljani su kasnije liciderstvo preneli u Evropu, a procvat na Balkanu i u Srbiji ovaj zanat doživeo je u vreme Austrougarske. Majstori svog zanata živeli su veoma lepo, čitave porodice su se tako izdržavale. Danas je ovaj zanat u nestajanju, a zadržao se samo u porodicama koje "vuku" tradiciju, kao što je to slučaj sa Stojanovićima iz Paraćina.

A kako Milena tvrdi, ako uskoro ne nađe posao u struci, ono što je bila njena porodična prošlost vrlo lako će postati – budućnost.

(Z.R.P.)