OTKRIVEN PAKLENI PLAN: Šta ZAISTA planira Putin i da li će započeti rat sa Ukrajinom

Nakon Putinove najave da će preduzeti kontramere povodom navodnog slanja ukrajinskih diverzanata u Krim, s namerom da tamo izvedu teroristički napad, a onda i naloga predsednika Ukrajine Petra Porošenka da se sve jedinice na granici sa Krimom i Donbasom stave pod povećanu borbenu gotovost, pitanje o "novom" ratu između dve države nametnulo se samo po sebi, izazivajući zabrinutost i kod ostatka planete.

Preporučujemo

RUSIJA BESNA NA UKRAJINU: Putin povlači diplomate iz Kijeva

Dok se Ukrajina spremala da proslavi četvrt veka nezavisnosti od Sovjetskog Saveza 24. avgusta, Moskva je odlučila da joj stavi do znanja da ukrajinski suverenitet može da postoji samo ukoliko to Rusija dozvoli.

Hteo Putin da ponovo pokrene rat sa Ukrajinom ili ne, jedno je sigurno: kakvi god da su njegovi planovi, on želi da izgleda kao da to i te kako jeste jedna od opcija.

S druge strane, činjenica da je Ukrajina odbacila njegove oštre optužbe o planiranom terorističkom napadu na Krim, a u izvedbi Ukrajine, nazivajući ih lažnim i sugerišući da mu one samo koriste kao izgovor za eskalaciju neprijateljstava, bacila je, međutim, svetlo na jednu od realnijih mogućnosti nego što je rat, a to je da je ovakva retorika zapravo Putinova prečica traženju boljih uslova u mirovnom procesu sa Ukrajinom, i/ili metod raspaljivanja nacionalističkih strasti "kod kuće", pred ruske parlamentarne izbore koji će se održati sledećeg meseca, piše Rojters.

Foto: AP/Tanjug

Umirujuće deluje i teza da je, uprkos tome što Ukrajina nije članica NATO, a SAD i EU su uradile sve što su mogle da je vojno osposobe, ukoliko zaista bude napadnuta, malo verovatno da bi joj ove saveznice priskočile u pomoć.

Zapadne sile i Ukrajina su učinile sve da izgrade kapacitete i taktiku protiv ruskog "hibridnog ratovanja", koje koristi dezinformacije i propagandu da održi maksimalnu neizvesnost. Uz to, Rusija je u Ukrajini demonstrirala da se ne libi da koristi i konkretnija oružja, kombinujući upotrebu bespilotnih letelica i moćne artiljerijske i raketne bacače, kadre da pobede sofisticiranu taktiku i opremu kojom raspolaže Zapad. Rezultat ovoga "u prethodnoj rundi" bio je dovođenje Ukrajine u pat poziciju, ali da je Moskva želela, verovatno bi pregazila ukrajinske snage duž zajedničke granice.

Foto: AP/Tanjug

Sve ovo, međutim, nema za cilj da poruči kako bi potencijalni rat bio u interesu Rusije, naprotiv.

Osim što bi Ukrajina mogla da "odigra" bolje nego što to Putin očekuje, zbog čega bi mu takva "vojna bruka" pričinila i političku štetu, analitičari smatraju da Rusija ni nema nameru (a možda ni sposobnost) da zadrži delove Ukrajine izvan ruskog govornog područja.

Bilo koja ozbiljnija vojna akcija Rusije prema Ukrajini mogla bi da dovede i do novih sankcija SAD, a za posledicu bi svakako imala širenje NATO saga u Istočnoj Evropi.

Foto: Tanjug/AP

Jedna od zanimljivih mana koje bi vođenje ovakvog rata moglo da ima, sa stanovišta Vladimira Putina, jeste i uticaj na predstojeće američke izbore: imajući u vidu da je Tramp njegov favorit - po svemu sudeći - pooštravanje odnosa sa Ukrajinom istaklo bi u prvi plan manjak iskustva u spoljnoj politici republikanskog kandidata i ojačalo njegovog oponenta - Hilari Klinton, što se Putinu zasigurno ne bi dopalo.

Šta god da se nalazi u pozadini onoga što nama izgleda kao dvogodišnji sukob na ivici da eksplodira, ishod (pre)tenzija sa obe strane je krajnje neizvestan, zbog čega se  vraćamo na početak, baš kao i dve zemlje: Ukrajina se možda nadala da će godišnjicu obeležiti u znaku internacionalne podrške, ali bi Putin taj datum mogao da iskoristi da pokaže kako je disciplina u kojoj je njegova zemlja najbolja jedna koje nema na OI u Riju, a to je pobeđivanje u ratu sa komšijama.

(Telegraf.rs)