UPOZNAJTE SAVRŠENSTVO PRIRODE KOJEM PRETI UNIŠTENJE: Oaza Jadranskog mora na pragu kataklizme (FOTO)
Preporučujemo
USKORO I SMEDEREVSKA SELA U ORGANIZOVANOM IZNOŠENJU SMEĆA: Svako selo - po jedna deponija (FOTO)
HOĆETE DA POKRENETE BIZNIS? Evo šta dobijate od države, a da niste IMALI POJMA!
Kada kažete Neretva, prvo što vam padne na pamet je verovatno Mostar i čuveni Stari most, podno koga protiče tirkizno-zelena reka, koja upotpunjuje savršenu sliku za razglednicu. Ipak, ni ono što Neretva krije u svom donjem toku, na ušću u Jadransko more, nije ništa manje lepo, a mnogo je manje poznato, i što je najgore, preti mu opasnost od uništenja.
Telegraf je bio jedna od medijskih kuća koja je dobila poziv na internacionalno novinarsko putovanje koje je organizovao Svetski fond za prirodu (WWF Adria).
U sklopu putovanja smo imali priliku da se upoznamo sa nekim od prirodnih lepota i bogatstava delte Neretve, kao i opasnostima koje joj prete zbog čovekovog igranja sa prirodom, odnosno planirane izgradnje sistema hidroelektrana Gornji horizonti, koje je planirano u Hercegovini, na rekama koje su pritoke Neretve u vidu podzemnih kanala i ponornica.
ZBOG HIDROELEKTRANA REGION NE DOBIJA DOVOLJNO SVEŽE VODE, PA SLANA PRODIRE U NERETVU
Pomenuti sistem hidroelektrana je isplaniran još pedesetih godina prošlog veka. Planirano je da postoje dva sistema hidroelektrana – Gornji i Donji horizonti. Donji su izgrađeni još u vreme bivše Jugoslavije. Tada je nekada najveća ponornica Evrope – Trebišnjica iskorišćena za akumulaciju vode koja je preusmerena u Dubrovnik, gde se nalazi poslednja hidroelektrana u sistemu Donji horizonti.
Sve ovo bliže nam je objasnio Zoran Mateljak, ekspert WWF-a kada su u pitanju problemi koje izaziva izgradnja hidroelektrana i njihov uticaj na vodene tokove. On je istakao da je stres zbog postojećih hidroelektrana na Trebišnjici i Neretvi ogroman, te da bi izgradnja novih hidroelektrana po postojećim nacrtima bila pogubna za čitavu regiju.
- Nekada najveća ponornica u Evropi, Trebišnjica, nekada je bila pritoka Neretve, ali je zbog tektonskih poremećaja pre nekih milion godina ona izdignuta 200 metara i povezana je sa Neretvom samo podzemnim vezama.
- Trebišnjica je iskorišćena za akumulaciju vode, koja je preusmerena u Dubrovnik, gde je četvrta hidroelektrana od celog sistema hidroelektrana na Trebišnjici. Takođe, na reci Neretvi ih ima još sedam.
- Stres zbog hidroelektrana na Trebišnjici i Neretvi je ogroman, pa ovaj region ne dobija dovoljno sveže vode što utiče na prirodnu sredinu. Slana voda prodire u deltu i šteti biodiverzitetu i poljoprivredi područja.
- Gotovo sve postojeće hidroelektrane su izgrađene 60-ih i 70-ih godina, kada mnogi problemi, kada je u pitanju hidroenergetski sektor nije bio poznat, kao i negativan uticaj koji brane imaju na životnu sredinu, tako da je ovo donekle novi pristup.
- WWF ima projekat o održivim hidroelektranama u regionu Dinarskog luka u cilju zaštite močvarnih područja delte Neretve. Sarađujemo sa energetskim sektorom kako bismo njihove operacije usmerili koliko je moguće u pravcu održivih hidroelektrana, sa što manjom štetom po prirodu, ali za sada imamo prosečne uspehe – rekao je Zoran Mateljak.
PRODOR SLANE VODE MOŽE DA UNIŠTI POLJOPRIVREDU
Tokom putovanja deltom Neretve posetili smo i Opuzen, gde su nam lokalni stanovnici objasnili kakve opasnosti prete ovom kraju zbog najavljene izgradnje hidroelektrana.
Vlasnici hotela u kome smo bili smešteni se bave poljoprivredom i vinogradarstvom u delti Neretve. Otkrili su nam kakve prednosti, ali i koje su mane koje donosi proizvodnja vina u ovom kraju.
Zbog specifičnog sastava tla, u kome je mnogo morskih školjki, vino dobija jedinstvenu specifičnu aromu, koja je karakteristična samo za ovaj kraj.
Međutim, ukoliko bi se realizovao projekat Gronji Horizonti, oni smatraju da bi to izazvalo smanjen dotok sveže vode u samu deltu Neretve, te da bi to donelo snažan prodor slane vode u rečne tokove u meandrirane kanale, što bi katastrofalno uticalo na poljoprivredu i obradivu zemlju, koja bi postala neupotrebljiva.
NI PTICE NI RIBE NE BI BILE POŠTEĐENE UNIŠTENJA
Ne bi bile pošteđene ni ptice, niti retke riblje vrste, a naročito jegulje, koje su jedinstvene po tome da prelaze čitav Atlantik da bi se razmnožavale u Sargaškom moru kod Floride.
Samu deltu smo upoznali plovidbom po Neretvi i njenim okolnim kanalima, ali i sa okolnih brda, odakle se pruža fantastičan pogled na celo područje.
Vodič nam je bila Davorka Kitonić, koja je ornitolog po profesiji i ulaže velike napore da se u delti očuvaju ptice, kao i njihova staništa.
Delta Neretve je veliko odmaralište za ptice zbog idealne mikroklime, kao i močvarnih područja, koja predstavljaju njihova prirodna staništa.
U poslednjih nekoliko godina prebrojano je oko 10.000 primeraka, a poznato je oko 314 različitih vrsta ptica, što je Davorka Kitonić i navela u svojoj knjizi ’’Ptice delte Neretve’’.
Davorka nam je objasnila i kako je nastao današnji izgled delte, zašto je raspored kuća tako neobičan, zašto su sve raštrkane po celom području, kao i da se stanovništvo uglavnom bavi poljoprivredom.
- Pre melioracije je tlo plivalo, osim bele zemlje, koja je bila uz vodu. Na parcelama na beloj zemlji se gaji sve, i voće i povrće, dok se na zemlji na kojoj je izvršena melioracija gaje uglavnom mandarine. To je zato što je najlakše obrađivati mandarinu i poljoprivreno-industrijski kombinat Neretva je doneo takvu odluku.
- U Neretvi nema homogenih sela jer su ljudi pravili kuću tamo gde su imali zemlju, a klima je jedna od najboljih u Hrvatskoj, jer ima i tekuću vodu. Zato što je mikroklima može imati i agrume, a sva druga polja imaju dve berbe – objasnila je Davorka Kitonić.
DVA TANKERA KAO TEMPIRANE BOMBE NA SAMOM UŠĆU NERETVE
Tokom plovidbe Neretvom, blizu samog ušća u Jadransko more videli smo prizor koji narušava prirodnu idilu - dva ogromna tankera za naftu i prirodni gas.
Dve tempirane bombe za ekološku katastrofu u slučaju nekog kvara ili propusta na samim brodovima.
Naime, blizu samog ušća je izgrađen novi grad – Ploče, u kome je industrijska proizvodnja delatnost broj jedan. Pokušalo se i sa izgradnjom termoelektrane, ali je snažnom reakcijom lokalnog stanovništva ona sprečena, za sada.
Industrija Ploča, kao i tankeri predstavljaju još jednu opasnost pored pomenutog problema u najavi, kada je u pitanju preusmeravanje podzemnih voda u Hercegovini i izgradnja sistema hidroelektrana Gornji horizonti po predviđenim planovima.
KAKO BRANE NAPRAVITI ODRŽIVIM?
U WWF isiču da nisu protiv izgradnje sistema hidroelektrana, ali jesu protiv izgradnje po postojećim projektima, koji su utemeljeni na istraživanjima i projektima starim punih 60 godina.
Zato su na osvovu detaljnih studija i istraživanja dali preporuke kako bi se brane napravile održivim, prema ekološkim uslovima, koji bi značajno smanjili negativan uticaj na prirodnu sredinu.
To su sledeći kriterijumi i preporuke:
- Dobijanje podrške javnosti na temelju poudanih informacija koje insitucionalnim interesentima i lokalnom stanovništvu omogućavaju da racionalno učestvuju u donošenju odluka.
- Razmatranje svih mogućnosti, pridavajući jednaku važnost društvenim i ekološkim aspektima, kao i tehničkim faktorima, te razmatranje postojećih brana iz tehničkog i društvenog ugla.
- Izvlačenje maksimuma iz postojećih brana, pre izgradnje novih.
- Informisanje o koristima brana.
- Izgradnja u skladu sa najboljim dostupnim usvojenim standardima.
- Analiza prekograničnih uticaja, posebno u projektima koji uključuju promene tokova reka.
KLJUČ PROBLEMA
Glavni problem predstavlja to što je projekat ’’Gornji Horizonti’’ utemeljen na zastarelim istraživanjima od pre 30 pa čak i 50 godina, a upitan je i kvalitet odnosno relevantnost samog istraživanja. Kako bi se utvrdile prirodne veze podzemnih voda, urađeno je istraživanje u maju i novembru 1955. godine, kada je bojenjem vode i njenim upuštanjem u ponor Ponikve utvrđena veza sa vrelom reke Bregave.
Autori Studije o izgradnji hidroelektrane smatrali su zbog toga da je dovoljno kontrolisanim upuštanjem vode u ponor Ponikve, kao i sanacijom korita Bregave nadoknaditi vode koje bi bile preusmerene ka Bilećkom jezeru.
Ovim predlozima su autori Studije pokazali da imaju razumevanje za ekološke standarde i zaštitu životne sredine, ali je upitno samo istraživanje, koje nije urađeno detaljno i potpuno. Naime, u maju svakako nisu male vode, niti su u novembru velike, i može biti pogubno po životnu sredinu ako se ovako veliki projekat realizuje po zastarelim istraživanjima, čija je argumentacija na klimavim nogama.
Stoga stručnjaci WWF-a zaključuju da je neozbiljno da tako ozbiljan i delikatan projekat, koji može poguno da utiče na širi region, bude temeljen na nepotpunim i zastarelim istraživanjima.
(D. U.)
Povezane vesti
Inicijativa za sadnju drveća Holandsko-srpske privredne asocijacije: Ujedinjeni za zeleniji Beograd
Urbani vrtovi: Inspiracija za zajednice širom Srbije
Zagađuje vazduh, može izazvati požar i druge posledice: Odžak treba redovno čistiti, ali ima i drugog rešenja
<% post.title %>
Morfološka studija ukazuje na raznovrsnu evoluciju vilica kod guštera i zmija
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO JE NIKOLA STANKOVIĆ PIVCE KOJI JE JUTROS UBIJEN U KALUĐERICI Imao je debeli policijski dosije, a u njemu i pokušaj otmice poznatog fudbalera
KRVAVO JUTRO U BEOGRADU Muškarac ubijen ispred svoje kuće, devojka ranjena
(MAPA) STIŽU SNEŽNI TALAS I LEDENI DANI Meteorolog otkriva kada će cela Srbija biti zavejana i u minusu: U Beogradu do 20 centimetara snega, na planinama pola metra
Duki st.
Lepo. Lepo napisano. Argumentovano uz slikice. Reklo bi se puno el. Mastila. Slana voda ? Dobra za noge loša za komarce. A što to nas "uzbudjiva" Rekao bi moj komša posle nekoliko piva. Imate Brisel. Trljajte glavu. Jedni drugima.
Podelite komentar