NAJSKROMNIJI MOMAK NA BALKANU: Šabić je pola dana lekar u Zvorniku, pola dana pastir (FOTO)

Nakon što završi posao lekara u Domu zdravlja Zvornik, stažista Mehrudin Šabić, zvani Hodža, skida beli mantil i vraća se kući, u desetak kilometara udaljeno zvorničko selo Jošanica, gde se bavi stočarstvom i poljoprivredom.

Preporučujemo

Posao pastira NIKO NEĆE, plata je mnogo veća od proseka, ali svima smeta jedino OVA STVAR

Od uzgoja i prodaje voća, povrća i stoke, ovaj vredni 23-godišnjak sebi je plaćao školovanje, a opšti smer Zdravstvenih studija Medicinskog fakulteta u Tuzli završio je sa skoro svim desetkama u indeksu. Osnovno obrazovanje započeo je u Tinji kod Srebrenika, a okončao u Zvorniku, sa odlikovanjem "Vukovac", koje učenici dobijaju za odličan uspeh i primerno vladanje. Po završetku gimnazije, gde je takođe postizao odlične rezultate, 2010. godine upisao je Zdravstvenu studiju Medicinskog fakulteta i završio ga u junskom roku 2015. godine.

Printskrin: nezavisne.com

Tri meseca nakon što je dobio diplomu, aplicirao je i odmah je primljen na stažiranje, prvo u Opštoj bolnici, a zatim u Domu zdravlja Zvornik. Prethodno se, kaže, raspitivao i saznao da se pripravnicima u Tuzli plaća naknada za stažiranje, što u Zvorniku nije slučaj, ali to ga, tvrdi, nije omelo u nameri da uči od starijih i iskusnijih kolega. Praksa mu je, kaže, vrednija od novca, a i kolege cene njegov trud i zalaganje.

- Za razliku od nekih pripravnika koje nisu mogli da ostave same da rade, u mene su imali poverenje. Dozvoljavali su mi da radim sve, da završavam sve poslove od zakazivanja termina pacijentima, izdavanja recepata, terapije i ostalog. Lepo mi je. Izvinjavaju se kolege kada me pozovu da promenim mesto rada. Pitaju mogu li da odu dva-tri dana negde da nekog zamenim i naravno, ništa mi ne fali, odem to i ispoštujem, a i oni mene uvek kada tražim slobodan dan - priča Mehrudin, dodajući da to nikad ne zloupotrebljava i da je slobodne dane uzeo samo kada je nedavno bio bolestan.

Proteklih meseci bio je na različitim odeljenjima i susretao se sa teškim pacijentima, a pojašnjavajući na kojem je trenutno odeljenju, Mehrudin ne skriva radost što radi u odličnom kolektivu.

Printskrin: nezavisne.com

- U suštini, dobra je saradnja. Lepo mi je sad ovde gde sam. Trenutno sam u Centru za mentalno zdravlje. Prvih dana sam na obuci, a lepo je i raditi sa pacijentima. Oni imaju psihička oboljenja ili poremećaje i radi se u malim ili većim grupama. Psihoterapija i grupna terapija su mi se svidele, ali i sve ostalo, od načina javljanja pacijenta na šalteru, pa dalje. Tu su isto defektolog i logoped koji rade sa decom koja imaju poremećaje u govoru i pri izgovaranju nekih reči - objašnjava Mehrudin.

Po završetku radnog vremena i kraćeg odmora, ovaj budući lekar pridružuje se majci i ocu u poslovima na njivi. Kaže da posla na selu uvek ima, bilo da je reč o košenju trave, kupljenju sena, okopavanju kukuruza, ispaši stoke, branju malina ili paradajza, zalivanju paprika... Tačno se zna kada se koji poslovi obavljaju i šta se ne sme odlagati. Ovaj pobožni mladić, koji je, između ostalog, obučen i za obavljanje određenih verskih dužnosti i po potrebi u džamiji menja imama, neretko na njivi bude odmah posle sabah-namaza, oko pet sati. Tada radove nastoji da završi što brže, kako bi se okupao, spremio i stigao na vreme u Dom zdravlja.

Do posla putuje sa komšinicom, njenim automobilom, jer vlastiti nema, a kaže da u letnjem periodu, kada su učenici na raspustu, autobus kroz Jošanicu ne prođe po tri meseca. Pred kraj srednje škole, pre šest godina, sam, bez roditeljske pomoći, počeo je da uzgaja krastavce kornišone, a tada je kupio i nekoliko ovaca. Zarađeni je novac narednih godina raspoređivao tako da bi mu što duže trajao, uporedo učeći, radeći i proširujući stado. Počeo je sa šest ovaca, a danas ih ima preko 40.

Printskrin: nezavisne.com

- Od tog novca sam nešto ostavljao za školovanje, za fakultet, za kartu i džeparac, a od ostatka kupim jednu, dve ili tri ovce i ubacim u stado. Tako sam ga proširivao, a i one su se janjile, pa sada imam stado od oko 40 ovaca. Imali smo preko 50, ali neke smo prodali. Gajimo ih za kurbane, a polovinom septembra ćemo ih prodati. Tako smo radili svake godine i na taj način zarađivali - ističe Mehrudin, dodajući da mu je najvažnije to što sav novac zarađuju pošteno i čestito.

U studentskim danima ovom, jednom od najboljih studenata u svojoj generaciji, učenje nije predstavljalo izgovor za nerad na polju. Naprotiv. Sa zadovoljstvom je, kaže, i tada vodio stoku na ispašu.

- Sednem u hladovinu, tako sam i neke ispite spremao. Gore gde su sena sednem u hlad, ispod nekog drveta, čitam knjigu i spremam ispite, a ovce oko mene. Milina i uživancija. Sa životinjama je baš lepo - ističe Mehrudin, pokazujući rukom na zelene pašnjake i stabla jabuka.

Printskrin: nezavisne.com

Koliko on voli da bude u blizini životinja, toliko se i one raduju njegovom dolasku. Kada ga čuju da ih doziva, donoseći im hranu, ovce poslušno slede njegove upute. Prema navici istrčavaju iz tora i ređaju se pored hranilice. Gledajući ih kako jedu, Mehrudin govori da su njegove ovce mirne i da je nestašan samo jedan crni ovan, ali isključivo dok je gladan. Čim jede, i on se umiri.

- Nekako sam zavolio malu jagnjad, posebno period kada se oni janje i kada se o njima brinem. To sam voleo i uvek prisustvujem kada se rađaju, pa pomognem ako treba, pridržim ih i pomognem im da podoje mleko. A, voleo sam i medicinu, pa su mi govorili: Odluči se za nešto ili za medicinu, ili za stočarstvo, pa upiši veterinu. Volim ja i ovo, ali i rad sa ljudima, sa pacijentima - navodi Mehrudin.

Na pitanje šta namerava nakon što mu u septembru istekne period predviđen za stažiranje, Mehrudin skromno, ali optimistično govori da se nada da će za njega ipak biti posla u zdravstvenim ustanovama u Zvorniku ili u Tuzli. Kaže da je suviše vezan uz porodicu i devojku Almu, i da mu je odlazak u inostranstvo poslednja opcija. Poslednja, ali ne i isključena.

Printskrin: nezavisne.com

(Telegraf.rs / Anadolija)