ERDOGAN BI DA BUDE KALIF UMESTO KALIFA? Da li turska skupština jedina ima pravo da obnovi kalifat?! (FOTO)

Kalifat je prostor u kome se nalazi kalif, islamski upravitelj ako tako može da se kaže, "zamenik Boga" na Zemlji, osoba koja je smatra verskim naslednikom poslanika Muhameda i vođom svih muslimana na svetu.

Preporučujemo

Tako je kalif vrhovni vladar celokupne ume, globalne muslimanske zajednice; on je emir al-Muminin, odnosno "zapovednik vernika"; on je ono što je papa za Katoličku crkvu.

Idealno, na svetu postoji samo jedan kalif, i idealno, kalif nije nasledno zvanje već se od strane vrhovne šure (saveta) bira najpobožniji i najobrazovaniji musliman za tu funkciju.

Međutim, bilo je vremena u kojima je postojalo po nekoliko kalifa, a pritom, osim tokom prva četiri "pravedna" kalifa, neposredno nakon smrti poslanika Muhameda, to su nameštenje uglavnom zauzimali pripadnici naslednih dinastija.

Jedna od tih dinastija je bila i kuća Osmana.

Prorokova džamija u Medini, Saudijska Arabija. Drugo je najsvetije mesto u islamu, a njenu gradnju je naložio sam poslanik Muhamed početkom 7. veka. Foto: Wikimedia Commons/Omar Chatriwala

Nakon sloma Almohadskog kalifata, čiji je legitimitet ionako bio dvojben, sredinom 13. veka, jedini preostali kalifat je bio onaj Abasidski sa sedištem u Kairu, pod kontrolom Mamelučkog sultanata, sve dok nama dobro poznati sultan Murat I nije počeo sebe da naziva kalifom u drugoj polovini 14. veka.

To je onaj Murat kojeg je - po pismu od 20. oktobra 1389. godine, upućenog od strane firentinskog senata kralju Tvrtku I - tokom Kosovske bitke ubio Miloš Obilić, i to tako što se grupa od 12 hrabrih srpskih vitezova probila kroz otomanske redove da bi došla do sultanovog čadora nakon čega je dobio mač u grlo i stomak.

To je onaj Murat koji je sahranjen na Kosovu polju, i koji i dalje na njemu počiva. Tako prvi nominalni otomanski kalif i jedini otomanski sultan koji je bez života ostao na bojištu, počiva u Srbiji.

Kapija na ulazu u spomen-kompleks u kojem se nalazi grobnica sultana Murata u Kosovu polju. Foto: Wikimedia Commons/Gashi Bujar

MURATOVO TURBE JE U SRBIJI: Grobnica sultana koga je ubio Miloš Obilić preživela je sve ratove! (FOTO)

Međutim, Murat nije polagao pravo na ceo muslimanski svet već samo na ono što je sam kontrolisao, a svakako nije polagao pravo na zemlje pod Mamelučkim sultanatom. To se promenilo kada je sultan Selim I porazio Mameluke i anektirao njihovu državu, čime je došao u posed Meke i Medine i postao zaštitnik ovih najsvetijih islamskih mesta.

Tada je ceo muslimanski svet priznao otomanskog sultana za kalifa. Jedinog na svetu.

Tu se treba zaustaviti, jer to nije u potpunosti tačno. Izgleda da ti rani osmanlijski kalifi uopšte nisu u svojim službenim titulama navodili da su kalifi, toga nije bilo ni na natpisima ni na novcu. Čini se da se setili da su kalifi tek u 18. veku kada je imperija počela da propada i kada su shvatili da im to može politički koristiti.

Otomanski sultan Sulejman Veličanstveni. Foto: Wikipedia/Titian

To koliko je položaj kalifa, međutim, bitan možda najbolje svedoči jedna anegdota iz 1899. godine. Amerikanci su imali problema da umire pobunjenike u sultanatu Sulu nakon što su vojno okupirali Filipine; zato je ondašnji američki državni sekretar Džon Hej naložio ambasadoru u Carigradu da zamoli otomanskog sultana Abdulhamida II da iskoristi svoju kalifsku titulu i da im pomogne.

Sultan je preko Meke poslao pismo u Sulu, što je za posledicu imalo "da su pobunjeni Muhamedanci odbili da se pridruže pobuni i da su se stavili pod kontrolu američke vojske". Meka moć u najboljem izdanju.

Kao što možete da vidite, pozicija kalifa je na neki način slična samozvanoj tituli "lidera slobodnog sveta" koju sebi dodeljuje predsednik Amerike. Ni jedan ni drugi ne mogu da nateraju nekoga da se ponaša kako želi, jer ni kalifat nije uvek koekstenzivan sa državom kojom kalif svetovno vlada, ali i jedan i drugi mogu da "ubede" nekoga da se ponaša kako bi "trebalo". Samo što je kalifova moć daleko elegantnija.

Mustafa Kemal Ataturk, otac savremene Turske. Foto: Wikimedia Commons/Segafredo18

Elem, nakon Prvog svetskog rata Otomansko carstvo se raspalo i iz pakla okupacije i rata za nezavisnost nastala je oktobra 1923. godine Republika Turska, čime je ukinut sultanat a kuća Osmanova nakon 600 godina zbačena s vlasti.

Zbačena sa svetovne vlasti. Ostali su, naime, kalifi, dakle, zadržali su versku moć. Barem još na neko vreme, jer je aktom od 3. marta 1924. godine Narodna skupština Republike Turske ukinula kalifat, skupa sa ostacima šerijatskog zakona, proterala iz zemlje sve članove kuće Osmanove, konfiskovala im imovinu i večno zabranila povratak.

Sva prava poslednjeg kalifa Abdulmedžida II navodno su tako prebačena na Narodnu skupštinu, a titula kalifa je navodno samo deaktivirana.

Namerno kažemo da je to sve navodno zato što je to tek jedno od nekoliko pravnih tumačenja s ovim u vezi.

Portret poslednjeg otomanskog sultana i kalifa, Abdulmedžida II. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Najbitnije od svih navodnih posledica ukidanja kalifata od strane Narodne skupštine Republike Turske, jeste to da ta institucija jedina danas ima pravo da obnovi kalifat. Ili, alternativno, da je turska skupština zadržala pravo da obnovi kalifat.

Svi pokušaji njegove obnove van Turske nakon toga su brzo i jadno propadali (bilo ih je par), a to će se po svemu sudeći dogoditi i sa tzv. Islamskom državom koja je proglasila kalifat pre dve godine.

Gde je tu Erdogan?

Mnogi veruju: ima ga na sve strane.

Foto-montaža: Tanjug/AP

13 STVARI KOJE NISTE ZNALI O ERDOGANU: Prodavao đevreke, tražio ga Fenerbahče, tvrdio da je Gruzin (FOTO)

Pobornici gorenavedenog pravnog tumačenja iznose niz mahom posrednih dokaza u prilog toga da Redžep Tajip zapravo želi da se proglasi za kalifa, a možda i za sultana; ovo drugo bi ukinulo republiku, dok ovo prvo ne bi nužno dovelo do toga, kao što smo mogli da vidimo 1923-24. godine.

Prvo, oni ukazuju na to da je Erdogan pristalica političkog islama, da je u suštini umereni islamista blizak onoj struji ovog šarolikog pokreta koju zastupaju Muslimanska braća. I zaista, za vreme njegove vlasti kao premijera i potom kao predsednika, sekularna Turska je doživela veliki upliv konzervativnih islamskih zakona i pravila.

Drugo, Erdogan je, tvrde, opterećen otomanštinom. Era njegove vladavine svedoči obnovi osmanlijskih tradicija pa je čak i palestinskog lidera Mahmuda Abasa u novoizgrađenoj predsedničkoj palati u Ankari dočekao počasnom stražom obučenom u istorijske osmanlijske uniforme. Čak je i svoje pristalice nazivao u prošlosti "osmanlijskim unucima", a njegova partija ima i polumilitantne odrede, "Otomanska ognjišta".

Foto-ilustracija: Profimedia, Flickr/Jonathan Mallard, Tanjug/AP

Treće, njegova spoljna politika se opisuje kao neo-otomanska. Još od Kemala Ataturka, Turska se vodila devizom "mir u zemlji, mir u svetu" i nije se mešala preterano u unutrašnje stvari drugih zemalja; Erdogan je to promenio, tvrde oni, i sada Turska pokazuje velike ambicije na celom prostoru bivšeg Osmanlijskog carstva i Centralne Azije.

NOVA TEORIJA ZAVERE ŠOKIRALA SVET: Erdogan je lično izveo državni udar!

Četvrto, Erdogan želi da promeni ustav i da uvede predsednički sistem koji će šefu države dati ogromna ovlašćenja, čak i veća od onih koja imaju predsednici Francuske i Rusije. Drugim rečima, koja će njemu lično dati ogromna ovlašćenja.

Zbog ovoga se pojavilo i strahovanje da želi da obnovi sultanat, paralelno sa kalifatom. Kada su ga novinari o tome pitali 2015. godine, odgovorio je da bi više voleo da bude kao britanska kraljica Elizabeta II nego kao otomanski sultan. To nije razvejalo sumnje, samo ih je još više potvrdilo.

Foto: Tanjug/AP

Peto, Islamska država. Optužbe da koketira sa ovom terorističkom organizacijom, da je štiti, da se ona pomoću njega finansira, da preko njegove zemlje krijumčari naftu od koje živi, neprestano se ponavljaju ali to ne znači i da su nedvosmisleno dokazane.

Ipak, to ne sprečava pobornike gorenavedenog pravnog tumačenja o kalifatu da tvrde da Erdogan igra nekakvu igru sa Islamskom državom, ali kakvu, to ne znaju pouzdano da kažu; možda želi da se svetskoj muslimanskoj zajednici predstavi kao normalni i umereni kandidat za kalifa, kao suprotnost divljačkom Abu Bakru al-Bagdadiju?

ERDOGAN POZIVA SVOJE PRISTALICE DA IZAĐU NA ULICE! Uzvratićemo udarac, NE DAMO TURSKU! (VIDEO)

Foto: Wikipedia/ U.S. Air Force, Tanjug/AP, Profimedia/Corbis

Šesto, tokom neuspelog puča 15-16. jula ove godine, hodže su sa džamijskih minareta pozivali narod da izađe na ulicu i da brani predsednika. U danima nakon puča, Erdogan hapsi i čisti iz vojske, državne uprave, pa čak i iz obrazovnog sistema, sve neistoimišljenike. Priča i o ponovnom uvođenju smrtne kazne.

Sada je proglasio i vanredno stanje.

Sekularna Turska je, čini se, na kolenima.

Oni koji veruju da želi da se proglasi za kalifa, zbog svega što se desilo prethodnih nedelja više nemaju sumnje u njegovu krajnju ambiciju. Mi, pak, i dalje sumnjamo.

(O. Š.)