DA LI ĆE NATO IZBACITI TURSKU IAKO MU ČUVA NUKLEARNO ORUŽJE? Erdogan gura sam sebe u propast, Amerikanci besni

Otkad je Turska postala član NATO alijanse 1952. godine, njeno članstvo se posmatra kao vitalni bedem u odbrani Evrope od pretnji koje dolaze iz Rusije i arapskog sveta. Nakon propalog vojnog puča, odnosi zapadnih zemalja i Turske su se pogoršali.

Preporučujemo

OVO SE NE PAMTI: Erdogan bez milosti i prema mrtvim pučistima!

Tokom Hladnog rata, činjenica da su američki bombarderi mogli da dolete do Sovjetskog saveza u roku od sat vremena, iz svojih turskih baza, značilo je da su članovi NATO-a nepokoljebivi u obavezi da zadrže Tursku u Alijansi.

U skorije vreme, blizina Turske sukobima koji besne na Blikom istoku, ponovo je istakla značaj očuvanja ove države u okviru NATO-a. Posebno ako se uzme u obzir i terorističke pretnje izazvane stvaranjem Islamske države u Siriji i Iraku.

Foto: Wikimedia/SAC Helen Farrer RAF Mobile News Team

Ključna geografska lokacija Turske je takođe razlog zbog čega američka baza u Indžirliku, u južnom delu zemlje, i dalje dom najvećeg broja nuklearnog oružja NATO-a. Objekat sagrađen od strane inženjera vojske SAD na vrhuncu Hladnog rata, sadrži 50 B61 hidrogenskih bombi - svaka sposobna za generisanje eksplozivne snage 100 puta veće od bombe koja je uništila Hirošimu.

Činjenica da Vašington sada otvoreno govori o mogućnosti da se suspenduje članstvo Turske u NATO, pokazuje koliko su loši odnosi Ankare i njenih zapadnih saveznika nakon neuspelog vojnog puča prošle nedelje. Pitanje o njenom članstvu pokrenuto je nakon čistke koji sprovodi predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan.

Vojni puč, izveden od strane nezadovoljnih vojnih oficira i vojnika, završen je neuspešno, ali puč koji sprovode Erdoganove pristalice, u punom je zamahu protiv svih onih koji su protivnici autoritarnog stila sadašnjeg predsednika.

Foto: AP/Tanjug

U Turskoj je nakon neuspelog vojnog puča otpušteno, ili se nalazi u pritvoru, na hiljade vojnog osoblja, policijajaca i advokata. Više od 15.000 zaposlenih u obrazovnom sektoru je suspendovano zbog tvrdnje da imaju podršku Erdoganovog neprijatelja, kojeg je i optužio da je organizator puča, Fetulaha Gulena.

Takođe, Turski Visoki odbor za obrazovanje zabranio je danas do daljeg svim akademicima da putuju u inostranstvo, a naređeno je da svih 1.577 dekana sa univeriteta širom Turske podnesu ostavke, dok je Ministarstvo obrazovanja poništilo dozvole za rad 21.000 nastavnika koji rade u privatnim institucijama.

Amerikanci su, takođe, osetili bes turskog predsednika. Oni su među prvima bili optuženi da su podržavali pučiste, da bi potom turski istražitelji pretresli vazdušnu bazu Indžilrik, i na kraju su smanjili snabdevanje elektičnom energijom baze na jugu zemlje. Poslednje je posebno opasno ako se ima u vidu osteljivost municije koje Amerikanci tamo čuvaju.

Foto: Guliver/ Sean Gallup/Getty Images

Ovo je navelo državnog sekretara SAD, Džona Kerija, da uspozori Tursku da se suočava sa suspenzijom ako nastavi sa Erdoganovom nemilosrdnom čistkom.

- Članstvo u NATO-u zahteva od zemalja da podrže određene demokratske principe. Pratićemo pažljivo šta se dešava u Turskoj narednih dana - rekao je Keri.

Erdogan je nesumljivo entuzijastičan da slomi svakog onog ko se ne slaže s njegovom totalitarnom politikom, a čak se sumnja da je planirao da sprovede čistku bez obzira da li bi došlo do puča. To se objašnjava činjenicom da su liste ljudi, koji su trenutno na udaru, bile odmah dostupne kada državni udar nije uspeo.

(N.I.)