Nestaje najstariji srpski zanat, a sa njime i nešto po čemu se znalo da ste - DOŠLI U SRBIJU! (FOTO)

Miodrag Ćirić (48) iz sela Masloševo kraj Kragujevca, jedan je od najmlađih, ali i poslednjih majstora za izradu plota. On kaže da je ovakve ograde pravio uglavnom za etno sela u okolini.

Preporučujemo

U Šumadiji, gde je svako seosko dvorište bilo ograđeno plotom, danas ovakvih ograda gotovo da nema. Postale su tek starina u drugom planu fotografija seoske idile.

Borbu za opstanak plota vode malobrojni koji i sada dvorišta ograđuju na ovaj način, ali i par onih koji zanat pravljenja plota čuvaju. Znate li sta je plot i kako se razlikuje od recimo tarabe?

- Urezalo mi se kao dečaku kako je deda to radio. Otac je pravio starinske stolove i stolice, a ja sam se držao plota. U mom selu danas plot ima samo moj brat i tih njegovih 15 metara plota je jedina ovakva ograda u kraju - kaže Ćirić.

Ovaj poljoprivrednik u selo se vratio nakon propasti kragujevačke firme u kojoj je radio. Tu na selu setio se davno naučenog zanata.

Foto: Telegraf

- Plot čini prošće. Proštac je uzani kolac. On je sa jedne strane zašiljen i poboden u zemlju. To je osnova plota. Kad se proštac pobije u zemlju, onda se na gornjem delu upliće pruće. Dobro upleten plot traje i sto godina, a za pletenje 350 metara plota potrebno je nedelju dana. Za dobar proštac, potreban je dobar kolac, objašnjava Ćirić.

On kaže da se prošće najčešće uzima od bagremovog drveta. Nekada je korišćeno drvo šljive crvenjače, koja se odavno u Šumadiji ne gaji.

Foto: Telegraf

- Bagrem mora da bude "zreo", pošto se on kod izrade plota ne struže, nego se cepa sekirom. Tako je rađeno od davnina. Kolje je nekada pobijano gusto jedno do drugog, da sitna stoka ne bi prolazila kroz ogradu. Uvek bi se plela dva koca u paru, "ona" i "on", bar tako tvrde stari majstori ovog zanata. Kada je reč o prošću, kojim se ova ograda upliće, ja uvek biram jasenovo, a treba ga uzimati u proleće. Nekada je na mestu ograde kopan jarak, pa je u njega pobijano prošće, a današnje plotove pravimo tako što prošće u zemlju čekićima pobijamo - objašnjava Ćirić.

Foto: Telegraf

Majstora ovog posla nekada je bilo mnogo, sada su ostali samo najuporniji ili to po sećanju rade oni koji pamte kako su to činili njihovi dedovi.

Proštac iz ograda u Srbiji je poznat i kao oružje u slučajevima svađa oko međa.

Danas, kada i plot i proštac nestaju, i iz dvorišta i iz srpskog jezika, ovaj pojam koriste samo najstariji.

Kolac, odnosno proštac pomenu kada treba reći da je rođak, komšija ili političar zaslužio teške batine.

(M.Raca)