DA LI JE TESLA BIO VERNIK? Ima li ikakvog smisla prenositi njegov pepeo u hram Svetog Save? (FOTO)

  • 93

Nikola Tesla je rođen u srpskoj porodici, kao sin pravoslavnog sveštenika iz Like. Tako, otprilike, glasi prva rečenica koju u školi učimo o našem najvećem naučniku i pronalazaču, kojeg mnogi smatraju najvećim svetskim pronalazačem u poslednjih nekoliko vekova.

Zbog te rečenice, čini se prilično razumnom inicijativa da se urna sa njegovim pepelom prenese u hram Svetog Save na Vračaru. Napokon, kao sin pravoslavnog sveštenika, on je sigurno bio pravoslavac, Srbin pravoslavac, zar ne? Nemoguće je da postoje stvari koje takvu inicijativu možda obesmišljavaju?

Zapravo, postoje dve.

Prva je činjenica da Crkva nikada, nikada nije tolerisala kremaciju, sve do skoro, a i sada to radi samo uslovno i "ad hok"; do ublažavanja je došlo zbog pritiska modernog sveta i njegovih tendencija, ako tako možemo da se izrazimo, ni zbog čega drugog, a svakako ne zato što Crkva to istinski želi; uostalom, da bi sveštenik i danas u SPC služio opelo na sahrani kremirane osobe mora da ima dozvolu svog vladike, dozvolu koja se u sredini kao što je Beograd češće izdaje nego drugde.

Foto: Tanjug/Tanja Valič Foto: Tanjug/Tanja Valič

Jedan od osnovnih postulata hrišćanstva jeste vera u vaskrsenje mrtvih; da bi do vaskrsenja tela došlo, veruje se da ono mora biti sahranjeno celo, ili da barem ne sme biti dobrovoljno spaljeno (ta paganska praksa je iskorenjena u Evropi već tokom kasne antike, i svi narodi koji su nakon toga prihvatili ovu veru prestali su da spaljuju svoje mrtve).

Crkva je kroz istoriju tolerisala spaljivanje mrtvih samo u posebnim slučajevima, recimo tokom epidemija, rata ili nesreće (kao što su požari), ali ne i ako je preminuli sam pre smrti naložio da bude kremiran.

Šta više, službe na pravoslavnoj sahrani, uopšteno govoreći, ne može biti u slučaju ljudi koji su sami sebi oduzeli život ili su dobrovoljno kremirani (iako je, kao što smo već rekli, ovakvo kruto pravilo u današnje vreme donekle smekšano). Istina, nema dokaza da je Tesla dobrovoljno kremiran, kao što nema dokaza ni da nije; da li je logičnije da je njegov sestrić Sava Kosanović delovao na svoju ruku ili po želji pokojnika, zavisi od toga kome to pitanje postavljate.

Foto: Tanjug/Tanja Valič Foto: Tanjug/Tanja Valič

Naravno, nije nam namera da crkvene velikodostojnike podučavamo teologiji i milenijumskoj praksi, oni to ipak najbolje znaju, ali moramo da se zapitamo da li je iz perspektive hrišćanske vere opravdan prenos urne sa pepelom jednog verovatno dobrovoljno kremiranog laika u pravoslavnu bogomolju (ma koliki velikan taj laik bio), i da li se tu radi o hrišćanskom delovanju ili o nacionalističkoj idolatriji koja nema veze sa hrišćanstvom. Veliki znakovi pitanja.

Drugo se tiče religioznosti samog Tesle. Da li je on bio pravoslavni hrišćanin na isti način na koji je to bio Sveti Sava u čiji hram na Vračaru žele da ga presele? Da li je bio prirodno religiozan, možda nominalno pravoslavan u vrlini činjenice da je kršten i da nikada nije formalno promenio veru, ali da je zapravo suštinski bio nešto drugo?

Dopustite nam da preformulišemo pitanje na jedan pomalo brutalan način: da li je, iz neutralne i objektivne perspektive Crkve Nikola Tesla bio jeretik, da li bi za vreme Stefana Nemanje i Svetog Save prošao kao bogumili, da li bi bio spaljen ili prognan, da li bi prošao kao Đordano Bruno u Italiji par vekova nakon Nemanjića?

Foto: Tanjug/Tanja Valič Foto: Tanjug/Tanja Valič

Hajde da pogledamo šta je Nikola Tesla o religiji rekao nekoliko godina pre svoje smrti, u intervjuu za američki časopis "Liberti", februara 1937. godine.

Što se Tesle tiče, postoje tri načina da se uveća energija koja dovodi do ljudskog progresa. U kontekstu njegove religioznosti bitan je drugi način o kome govori. Naime, on kaže da treba umanjiti snagu sila koje sputavaju napredak, a to su po njegovom mišljenju neznanje, ludilo i verski fanatizam. Uklanjanje tih sila će doneti mir.

- Ne može biti napretka ako on nije neprestano usmeren ka povećanju blagostanja, mira i dostignuća. Ovde je mehanistička koncepcija života istovetna učenju Bude i Besede na Gori - rekao je Tesla.

Foto: Wikimedia/Public domain Foto: Wikimedia/Public domain

Pažljivo čitanje otkriva da je Teslin pogled na religiju bio "ovozemaljski", utilitaran. Tesla, čini se, nije gledao na hrišćanstvo kao na jedini put ka večnom spasenju, već se koncentrisao na njegovu praktičnu suštinu koja može pomoći ljudima ovde, na Zemlji. A to nije baš pravoslavno gledište (jedna od kritika na račun komunizma od strane pravoslavnog sveštenstva je bila ta, da komunizam želi da stvori raj na Zemlji, što je svetogrđe jer nas raj čeka nakon smrti, ako budemo dobri).

Kao što nije preterano pravoslavno a ni hrišćanski, izjednačavanje Budinog učenja sa učenjem Isusa Hrista; "verujem da će suština ove dve religije biti religija ljudske vrste u 21. veku" takođe nije na liniji hrišćanstva, koje je po svojoj prirodi isključivo (večno spasenje može doći samo kroz Isusa Hrista).

Razume se, ne kažemo da je to što je pričao istinito ili lažno, to nas ne zanima, već ukazujemo da to ne ide u korist inicijative da se njegov pepeo prenese u pravoslavnu bogomolju, tačnije, da je ničim ne opravdava i da je ne čini logičnom.

Foto: Beoinfo Foto: Beoinfo

- Premda nisam vernik u ortodoksnom smislu (ovde je reč "orthodox" morala biti prevedena na ovaj način, jer se iz konteksta zaključuje da nije mislio na pravoslavlje kao takvo, već na opštu versku ortodoksiju; prim. nov.), ja poštujem religiju, prvo, zato što svaki pojedinac treba da ima neki ideal--da li verski, umetnički, naučni, humanitarni--koji će dati smisao njegovom životu. Drugo, zato što sve velike religije sadrže mudra uputstva vezana za način na koji život treba da se vodi, koja su vredna danas kao i onda kada su objavljena - kaže dalje Tesla.

Ono što se iz prvog citata samo činilo da je njegov pogled na religiju, sada se dodatno potvrđuje: za Teslu je religija korisna na ovom svetu, a njena osnovna uloga (osnovna iz perspektive same religije) je manje važna.

Takođe, iz istog intervjua možemo da zaključimo da je Tesla vrlo dobro razumeo da ideal nauke i ideal religije nisu suprotstavljeni, već da se nauka suprotstavlja teološkim dogmama zato što je utemeljena na činjenici (za razliku od religije koja traži "slepo verovanje").

Foto: Tanjug/Tanja Valič Foto: Tanjug/Tanja Valič

Zatim, Tesla daje još jednu izjavu, vrlo relevantnu za ovu temu.

- Za mene, univerzum je jednostavno velika mašina koja nikada nije nastala i nikada neće nestati. Ljudsko biće nije izuzetak u prirodnom poretku. Čovek je, kao i univerzum, mašina.

Na stranu što se danas velika većina naučnika slaže da je univerzum nastao iz Velikog praska, ovi Teslini pogledi su direktno suprotstavljeni sa idejom da je Bog stvorio svet, što je nešto što Crkva nesumnjivo tvrdi. Možemo da diskutujemo o tome da li je tih sedam dana stvaranja bilo naših sedam dana, ili je to neka drugačija mera vremena, ali za Crkvu je Bog stvorio svet i oko toga nema diskusije.

Takođe nema diskusije ni oko toga da čovek jeste izuzetak u prirodnom poretku; za Crkvu, "stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih".

Foto: Tanjug/Oksana Toskić Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Još jedan stav koji Tesla u ovom intervjuu iznosi, a koji je sporan (šta više, najsporniji od svih) iz ugla Crkve je njegovo stajalište o duši. Naime, Tesla kaže da "duša nije ništa više od sume telesnih funkcija", te da kada ovo funkcionisanje prestane, "duša nestaje takođe".

Reći da je ovo suprotno verovatno svakoj religiji je bespredmetno konstatovanje činjenice. Nije ni važno što je možda suprotno budizmu (zavisi naravno kojoj grani ove religije) koji je Tesla cenio, pošto niko ne želi da ga prenese u budistički hram (ruku na srce, budisti su bitno tolerantniji i njima to verovatno i ne bi bilo važno). Važno je, međutim, što je ovo suprotno hrišćanstvu, pošto postoje ljudi koji žele da ga prenesu u hrišćanski hram.

Iz rečenice da duša prestaje da postoji kada prestane funkcionisanje tela vidimo da Tesla očigledno nije verovao u vaskrsenje mrtvih i u život posle smrti.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Sve ljude treba meriti istom merom, bez primene dvostrukih aršina. Jednostavno, da Tesla nije bio to što je bio, Crkva ga danas nikada ne bi tretirala kao hrišćanina.

Možete, naravno, da kažete da nije na Crkvi da odlučuje ko je hrišćanin a ko nije, ali nažalost u tom slučaju suštinski prestajete da budete pravoslavac i postajete protestant. Sa druge strane, ni Crkva ne može o tome proizvoljno da odlučuje; ako neko negira stub hrišćanstva, teško da se može nazvati hrišćaninom; ako bi o tome moglo proizvoljno da se odlučuje, onda bi za nekoliko decenija Crkva mogla i Josipa Broza Tita da proglasi pravoslavcem.

Da se razumemo, ovo nije rasprava o Teslinoj veličini, koja je neporeciva.

Muzej Nikole Tesle. Foto: Telegraf Muzej Nikole Tesle. Foto: Telegraf

Ovo je rasprava o tome da li bi sproveđenje u delo ideje o prenosu njegovih posmrtnih ostataka iz muzeja u hram Svetog Save bio jedan logičan čin oko koga nema nikakvog spora, ili bi to bio čin besprizorne i ničim izazvane uzurpacije Nikole Tesle, i to pritom uzurpacije koja vodi u idolatriju.

Imajući u vidu Teslinu veličinu, prilično smo sigurni da on ne bi voleo da vidi da Srbi od njega prave predmet obožavanja, a nema nikakve sumnje da je to suprotno samoj ideji hrišćanstva kojem je borba protiv idolatrije u temelju. Hram Svetog Save je hrišćanska bogomolja, ne paganska.

Sve što smo naveli takođe nije nikakva osuda Nikole Tesle, već prosto prenošenje onoga što je ovaj za života govorio. Možda postoje i kontraargumenti, dokazivi dokumentima a ne metodom rekla-kazala, koji bi pokazali nešto drugo, ali zato i postoji javna rasprava koja mora prethoditi svakom delovanju s ovim u vezi.

Teslina urna u njegovom muzeju u Beogradu. Foto: Telegraf Teslina urna u njegovom muzeju u Beogradu. Foto: Telegraf

Velika većina nas nije na liniji verskog fanatizma da bi nam bilo bitno što neko ima drugačije poglede na univerzum od onih koje ima Crkva, i većina nas bi se čak i složila sa Teslom u mnogim spornim stvarima (spornim iz perspektive Crkve).

Sa druge strane, velika većina nas nakon smrti neće postati predmet gloženja, potkusurivanja i instrument manipulacije.

Kao što velika većina nas ne bi ni volela.

Možda bi zato trebalo dobro da razmislimo da li je primereno remetiti mir pepela Nikole Tesle.

(K. H.)

Video: Rodila mu se ćerka na krsnu Slavu Svetog Nikolu

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Petar

    13. jul 2016 | 09:52

    Niste spomenuli najbitnije: Tesla nije kremiran svojom voljom, vec je sahranjen po pravoslavnom obicaju, a kremiran naknadno odlukom komunista da se njegovo telo prenese sto jeftinije u Jugoslaviju i to je uradio njegov rodjak koji je bio izaslanik komunisticke partije.

  • Toni

    13. jul 2016 | 11:04

    Tesla nije bio vernik kao ni vecina naucnika i ljudi slobodnih i sirokih shvatanja. Vere pripadaju proslosti i tradiciji. Ajde vernici lupajte negativne,znam da ih nervira kada je neko ateista

  • Novak

    13. jul 2016 | 10:22

    Kada je Nikola Tesla bio na vrhuncu slave, početkom dvadesetog veka, i kada su američke i svetske novine pisale da je on najveći svetski naučnik, Teslin prijatelj, američki pesnik Džonson, zamolio ga je da sažeto izloži svoju životnu filozofiju. Tesla je prihvatio ponudu i napisao divan esej o tome kako je čitavog života, od najranijeg detinjstva, tragao za pitanjem povećanja ljudske energije. On navodi kako je bio duboko začuđen i oduševljen kada je posle mnogo godina i decenija traganja konačno našao odgovor, koji se sve vreme nalazio tu pored njega – u hrišćanstvu i to baš u molitvi Oče naš kao najboljem generatoru ljudske energije...Zaključak sami donesite.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA