POLITIČKA PRESUDA TONIJU BLERU ZA RAT U IRAKU: Nije rekao istinu o iračkom oružju za masovno uništenje i o dogovoru sa Bušom (FOTO) (VIDEO)

Izveštaj istrage o ulozi Britanije u ratu u Iraku, na koji se čekalo sedam godina, danas je objavljen. 

Preporučujemo

DA LI JE SVRŠENO SA TONIJEM BLEROM? Evo šta bi mogao da krije Čilkotov izveštaj (FOTO)

Čilkot komisija, po imenu njenog presednika Džona Čilkota, napravila je izveštaj od 2,6 miliona reči koji treba da razmotri uslove ulaska Britanije u rat po odluci tadašnjeg premijera Tonija Blera 2003. godine. Tokom istrage saslušano je 129 svedoka među kojima i Toni Bler i njegov naslednik Gordon Braun.

Bler, predsednik britanske vlade između 1997. i 2007. optužen je da je prevario narod tvrdeći da Irak ima oružje za masovno uništenje, što nikad nije bilo dokazano.

U tom ratu učestvovalo je oko 45.000 britanskih vojnika između 2003. i 2009, a 179 je poginulo. U ratu je poginulo i gotovo 4.500 Amerikanaca i 100.000 Iračana.

Foto: Tanjug/AP

IZVEŠTAJ ČILKOTOVE KOMISIJE

- Britanija je izabrala da se pridruži invaziji na Irak 2003. godine nakon što su mirne opcije za razoružanje iscrpljene, saopštila je Čilkotova komisija. Istraga je zaključila da vojna akcija "nije bila poslednje sredstvo".

- Odluka Velike Britanije da 2003. uđe u rat u Iraku je počivala na pravnoj osnovi koja je bila "daleko od zadovoljavajuće", a razlozi za vojnu akciju koje je predstavio tadašnji premijer Toni Bler su bili preuveličani.

- Govoreći o nalazima istrage, ser Džon Čikot , rekao je da je ozbiljnost pretnje od iračkog oružja za masovno uništenje "predstavljena sa sigurnošću koja nije bila opravdana".

- Džordž Buš i Toni Bler su poslali trupe da zbace iračkog predsednika Sadama Huseina u vreme kada je još bilo moguće da se kriza reši mirnim putem.

- Bler je apelovao na Buša da preuzme rešavanja pitanja o Iraku u UN. Rezolucija 1441 je usvojena od strane Saveta bezbednosti UN. Ali je u decembru 2002. Buš odlučio da inspektori UN neće postići željeni rezultat.U januaru, Bler je prihvatio američki raspored za rat, sredinom marta, saopštio je Čilkot. Bler je rekao da je Buš pristao da se pogura druga rezolucija u UN, ali je 12. marta bilo jasno da za to nema podršku.

Foto: Tanjug/AP

- Bler je 2002, godinu dana pre invazije američkih snaga na Irak, obećao tadašnjem predsedniku SAD da će biti na njegovoj strani po pitanju Iraka "šta god da se desi", navodi se u Čilkotovoj izveštaju.

- Odluka o uključenju u američku invaziju u Iraku počivala na neispravnim obaveštajnim podacima i da je izvršena uz "potpuno neadekvatno" planiranje.

- Iako Čilkot nije upotrebio reč "laž", njegov zaključak da je bivši premijer namerno zamaglio razliku između onoga šta je verovao i šta je zapravo znao.

- Obaveštajni podaci o navodnom oružju za masovno uništenje koje poseduje irački vođa Sadam Husein, a koje je Bler upotrebio da bi opravdao priključenje američkoj invaziji u Iraku, bili su loši, ali niko nije predstavio podatke koji bi dokazali suprotno, istakao je Čilkot.

- Izveštaj ne navodi mišljenje o tome da li je vojna intervencija bila legalna ili ne - , rekao je, međutim, Čilkot novinarima i rođacima nekih od britanskih vojnika poginulih u Iraku.

Foto: Tanjug / AP

ZA ŠTA SE BLER OPTUŽUJE

Blerova vlada optužena je da je preuveličavala obaveštajne podatke o navodnom oružju za masovno uništenje koje je imao Sadam Husein da bi dobila podršku za invaziju Iraka, koju je predvodila američka vojska. Bler koji nije želeo da komentariše izveštaj pre objavljivanja uvek je govorio da njegova vlada nije izmišljala ili iskrivljavala podatke.

Jedan izveštaj o ratu objavljen 2004. zaključio je da je Toni Bler pred parlamentom uveličao pretnju koju predstavlja irački predsednik Sadam Husein, ali je juče autor tog izveštaja Robin Batler rekao da je bivši premijer zaista tada verovao u ono što je govorio.

#ChilcotReport pic.twitter.com/Lh3CMAotbv

— Faisal Islam (@faisalislam) July 6, 2016

Izveštaj bi mogao da se bavi i neodgovarajućom opremom britanskih vojnika. Posebno se dovodi u pitanje upotreba vozila "land rover" koji su, po oceni nekih, bili suviše slabi da zaštite od eksplozivnih naprava. Vojnici su ih nazivali kovčezima na točkovima.

Irak je zapao u etničke sukobe kada je bio svrgnut Sadam Husein i rasformiran njegov vojni aparat, što je izazvalo haos u zemlji i doprinelo rastu grupe Islamska država, navod agencija AP. Visoki političari, diplomate i obaveštajni i vojni zvaničnici spremni su da dobiju kritike oko invazije Iraka i njenih posledica.

Čilkotov izveštaj je više puta odlagan, delimično zbog svađa oko uključivanja poverljivog materijala, uključujući razgovore između Blera i američkog predsednika Džordža Buša.

Powerful front page from @ScotNational today. #ChilcotReport pic.twitter.com/uaf4fysshc — Angry Salmond (@AngrySalmond) July 6, 2016

Očekuje se da će u izveštaju biti objavljena neka Blerova predratna pisma američkom predsedniku. Antiratni aktivisti i neki rođaci poginulih britanskih vojnika nadaju se da će izveštaj ustanoviti da je ulazak u rat bio ilegalan i otvoriti put za suđenje Bleru za ratni zločin.

Međutim, Čilkot je ranije rekao da njegova komisiji nije sud a Međunarodni krivični sud je saopštio da odluka Velike Britanije o ulasku u rat ne spada pod njegovu jurisdikciju.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)