U ovom mestu na Kosovu Srbi i Albanci žive KAO BRAĆA! (FOTO)

U centralnom Kosovu, u selu Suvi Do, koje se prostorno nalazi nadomak Lipljana i po srpskom sistemu lokalnih samouprava pripada opštini Lipljan, a po kosovskom sistemu opštini Gračanica, nalazi se fabrika u kojoj Srbi i Albanci rade zajedno.

Preporučujemo

MURATOVO TURBE JE U SRBIJI: Grobnica sultana koga je ubio Miloš Obilić preživela je sve ratove! (FOTO)

Ovaj gotovo jedinstven primer izaziva pažnju i svi se slažu da bi mogao poslužiti kao primer. Na čelu fabrike koja se bavi prizvodnjom i preradom voća je Šarafedin Gaši iz Prištine, kome je rad, poverenje i kvalitet najvažniji.

- Sve što znam naučio sam od oca, sledeći njegove principe, da su u poslu najvažniji rad i poverenje, biznis ne razume jezik politike - kaže u razgovoru za Telegraf Gaši i dodaje - ljudi teško žive, nijedna državna fabrika ne radi, jednostavno dođu i pitaju je l vam treba radnik, a dobar radnik uvek treba.

Foto: Telegraf

- Svaki čovek ima pravo na rad, trudimo se da poboljšamo uslove rada - priča Šarafedin dok nam pokazuje modernu građevinu po svim standardima, koja je jednim delom osposobljena za rad.

U hali gde se nalaze najmodernije hladnjače kapaciteta 2000 tona, radnice pakuju smrznute jagode namenjene za tržište Evropske unije, nadgleda ih Lazar Vasić (23) sa diplomom Visoke škole, odsek carinski menadžment.

- Teško se nalazi posao i ne znam da li ću ikada raditi ono za šta sam se školovao, ovde radim već dve godine, uslovi rada su dobri, plata je redovna - kaže Lazar koji živi u Novom naselju sa roditeljima, sestrom i bakom, čija porodica zahvaljujući njegovoj plati ne oskudeva u osnovnim stvarima. Sa kolegama Albancima se lepo slaže i kaže - svi smo tu zbog zarade, svi imamo iste potrebe.

- Za vreme pauze smo zajedeno, neki od nas se druže i van fabrike, popijemo piće - priča Lazar.

Valjeta Krasnići, iz Lipljana majka dvoje dece, je stalno zaposlena.

- Ovde radim godinu dana, zadovoljna sam svojim poslom i lepo se slažem sa svim svojim kolegama, nema nikakvih problema - kaže Valjeta kojoj ne smeta što radi sa Srbima, sa kojima ima prijateljske odnose.

Foto: Telegraf

Ova firma u toku sezone koja počinje u zavisnosti od vremenskih prilika početkom ili krajem marta, a završava se sa prvim snegom zaposli oko 1500 radnika ne gledajući na nacionalnost i veru.

Na plantažama površine oko 100 hektara, od čega je 24 hektara vlasništvo firme, a ostalo su pojedinci kooperanti, ubiraju se plodovi jagode, maline, borovnice, aronije, ribizle, trešnje i breskve, koje se predaju u otkupnim stanicama u Gračanici, Obiliću i Uroševcu. Pored otkupne stanice u fabrici širom Kosova fabrika ima saradnju sa još preko 20 otkupnih stanica gde pojedinci donose ili svoje prizvode ili prikupljene šumske plodove; divlje jagode, kupine, borovnice, drenjine, trnjine, šipurak i pečurke; smrčak, lisičarka i vrganji.

Prema rečima Gašija fabrika izvozi voće u skoro sve zemlje EU, najviše u Nemačku i Austriju. Sarađuje i sa firmama u Srbiji, ali je kako kaže ta saradnja otežana zbog papirologije i dozvola koje kupci u Srbiji moraju dobiti od Ministarstva poljoprivrede RS kako bi voće sa Kosova ušlo u Srbiju.

- Nekada su cene bolje u Srbiji nego u EU - kaže Gaši, koji je zadovoljan poslovanjem firme.

Priznaje da voditi ovaj posao nije ni malo lako. - Svaki početak je težak, posao je lepo napredovao i razvijao se, posebno od 2004. kada sam aplicirao sa projektom kod USAID-a i uspeo da dobijem grant, moja ideja je bila da se što više ljudi zainteresuje i uposli, svako ko je bio zainteresovan da se bavi proizvodnjom malina, dobio je sadnice maline, koje smo uvozili iz Poljske, sortu “Polka” – priča Gaši, navodeći primer da malinjak površine 30 ari može doneti godišnju zaradu do 10.000 evra.

Foto: Telegraf

Pred ovim mladim čovekom je još mnogo posla, fabriku koja će biti jedna od najmodernijih u Evropi, čiju je izgradnju započeo prošle godine u maju, treba završiti, a mnogo je problema.

- Objekat je osnove 25m x 27m, projektom je predviđeno da fabrika koristi solarnu energiju, samo za solarni sistem je potrebno između 220 i 250.000 evra. Svakodnevni rad otežava i struja, prva stvar koja bi brige i problem umanjila je agregat čija je minimalna cena preko 20.000 evra - dodaje Gaši dok nam pokazuje izgrađene prostorije koje treba dovršiti, kuhinju u kojoj će se hraniti radnici i priremati hrana za sezonske radnike, prostrane svlačionice i kupatila smeštene u posebne i potpuno odvojene delove za muškarce i žene. Projektom je takođe predviđena staza za invalidska kolica, jer Gaši namerava da u njegovoj firmi rade i ostvare egzistenciju i lica sa invaliditetom.

U Gračanici počela VIDOVDANSKA LITURGIJA!

Na pitanje kakav je gazda, svi radnici odgovaraju da u firmi nema hijerarhije i da “gazda radi više nego oni” svojom disciplinom i radom im daje primer, brinući se o svakoj njihovoj potrebi.

Foto: Telegraf

Intersantno je i to da radnici imaju odvojen prevoz za žene i muškarce, pa čak i u plantažama dok rade rade u odvojenim delovima, ovo je kaže neophodno jer su različitih vera i shvatanja, vodeći računa da se ne povredi ni u šali nečije dostojanstvo, a i da se ne bi ustezali jedni prema drugima, jer rade na najvećim žegama u toku godine.

Tokom naše posete Gaši je bio izuzetan i ljubazan sagovornik iako nije u potpunosti shvatio šta je to što nas je dovelo u njegovu fabriku.

- Danas svi ljudi imaju problem sa egzistencijom, pogotovo mladi ljudi, svako želi da radi, od pomoći niko ne može da živi, njima treba posao, a meni treba dobar i disciplinovan radnik - jednostavno odgovara Gaši.

(S. S.)