SRPSKI BAJKERI NA SVETOJ GORI: Ovako izgleda država pravoslavnih monaha, koja traje više od 1000 godina (FOTO)
Hodočasnici na točkovima počeli su pud od Hrama Svetog Save i stigli do njegove zadužbine na Svetoj gori, a posetili su i manastir u kom je nedavno bio Vladimir Putin
Članovi moto-kluba Arhangel, koji su 13. juna krenuli na hodočašće, putem dugim preko 3.000 kilometara, proveli su dva dana na Svetoj gori i prenoćili u manastiru Hilandar.
Bajkeri su na Atos stigli 15. juna i za kratko vreme obišli nekoliko pravoslavnih svetinja, od kojih su najvažnije, naravno, srpski manastir Hilandar i ruski manastir Pantelejmon.
Malo ljudi zna da je Sveta gora autonomna monaška država, pod grčkim suverenitetom. Nalazi se na trećem prstu poluostrva Halkidiki, Atosu i postoji više od 1000 godina. Sveta gora je formalno osnovana 963. godine, kada je monah Atanasije osnovao manastir Veliku Lavru, i danas najznačajniji od 20 manastira, koliko ih ima u ovoj monaškoj državi. Tamo živi ukupno oko 2.000 monaha, a niko ko nije monah ne može tamo živeti, već samo doći u posetu, uz blagoslov nekog od manastira.
Srpski bajkeri dobili su blagoslov iz manastira Hilandar, gde su i prespavali i obavili bogosluženje po staroj tradiciji.
Kao što verovatno već znate, Hilandar su u XII veku obnovili najveći srpski svetitelji Sveti Sava i njegov otac Sveti Simeon, kako mu je bilo monaško ime, a nama je poznatiji kao Stefan Nemanja, rodonačelnik loze Nemanjića. Godine 1198. vizantijski car, Aleksije III Anđeo, izdao je povelju kojom se Hilandar i svetilište u Milejama, daruju "da Srbima budu na večni poklon".
Manastir je izgrađen na ruševinama starijeg manastira Helandariona, koji je u XI veku osnovao grčki monah Georgije Helandarios, po kome je i dobio ime. Delovi tog starog Hilandara i danas postoje.
Bajkeri su obišli i ruski manastir Pantelejmon, koji je još poznat i kao Rusikon, a kao i svi manastiri na Svetoj gori, ima zanimljivu istoriju. Tradicionalno se smatra ruskim, ali tokom dugog perioda, ruski monasi su bili manjina u tom manastiru. Za vreme ruskog ropstva pod Mongolima i Tatarima, monasi u manastiru su uglavnom bili Grci i Srbi, a 1726. zapao je u teško stanje. Tada su u njemu ostala samo dva ruska i dva bugarska monaha, da bi 1735. manastir bio proglašen grčkim. Ponovo se vraća pod rusku jurizdikciju 1830, kada je obnovljen, a znatno je napredovao tokom XIX veka, kada je bio pod pokroviteljstvom carske porodice Romanovih.
Od savremenih ruskih vladara, manastir Svetog Pantelejmona prvi je posetio Vladimir Putin 2005. godine, a pre nepunih mesec dana predsednik Rusije ponovo je posetio ovaj manastir, gde je dao obećanje da će se zalagati za njegovo očuvanje.
PUTIN TOKOM POSETE SVETOJ GORI OBEĆAO: Zalagaću se za očuvanje St. Pantalejmona
Car Dušan je u svoje vreme, takođe posetio Svetu goru u septembru 1347. godine i ostao sve do juna 1348. Tada je sa njim na Atosu boravila i carica Jelena, njegova žena, koja je i jedina žena kojoj je ikada bio dozvoljen pristup u ovu državu pravoslavnih monaha. Sveta gora je tada i teritorijalno bila u okviru srpskog carstva. Na mestu gde se Dušan sastao s manastirskom bratijom, na putu od mora do Hilandara, sagrađen je ovaj krst, kao simbol tog sastanka.
- U svim manastirima smo jako srdačno dočekani, a bogosluženjima smo prisustvovali u Hilandaru, gde smo i prespavali sa monasima. Nastavljamo dalje i idemo putem Zejtinlika, gde ćemo posetiti srpsko groblje i odati poštu nastradalim Srbima iz Prvog svetskog rata - rekao je vođa puta Vladimir Veselinović.
(Telegraf.rs)
Video: Marija Milutinović novinarka Telegraf.rs izveštaj iz Bele kuće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Milan
Svaka im cast
Podelite komentar
igor
Besposlicari i propalice, dovoljan samo jedan pogled na sliku, nema po metra zdrave vene..
Podelite komentar