GUVERNERI REGIONA SE SLOŽILI: Politička situacija uvek utiče na ekonomiju (FOTO)
Politička situacija je jedan od ključnih faktora koji utiče na svaku ekonomiju i njen bankarski sistem, i ako ona nije stabilna, nisu ni finansijske institucije u zemlji, zaključili su guverneri centralnih banaka regiona na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona u Crnoj Gori.
- Politička situacija uvek utiče na ekonomiju. Očekivali smo rast u 2015. godini od 4,2 odsto, a završili smo godinu sa rastom BDP-a od 3,7 odsto, što je ipak bio odličan rezultat u takvim okolnostima. Imali smo untrašnju krizu, ali i šok od grčke krize. Kod nas posluju dve grčke banke, i to je uticalo na poverenje. Srećom, monetarna politika nije pretrpela veće udarce i devizne rezerve su ostale stabilne - otkriva guverner Narodne banke Makedonije Dimitar Bogov.
Deficit u toj zemlji se, kako kaže, smanjio, kamatna stopa je na istorijskom minimumu od 3,25 odsto što je uticalo na smanjenje kamatne stope kredita, ali i na kamatne stope depozita.
- Imali smo višak u platnom bilansu, devizne rezerve su nam stabilne, a 2,3 odsto BDP čine strane investicije. Zadnjih 10 godina imamo stabilan kurs i prema marki i prema evru – izjavio je Bogov.
RAZLOG ZA RUPE U BUDŽETU: Siva ekonomija čini 20 do 30 odsto regionalnog tržišta
Prošle godine, Makedonija je imala manju krizu kada je došlo do masovne prodaje deviza građanima od strane banaka, umesto obrnuto, kao prethodnih godina.
- Morali smo da intervenišemo na deviznom tržištu i da početkom maja povećamo kamatnu stopu od d 3,2 na 4 odsto.
Senad Softić, guverner Centralne banke BiH naveo je da je prošla godina bila u znaku blagog oporavka finansijskog sektora i da je bankarski sektor u toj zemlji prelikvidan, ali da tamošnja privreda vapi za novcem.
- Centralna banka BiH je specifična u odnosu na ostale jer jedina ima zakonski mandat po modelu valutnog odbora, odnosno valuta je vezana za sidro, u ovom slučaju za evro. To se jako dobro pokazalo, a poslednji dogovori sa MMF potvrđuju da je to stabilan okvir - rekao je on.
Tamošnji podaci pokazuju da je stopa BDP-a 3,2 odsto, industrijske proizvodnje jedan odsto, a da su devizne rezerve najveće do sada i iznose 8,7 milijardi evra. I dalje je veliki problem u BiH visoka stopa nezaposlenosti od 27,7 odsto i veliki spoljni dug.
DIREKTORI PORESKIH UPRAVA CELOG REGIONA: Glavni problem su loše navike poreskih platiša! (FOTO)
Guverner Centralne banke Kosova Bedri Hamza naveo je da je Kosovo ostvarilo rast od 3,8 odsto, što nije zadovoljavajući podatak ako se uzme u obzir da je osnova loša.
- Javni dug je na prihvatljivom nivou, ali imamo dubokih problema vezano za spoljno-trgovinski deficit, visoku stopu nezaposlenosti i siromaštvo, što traži strukturne reforme – kaže Hamza.
Ipak, Kosovo nema većih problema sa naplatom kreita jer je udeo nenaplativih kredita u budžetu svega 5,6 odsto.
Guverner Centralne banke Crne Gore Milojica Dakić otkriva da je u toku priprema izmena i dopuna zakona o centralnoj banci, o bankama i obaveznoj rezervi banaka, kao preduvod pristupanju EU. Dodatno, očekuje da Crna gora u zonu evra uđe pod istim uslovima kao što su i druge zemlje.
- Crna Gora je lider u regionu po prilivu direktnih stranih investicija. Za Crnu Goru je ova godina počela dobro, jer je bilo 250 miliona evra novih kredita, što je rast od 31,4 odsto nego prethodne godine. Poboljšan je i kvalitet, jer su nenaplativi krediti više nego prepolovljeni, čine 11,99 odsto ukupnih kredita, što je ispod proseka regiona - rekao je.
Srbi su jedva uspeli da je pobede, a u Evropi se sada trude da je probude! INFLACIJA!
Takođe, došlo je do osnivanja novih banaka i smanjenje kamatnih stopa.
- Centralna banka nema instrumente kojim bi regulisala kamatne stope, one su u Crnoj Gori samo tržišna kategorija. Kamatne stope su trenutno na svom istorijskom minimumu – otkriva Dakić.
On, međutim, očekuje da visoka likvidnost dodatno utiče na smanjenje kamatnih stopa u Crnoj Gori.
Majkl Folend, viceguverner Hrvatske narodne banke kazao je da se Hrvatska nije suočila sa posledicama nestabilnosti kao u Makedoniji, ali da politička nestabilnost otežava svakoj banci jer se odgađa konsolidacija i odlažu strukturne reforme.
- Politički rizik je veoma važan argument visokih kamatnih stopa. Hrvatska centralna banka godinama nastoji da povećava likvidnost na bankraskom tržištu kako bi se smajile kamatne stope – priča Folend.
Po njemu, to što se političari nisu dovoljno bavili lstrukturalnim reformama je najveći problem centralnih banaka.
NAJPOZNATIJI SRPSKI BROKER VAS SAVETUJE: Evo šta je bitno za trgovinu na berzi!
Slovenija, od kad je deo EU ima brojne finansijske institucije koje štite bankarski sektor, kaže Primož Dolenc, viceguverner Banke Slovenije.
- Slovenija je bolje organizovana od kad je u sistemu, iako i takav sistem ima određene slabosti – naveo je Dolenc.
Zoran Daljević iz Atlantic grupe je tim povodom rekao da iako je Narodna banka Srbije na deviznom tržištu prodala 790 miliona evra, da je obezbedila koliko-toliko stabilan kurs, koji je bitan za planiranje i predvidivost iako i na Srbiju utiču brojni faktori.
- Svi smo mi male zemlje i kao takvi smo vrlo osetljivi na uticaje spolja – istakao je Daljević.
On još dodaje da u Srbiji treba nastaviti sa reformama javnih preduzeća i sa modernizacijom poreske uprave.
(Slađana Vasić)
Video: Vatra se otima kontroli na Adi Ciganliji: Vatrogasci se bore da obuzdaju vatrenu stihiju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.