DANAS SU BOGATI I MOĆNI: Tirol je uspeo da napravi EKONOMSKO ČUDO, može li Srbija da sledi njihov primer?

Nekada mala i nerazvijena pokrajina, Tirol je između 2000. i 2013. godine bila na prvom mestu po stopi rasta među devet austrijskih regiona. Sa bruto društvenim proizvodom od 29,9 milijardi evra u 2014. godini, on je, prema poslednjim podacima iz 2014. godine, učestvovao sa 9,1 odsto austrijskog BDP-a. Takvom prosperitetu Tirola doprineli su programi i subvencije tamošnje vlade kao podrška razvoju malog i srednjeg preduzetništva.

Preporučujemo

Strukturu preduzeća na Tirolu karakterišu mala i srednja preduzeća, koja čine 99,7 odsto od ukupnog broja. Samo u  2014. godini, osnovano je 2.359 novih preduzeća, od toga 50,6 odsto u oblasti trgovine i zanatstva, 21,1 odsto u trgovini, 14,7 odsto u informacijama i konsaltingu, 9 odsto u turizmu i slobodnoj industriji, 3,4 odsto u transportu i saobraćaju, i 1,2 odsto u industriji. Većina firmi je osnovana u okrugu Insbruk i Kufštajnu, stoji na zvaničnom sajtu pokrajine Tirole (tirol.gv.at).

TOP 10 HOTELA NA SVETU: Zapanjiće vas ono što se nalazi u odmaralištu na trećem mestu! (FOTO)

U saveznoj državi Austriji došlo je do promene u strukturi poslova posle Drugog svetskog rata - od planinske poljoprivrede prešlo se na razvoj industrije i usluga. Tirol je poznat po turističkoj industriji, ali ima razvijene i proizvodne i istraživačke sektore.

Foto: Wikipedia/Dnalor 01

- Austrijska pokrajina Tirol raspolaže odličnim sistemom podsticaja, subvencija i zajmova, izrađenih po meri lokalne privrede. U Tirolu se privredna struktura sastoji od dobro izgrađenog preduzetništva i zanatlija kao i od mnogobrojnih turističkih preduzeća, koja igraju važnu ulogu za razvoj privrede ove pokrajine - kaže za Telegraf trgovinska savetnica Ambasade Austrije Erika Teoman-Brenner.

Ugljanin: Sandžak kao Južni Tirol je samo ideja za boljitak Srbije!

U državi koja ima 722 hiljade stanovnika, stopa nezaposlenosti u 2014. godini bila je 3,2 odsto, što je manje od austrijskog proseka od 5,6 odsto, a mnogo manje od evropskog - od 10,2 odsto.

Foto: Wikipedia/Herbert Ortner

U 2014. godini je, prema podacima sa sajta tirol.gv.at, izvoz Tirola dostigao 11,2 milijardi evra (10,9 milijardi 2013. i 11,1 milijardu u 2012.) nastavljajući dalje da raste. Izvoz čini 8,75 odsto ukupnog nacionalnog izvoza. Među austrijskim saveznim državama, on je po izvozu na petom mestu.

Ekonomski izveštaj o Tirolu iz 2015. godine, prikazuje da proizvodnju odlikuje hemijski i farmaceutski sektor, industrija stakla, industrija čelika, građevinska, elektro i metalna industrija i mašinstvo.

Foto: Wikipedia/Svickova

ŽELITE DA ODETE U INOSTRANSTVO I OBOGATITE SE? Ovo je pogrešna strategija, evo kako možete uspeti i U SRBIJI! (FOTO)

Merama austrijske vlade, pogoduje i predivan prirodni ambijent koji nudi idealne uslove za život sa optimalnim geografskim položajem države. Tirol se nalazi između tri jake evropske države - Nemačke, Švajcarske i severne Italije. Sa svakom od ovih oblasti povezan je jakim saobraćajnim vezama. Preduzetnici iz Nemačke i Italije dosta su uložili u Tirol i osnovali Bionorika Research GmbH, Kathrein group, Durst Phototechnik and Leitner AG. Ova poslednja ima fabriku u Tirolu za ugradnju generatora u objekte koji rade na energiju vetra.

Foto: Wikipedia/Simonm

Tirol ima visok životni standard i pripada zdravijim regijama Evropske unije. Zato se i došlo na ideju za projekat pametnih gradova u koji je uloženo više miliona evra.  Oči cele Evrope uprte su u program EU Sifonia, koji treba da podigne energetsku efikasnost na najviši nivo. Glavni grad Insbruk, kao i grad Bolcano se spremaju da postanu evropski gradovi budućnosti. Više od 1.000 stanova je opremljeno rešetkama za grejanje i hlađenje koje su inteligentno povezane i rade na obnovljive izvore energije. Istovremeno, univerzitet u Insbruku meri temperaturu, vlažnost vazduha i nivo ugljen-dioksida u 500 stanova.

Foto: Wikipedia/Wolfgang Glock

Savetnica Teoman-Brenner smatra da su podsticaji države poput onih u Tirolu dobrodošli u Srbiji, iako ne bi mogao da se primeni identičan model kao u Tirolu.

- Iako je privreda Srbije drugačije strukturisana, te ovakvi sistemi podsticaja i subvencija ne mogu uvek da se prenesu 1:1 na druge države, ipak postoje neki osnovni principi koji su su merodavni za uspešnu podršku privredi. Prvo, ti podsticaji treba da budu transparentni, održivi, da u administrativnom pogledu budu lako dostupni i, naravno, da idu u prilog oblasti u kojoj preduzeće posluje -zaključila je Teoman-Brenner.

Da primer Tirola daje mnoge mogućnosti za izvlačenje pouka misli i ekonomista Ljubomir Madžar.

- Od Tirola treba naučiti mnogo, mada naša država ne bi mogla takav model da primeni u nerazvijenim područjima. Pre bilo kakvih poreskih olakšica i subvencija, kod nas bi trebalo učvrstiti privredni ambijent i pravi poredak u smislu finansijske discipline. Država treba prva da da primer ostalim i da redovno plaća svoje dugove i stvori uslove za normalno privređivanje, da svaki čovek kada isporuči robu, može i da je naplati - poručuje Madžar.

(Slađana Vasić)