Pravoslavni vernici slave srpskog kralja Jovana Vladimira, koji je nosio svoju odsečenu glavu na konju

A mesto mača držao svoj penis

Vrh!

O kakvom srpskom kralju vi pricate kada jriscanstvo nije bilo ni podijeljeno a rekoste ko mu je deda. To je dukljanski kralj a Duklja je Crna Gora danas i bila je veca. Tada je bila Raska. Nakon Jovana Vladimira su odsli drugi i tek kasnije Stefan prvovjecani koji je dozvolio da se Jovanove kosti iznesu iz Duklje, Zete ili Crne Gore kako ne bi postojao svetac prije njega odnosno rodonacelnik neke druge loze vez da je samo njegova loza prva i prva vjencana sa bogom. A sv.Jovan Vladimir je prvi svetac na ovim prostorima i zamisli cudo iz Duklje. No toliko o tome i srpskom svecu kojeg srbi nijesu priznavali dok im nije odgovaralo od nedavno d time opet mute ove prostore. Zemljo okreni se

Kakve gluposti to je strašno .

Ne znam odakle vam ove informacije koje sw razlikuju od zitija ovoga prvog Srpskog kralja svetitelja. Istina da ga je Bugarski car namamio da dodje i zakleo se na Svetom Pismu da mu nista nece uraditi. Naravno prevario ga je i odsekao mu glavu. Kraljica Kosara je zena iz srpskog naroda a ne nekakva bugarka.

Sve nam uzeše, a mi gledamo i ćutimo ! Sramota !

Zasto su ga proglasili svecem,nije mi jasno. Da je svoju odsecenu glavu nosio u rukama i jahao konja, to je za neverovati. Narodna legenda. A da je i tekako bio okrutan da ubija bogumile, to verujem. Bogumili su u svakom smislu bili veci hriscani nego sto je to on mogao biti.

Ne potpuno žitije. A što ga sahraniše u albaniju?

Sigurno da nije mogao svoju odsečenu glavu da uzme u ruke i sa njom se popne na konja i odjaše do crkve. Čitalac koji bukvalno razume priču u teškoj je zabludi. Poruka ovog predanja ukazuje na snagu i volju njegovog naroda koji je bio uz njega.

U Baru i dalje postoji krst koji je Samuilo dao Vladimiru kao znak da ga nece prevariti. Taj krst cuva bratsvo Androvica vec 19 generacija i niko ne zna, sem tri clana porodice gde se krst nalazi. Svake godine na ovaj dan se iznosi na vrh planine Rumije i potom ostatak godine skriva. Samo je jednom krst napustio Bar kad je u 16. veku nosen u Italiju da ga posrebre.