OVE reči NE POSTOJE u srpskom jeziku a mnogi ih koriste: Da li ste među njima?

Kada bismo nekom strancu rekli da sluša kako ljudi govore na ulici, a da potom otvori bilo koji rečnik srpskog jezika, našao bi se u čudu jer većina reči koje se u govoru čuju, zapravo, ne postoje.

Preporučujemo

Takva je situacija kada nekome želite da kažete da se nešto dogodilo pre dva dana, odnosno dan pre juče. U govoru ćete najčešće čuti da gotovo 90% stanovništva kaže preključe. Kad bi postojala takva glasovna promena, verovatno bi se zvala 'ubaciti lj tamo gde ga nema'. Pravilno je samo prekjuče. 

ZAŠTO LJUDI IZ "UNUTRAŠNJOSTI" menjaju GOVOR kada dođu u BEOGRAD? Razlog će vas iznenaditi!

Slična je situacija sa povrćem kao što su krompir i šargarepa. Za mrzovoljnije govornike srpskog jezika karakteristično je da kažu kompir (konpir, retko kopir) umesto krompir.

Kad je šargarepa u pitanju, najčešće ljudi kažu šangarepa, mada i sami znaju da je pravilno šargarepa.

KO JE U PRAVU - PRAVOPIS ILI TABLA? Beograd prepun pogrešno ispisanih naziva ulica

Zanimljiva je i činjenica da na retko kojoj zanatlijskoj radnji koja popravlja rajsferšluse pravilno piše šta se, zapravo, popravlja. Najčešće piše 'rajfešlus, rajfišlus, rajfešlus' i tako dalje.

Činjenica koja zbunjuje i najveće lingviste srpskog jezika jeste i nepostojeća reč 'svo', koja se koristi uvek i svuda umesto 'sav'. Tako ćete čuti da ljudi kažu da je svo vreme, svo poštovanje i svo cveće, a trebalo bi sve vreme, sve poštovanje, sve cveće. Dakle, pravilno je samo sve.

(Tanja Milanović)