Ovaj Srbin je poznatiji od Tesle i Đokovića, a bio je NAJVEĆI GUBITNIK U ISTORIJI SRBIJE! (FOTO)
Rođen je davne 1335. godine, imao je titulu kralja od 1371-1395. godine, ali realnu vlast je imao oko Prilepa, u delu koji je bio poznat kao Prilepsko kraljevstvo. Ostavio je veliki trag u srpskoj istoriji, kažu da se njegovo ime svakodnevno pominje na srpskom dvoru, jer je prema mitu preminuo "kao prava Srbenda" boreći se za svoju otadžbinu i sahranjen je na nepoznatom mestu "kako mu se dušmani mrtvom ne bi svetili". Ono što je najbitnije, ne postoji Srbin koji nikada nije čuo za njega, reč je o Marku Kraljeviću!
Njegov život, slobodno se može reći tako, imao je dve epohe - do Maričke bitke i posle nje. U prvoj epohi, njegov život je bio u stalnom usponu, iako ne svojom, već zaslugom svoje porodice. Bio je senci svog oca Vukašina Mrnjavčevića, ali je upravo zahvaljujući njemu dospeo do titule "mladog kralja" između 1370. i 1371. godine, što je u to vreme označavalo titulu prestolonaslednika. Do toga je došlo zbog toga što je njegov otac Vukašin bio savladar Uroša Nemanjića koji nije imao dece, pa je sasvim logično bilo da onda njegov sin dođe na presto kada je car Uroš preminuo.
BITKA KOJA JE ODREDILA SRPSKU SUDBINU: Ovde je pre tačno 644 godine Srbiji zadat smrtonosni udarac
Naime, Marko je prvo krunisan za kralja kada mu je otac Vukašin preminuo, a nedugo potom je ugašena i dinastija Nemanjića Uroševom smrću, pa je Marko formalno postao kralj srpske države, ali srpski velikaši nisu hteli da ga priznaju za svog gospodara.
Marko je na proleće 1371. godine zajedno sa ocem učestvovao u pripremama za vojni napad na Nikolu Altomanovića, glavnog srpskog velikaša u zapadnom delu Carstva, međutim, do toga nije došlo jer su Osmanlije zapretile gospodaru Sera Despotu Jovanu Uglješi, zbog čega su se Mrnjavčevićeve snage preusmerile na istok zemlje.
Imao je tri brata i jednu sestru: zajedno sa bratom Andrijašem, koji je držao jedno podoblašće, delio vlast. Kada se majka kraljica Aljena nakon Vukašinove smrti zamonašila i uzela monaško ime Jelisaveta, postala je savladar Andrijaša, na čijoj teritoiji je živeo i najmlađi brat Dmitar. Treći brat Ivaniš je živeo povučenim životom i o njemu se malo toga zna. Njihova sestra Olivera je bila udata za Đurđa I Balšića, gospodara Zete.
Kao što je za vreme života svog oca živeo u njegovoj senci, tako je bilo i kasnije, jer je vrlo brzo po pogibiji dva brata uništena i njihova vojska. Mrnjavčevići su ostali bez svoje moći, a okolni oblasni gospodari su prigrabili delove teritorija koje je Marko nasledio od svog oca. Umesto da postane zakoniti vladar srspskog carstva, on je postao kralj vazalne oblasti i podložnik turskog cara. Osim što nije uspeo da sačuva teritorije koje je nasledio, nije mogao da sačuva čak ni ono što su mu Turci ostavili. Najveći je gubitnik među vladarima tog vremena koje je i bilo poznato po nacionalnim porazima.
Tako je do 1372. godine njegov zet Đurađ I Balšić zauzeo Prizren i Peć, dok je knez Lazar Hrebeljanović prigrabio Prizren. Vuk Branković je pet godina kasnije osvojio skoplje, a župan Andrija Gropa, vlastelin albanskog porekla se osamostalio na Ohridu. Marko je uspeo da zadrži samo Prilep i postao je vladar te male teritorije na zapadu Makedonije.
Osim što je bio buran život Marka Kraljevića kada je vlast u pitanju, isti takav je bio kada je reč o ljubavi. Oženio se Jelenom, ali ju je ostavio kako bi živeo sa Todorom, koja je bila udata za nekog Grgura. Njegova prva žena se vratila kod oca Radoslava Hlapena, međutim, nije puno prošlo, Marko je hteo da se pomiri sa Jelenom, ali da bi to uradio, morao je Todoru da preda Hlapenu. Taj deo njegovog života zabeležio je pisar Dobre, Markov podanik rečima:
"Slava Svršitelju Bogu u vijeke, amin, amin, amin. Pisa se ova knjiga u Porečju, u selu zvanom Kaluđerec, u dane blagovjernog kralja Marka, kada predade Todoru Grgurovu ženu Hlapenu, a uze ženu svoju provjenčanu Jelenu, Hlapenovu ćerku."
Kada je nas epos u pitanju, mnogima nije jasno zbog čega je Marko Kraljević opisan kao narodni junak, a jedino logično objašnjenje bilo da su priče o drugim ljudima prešle na njega.
Na kraju svog života, Marko je prešao da se bori za Turke, a tako je i poginuo. Ipak, njegove reči pred smrt koje je zabeležio Konstantin Filozof zauvek će odjekivati kroz njegov epski lik. Navodno, on se pred smrt molio Bogu za pobedu hrišćana okupljenih oko vlaškog vojvode, pa makar on prvi poginuo.
(M. Bojić)
Video: Jocić: Ovde se na dan Svete Trojice okupljalo celo selo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
predator na grani
Da nije bio sa turcima nebi pogino .
Podelite komentar
Turci
ne gazite oranja !
Podelite komentar
1989
Nikad sloge u Srba
Podelite komentar