RASTE KREDITNI REJTING SRBIJE: Evo kako se to u praksi odražava na OBIČNE GRAĐANE!
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je juče da su nemačka Komercijalna banka i Rajfajzen banka preporučile kupovinu srpskih obveznica, što, je, kako smatra, velika vest za građane Srbije. Između ostalog, pomenuo je da raste kreditni rejting naše zemlje, na osnovu koga bi trebalo da dobijemo povoljnije kredite koje ćemo dalje ulagati u proizvodnju, otvaranje novih radnih mesta, ali i otplatu dugova. Dobrim vestima, pridružila se i prognoza Evropske banke za obnovu i razvoj da će BDP-a za sledeću godinu biti 3,8 odsto, ako "Železara Smederevo" poveća proizvodnju.
JOŠ LEPŠE VESTI ZA SRBIJU: Unikredit predviđa rast BDP-a od 2,2 odsto u 2016.
Nedugo potom, sve važne svetske kreditne agencije potvrdile su da se povećava kreditni rejting Srbije i da je zaštićenija od svojih suseda u pogledu posledica mogućeg Bregzita (istupanja Velike Britanije uz EU), prema oceni nemačke Komercbanke AG i austrijske Rajfajzen banke Internešenel AG. To znači, kako objašnjava broker "Wise broker-a" Nenad Gujaničić da smo bezbedna zemlja za investicije jer svi veliki investitori pre nego što ulože novac negde pogledaju kreditni rejting zemlje.
- Kad je rejting jedne zemlje nizak, to ne znači da ona neće dobijati novac, ali će ga dobiti po vrlo visokoj ceni. Nažalost, mi još uvek nemamo taj pravi investicioni rejting, kakav, recimo, ima jedna Slovenija. Iako napredujemo, mi smo još uvek visokorizična zemlja jer se veoma skupo zadužujemo, netransparentno vodimo ekonomiju, ne ulažemo u privredu... - ističe Gujaničić.
RAST BDP NA DVA ODSTO: Zašto je ovo NAJVAŽNIJA VEST u Srbiji i šta ćemo mi dobiti od tih DVA ODSTO!
Evroobveznice države Srbije su, kako piše njujorška agencija "Blumberg", nadmašile one u Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji u poslednjih mesec dana, zbog narastajućeg straha u tim zemljama da će pretrpeti gubitke teške više milijardi evra u sredstvima EU, ako Velika Britanija u junu na referendumu glasa za izlazak iz Unije.
- Svaka preporuka svetskih investicionih banaka je dobra za cenu naših obveznica, ali dugoročno posmatrano, za stanje našeg duga su mnogo bitnija globalna monetarna kretanja (politike ključnih svetskih centralnih banaka) i zdravlje naših javnih finansija, odnosno sposobnost države da servisira dugove - poručuje Gujaničić i dodaje:
Objavljen ugovor o prodaji ŽELEZARE SMEDEREVO: Zaposleni ostaju, otvaraju se i NOVA RADNA MESTA!
- Kamate na naše evroobveznice zabeležile su značajan pad u odnosu na momenat kada su prvi put emitovane (krajem 2011. godine) što je posledica monetarne politike glavnih svetskih centralnih banaka koje su izazvale obilje kapitala na svetskim tržištima. Naravno, i konsolidacija javnih finansija je doprinela atraktivnosti naših obveznica, ali bez ovog prethodnog faktora, trenutne cene se svakako ne bi mogle postići.
Obveznice se, generalno, smatraju, jednom vrstom sigurnih investicija jer svaka obveznica ima upisanu cenu na sebi. Kod nas postoji desetak vrsta, ima ih od onih koje dospevaju na naplatu na tri meseca, pa do onih koje dospevaju na 10 godina na naplatu. One se uvek mogu prodati, i pre roke dospeća, i tad na cenu utiče tražnja.
OVO JE ODLIČNA VEST: Srbija u utorak vraća poslednju ratu duga MMF-u!
- Kada su u pitanju državne obveznice, one se generalno mogu podeliti na evroobveznice (emitovane na stranom tržištu u dolarima; krupne emisije duže ročnosti, kupci uglavnom investicioni fondovi i banke) i dužničke hartije na domaćem tržištu (zapisi i obveznice, u dinarima i evrima) – to su dosta manje emisije, a među kupcima su osim krupnih igrača i građani - kaže Gujaničić.
Simon Kijano-Evans, glavni strateg za tržišta u usponu Komercbanke, sa sedištem u Londonu preporučuje kupovinu srpskih obveznica s rokom dospeća 2021. umesto poljskih sa sličnim rokom.
NAJPOZNATIJI SRPSKI BROKER VAS SAVETUJE: Evo šta je bitno za trgovinu na berzi!
- Pretpostavljam da je ih je preporučio zato što one prve dospevaju na naplatu. Mnogo su atraktivnije obveznice koje prve dospevaju na naplatu jer je manja šansa da se desi nešto loše što bi uticalo na tu naplatu u zemlji, konkretno u Srbiji - zaključuje broker.
(Slađana Vasić)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
gaga
na obicne gradjane se to odrazi ovako....prime oko 30 000 din.plate struju, vodu, ostale komunalije i veci deo meseca jedva prezive.ekskurzija od dva dana za dete osnovne skole skoro 12000 din, sramota.od nasih poslanika, tajkuna, politicara, strucnjaka moze bdp da nam bude i 5%, mi da prezivimo ne mozemo.
Podelite komentar
xxx
Jel to ono kad nas je sramota kolko nam je dobro....?!
Podelite komentar