DEJAN SVOJE NASLEDSTVO NE BI DAO NI ZA ŠTA NA SVETU: Naizgled star i težak, ovaj kofer je ZAISTA POSEBAN (FOTO)

Dejan Petrović (50) iz Prokupllja ljubomorno čuva drveni kofer, kao uspomenu na pokojnog strica, i kako kaže, svoje nasledstvo ne bi dao ni za šta na svetu.

EVO KAKVO NAS VREME ČEKA: Da li ćemo VEĆ U MAJU moći na letovanje?

- Moj stric je ovaj kofer prvi put koristio kada je pošao u vojsku. Od tada je on u našoj porodici i od njega se ni ja ne odvajam. Uvek kada idem na putovanja ga nosim, a simpatične su mi i reakcije carinika, ili drugih putnika u autobusu - kaže Dejan.

On dodaje da ova drvenarija za njega nema cenu i da ga nosi uvek kada ide na putovanje.

OTKRIVENA MISTERIJA POSLE GODINU DANA: Zašto su Jelicini rođaci iz Kanade srpskoj bolnici ostavili MILION DOLARA?

- Pre par godina na carini svi su gledali u njega, a ne u ostali prtljag. Kuckali ga, okretali, slikali se sa njim. Ljudima je interesantan, a mene čini ponosnim. U njega dosta staje, iako izgleda kabasto. Mislio sam da za uspomenu na njemu lepim putne nalepnice, kada ostarim da bih se setio putovanja, ali sam od toga odustao, ne želim da ga kvarim. Lep je ovakav kakav jeste - priča sagovornik.

Dejan, inače, u svojoj kolekciji uspomena ima i staru drvenu komodu koja mu je ostala od dede i babe.

Foto: Telegraf

- Za nju znam da je iz tridesetih godina prošlog veka, a kada je napravljen kofer, ne znam, ali i on je sigurno tu negde. U svakom slučaju za njim je najmanje sedamdeset godina uspomena i dve generacije. Gde je sve on stigao i šta je sve video i osetio, ostaće tajna, ali još uvek je isti, možda čak i lepši nego pre. To je zato što je najvrednija stvar koju imam. Možda bi neki želeli da im u nasledstvo ostane imanje, novac, zlato, a ja sam zadovoljan ovim koferom - zaključuje Dejan.

Dodaje da je poseban, jer je drugačiji. Kako kaže, svi nose moderne, savremene na točkiće, crne - i često iste.

Foto: Telegraf

- Bez greške uvek prepoznam moj, jer je po svemu drugačiji. Tako ne dolazim u situaciju da se zagubi, ili nestane, jer i da hoće neko da ga ukrade, teško da to može brzo da učini, zbog težine. Zato je moje nasledstvo neprocenjivo i ima svoju istoriju i tradiciju. Naravno povremeno ga doterujem, odnosno farbam i čistim, jer ne bih da dozvolim da ga vreme pojede - otrkiva svoju tajnu sagovornik.

Njegova poruka je jasna, nasledstvom se treba ponositi, pa bilo ono i materijalno potpuo u očima drugih bezvredno. Jer, ako izgubimo koren, izgubili smo i svoje biće, a ono je najvrednije i ogleda se u sitnicama.

(B.R.)