Amerikanci traže svoje pilote u Kruševcu

Istraživači Ministarstva odbrane SAD počeli su da  tragaju za 18 stradalih pripadnika američke vojske u Drugom svetskom ratu na teritoriji Srbije.

Reč je o prvom istraživanju od 1947. godine, a misija koja se ovih dana stacionirala u Kruševcu, vodi se načelom i obećanjem američke vlade da se nijedan pripadnik američke vojske ne ostavlja. Služba Ministarstva odbrane za nestalo ljudstvo veruje da je na teritoriji bivše SFRJ i Albanije ukupno nestalo oko 240 lica.

Među 18 nestalih pripadnika američke vojske je i, tada dvadesetogodišnjak, potporučnik Filip Bruer. Mladi pilot stradao je, kako se veruje, na nebu između Kruševca i Niša i to od prijateljske sovjetske vatre posle pogrešne identifikacije! Prve informacije na osnovu izjave očevidaca su govorile da je pilot pao kod aerodroma u Kruševcu, 7. novembra 1944.

- Istorijski dokazi tu izjavu nisu potkrepili. Video zapis govori da su avioni za koje se kasnije ispostavilo da pripadaju Rusima poleteli iz pravca Niša, tako da to trenutno istražujemo - iznosi Lari Lejman, analitičar odeljenja za nestalo ljudstvo MO Vlade SAD, koji duže od tri godine radi ovaj izazovan posao.

Tog 7. novembra američke letilice opazile su ruski konvoj i pomislile da je reč o Nemcima i usledio je okršaj. Rusi su, kako se veruje, podigli dva aviona tipa "jak" i u toj kratkoj borbi stradao je američki pilot. Obe strane brzo su shvatile šta se dogodilo, ali je bilo kasno: potporučnik je izgubio život.   Istražioci imaju podatke o četiri oborena pilota - lovca. Među 18 slučajeva je i slučaj oborenog bombardera kod Pančevačkog mosta u Beogradu, te obaranje transportnog aviona C-47 kod sela Kalna blizu bugarske granice.

- Krenuli smo od solidnih tragova, dobijenih iz naših vojnih arhiva i dokumenata, to je uvek početna tačka naših istraživanja, a naišli smo na korisne informacije na samom terenu. Zasad smo istraživali u Beogradu, u arhivima Jugoslavije, Srbije i grada Beograda, obišli Kruševac i Niš.U zavisnosti od dobijenih tragova nastavićemo da istražujemo - kaže Kristin Kon, istoričarka Ministarstva odbrane, pet godina angažovana na istraživačkom projektu.

(I. M. Izvor: Novosti)