PUTIN STOJI IZA „PANAMSKIH PAPIRA“?! Ako je ovo istina, svet više nikad neće biti isti!

"Afera posle koje više ništa neće biti isto", "prekretnica u shvatanju mehanizama koji stoje iza vladara savremenog sveta", "najveće curenje dokumenata u istoriji". Ovo su neki od naslova koji su osvanuli u medijima posle curenja 11,5 miliona poverljivih dokumenata o 214.000 ofšor kompanija sa liste firme Mosak Fonseka iz Paname.

Preporučujemo

Dokumenata koji su pokazali kako političari i drugi bogataši kriju i peru svoje pare preko firmi čija sedišta se nalaze na egzotičnim ostrvima.

DETALJI AFERE PRANJA NOVCA: Svi napadaju samo Putina, ali i ovi lideri kriju bogatstvo na Panami (VIDEO)

Početkom 2015. godine anonimni "zviždač" zvani "Džon Do" (na srpskom NN lice) dao je nemačkom listu Zidojče cajtung pristup ovim dokumentima, ukupno 2,6 terabajta podataka od 70-tih godina prošlog veka pa naovamo. Imajući u vidu količinu podataka, ICIJ (Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara) angažovao je 400 saradnika u 107 medija u 76 zemalja da se pozabave ovim dokumentima. Najveća novinarska akcija u istoriji, ispostaviće se.

Foto-montažaa: Profimedia/Corbis, Wikimedia

Ova afera je zaista potresla svet, pale su i neke političke glave (premijer Islanda, na primer), neke su uzdrmane (Kameron je prošao kroz "iglene uši" u britanskim medijima). Ipak, glavni junak ove priče je Vladimir Putin i njegovo okruženje koje je nemilosrdno, preko "panamske veze" pralo milione, desetine miliona, stotine miliona, milijarde, desetine milijardi, a neki kažu čak i stotine milijardi dolara.

Glavni akter afere Putin – odmah se posumnjalo da je papire "pustila" CIA. Možete zamisliti šta bi neko rekao čoveku koji tvrdi da je Panamske dokumente "pustio“ sam Vladimir Putin? Verovatno da nije baš normalan.

A baš ovo tvrdi Kliford Gedi, stariji saradnik "Forin polisija", iskusni ekonomista čija uža specijalnost je – Rusija.

"Panamski papiri – je l samo meni ovo sumnjiva priča? Kao da je izvađena iz jeftinog špijunskog filma", upitao se Gedi, i nastavio: "Početkom 2015. godine, dakle, NN lice (Džon Do) šalje (iz vedra neba) e-mail nemačkom listu Zidojče cajtung (SZ), nudeći 11,5 miliona dokumenata iz panamske pravne firme povezane sa ofšor kompanijama. SZ prihvata. Pod vođstvom Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo (ICIJ), oko 400 novinara iz 80 zemalja provodi godinu dana češljajući dokumente. Zatim, u koordiniranoj akciji, oni predstavljaju medijima svoje prve rezultate: gotovo identičnim jezikom u svim medijima (sve do lokalne stanice u Vašingtonu koju sam gledao), oni pričaju o velikim novim saznanjima o korupciji, pranju novca i finansijskim tajnama više od 140 svetskih lidera. U većini izveštaja, gde god, pojavljuje se ruski predsednik Vladimir Putin, kao glavna ličnost. Ali sve ovo može od naših očiju da sakrije mnogo veću i mnogo komplikovaniju priču.

Pas koji nije lajao

Uprkos naslovima, ne postoji dokaz o Putinovoj direktnoj umešanosti – nema veze ni sa jednom kompanijom koja se spominje, a kamoli dokaza o eventualnim kriminalnim aktivnostima, izbegavanju poreza ili pranju para. Postoje dokumenti koji pokazuju da su neki od njegovih "prijatelja" došli do "dve milijarde dolara" preko ovih "kover" kompanija sa bazom u Panami.

Ali, kad se sve pogleda malo bolje, u Panamskim papirima nema ničeg novog o Putinu. Ova afera je, u suštini, mnogo manja afera nego što se nagoveštavalo. Već više od 10 godina se spekuliše da Putin ima veliko lično bogatstvo, za koje je prvo tvrđeno da je 20 milijardi dolara, pa zatim 40 milijardi, pa 70, čak i 100 milijardi dolara... A sad, sve što su pronašli je "možda" nekoliko milijardi koje pripadaju "prijatelju"?

Ovo je pas koji nije lajao.

Foto: Tanjug/AP/Sputnik

Ovde je bitno pomenuti (geo)politički kontekst. U poslednjih nekoliko godina mediji su postali bojno polje na kojem su Rusija i Zapad pokušali uzajamno da se diskredituju. Početkom prošle godine, određeni krugovi na Zapadu nameravali su da upotrebe medije kako bi odgovorili na ono što su opisali kao "hibridni rat", posebno informacioni rat, u toku ruske aneksije Krima i povezanih aktivnosti. Oni su identifikovali korupciju kao pitanje po kojem je Putin prilično ranjiv. Vredno je pogledati na Panamske papire u tom kontekstu: novinari ciljaju Putina mnogo više nego što je moguće, u odnosu na dokaze koje su objavili.

Jer, čim se siđe ispod naslova i podnaslova, tu nema priče. "Putinov prijatelj" je povezan sa kompanijama koje kanališu nekoliko milijardi dolara kroz ofšor kompanije. Zašto? Da izbegnu ruski porez? Stvarno? Da sakriju vlasništvo? Od koga? Nije vam potrebna ofšor registracija da to uradite. Da izbegnu sankcije? E to je kredibilan razlog, ali ima smisla samo ako su kompanije registrovane posle sredine 2014. godine. Jesu li?

Ove informacije neće naneti štetu Putinu, istina je da će one pre zaštititi Putina, kako bi mogao da slegne ramenima i kaže "gledajte, svi to rade". Ozbiljnija mogućnost je da će podaci koji su procureli dovesti do serije skandala po celom Zapadu, gde je korupcija bitna (na ovo ću se vratiti). Sve u svemu, Rusi pobeđuju.

Foto: Images_of_Money / Foter / CC BY, Flickr/401(K) 2013

Princip "cui bono" (kome u prilog, prim. aut.) povezuje korist sa motivima, i pita "ko je na dobitku posle određene akcije". Ako su Rusi na dobitku, nije li moguće da oni nekako stoje iza barem jednog dela ove priče?

AMERIKA JE RAJ ZA PRANJE NOVCA: Da li je Panama otkrivena da bi se pare preusmerile u SAD?

Ko je NN lice?

ICIJ je samoproklamovana "elita" istraživačkog novinarstva – ali šta su otkrili o izvoru svih ovih dokumenata? Jedina informacija koju imamo o "Džonu Dou"“ (NN licu) je ona iz SZ, i počinje ovako: "Pre više od godinu dana, anonimni izvor kontaktirao je SZ, i predao kodirane interne dokumente iz pravne firme Mosak Fonseka". Kada su zaposleni u SZ pitali NN lice o njegovim motivima, on im je u imejlu odgovorio "želim da ovaj kriminal postane javan".

Ali kako novinari – i javnost – mogu biti sigurni da je on kredibilan, i da su dokumenti stvarni, kompletni i da se njima nije manipulisalo? Nije jasno ni da li je NN lice jedan čovek, na prvom mestu, niti zašto je bio siguran da će moći da objavi dokumente a da ne otkrije sopstveni identitet. On je, zatim, morao da ima pristup prilično impresivnoj kolekciji dokumenata, što povlači pretpostavku da je u sve mogla biti umešana neka obaveštajna služba.

Foto: commons.wikimedia.org / Chuck Patch

Dalje, ovo otkriće nanosi kolateralnu štetu legalnim poslovima i nevinim pojedincima – zar to nije bio razlog za brigu? Po mom mišljenju, niko ko je stvarno zabrinut za vladavinu prava neće opravdati ovu vrstu masovnog objavljivanja dokumenata. Može biti mnogo nenamerenih posledica: režimi bi mogli da padaju, sa nesagledivim posledicama. Ovo je čisti i naivni anarhizam, ako se mislilo (kao što se čini spolja) da se stvori maksimalni haos i očisti sistem od svojih zala. U svakom slučaju, potencijal korišćenja ovakvog curenja podataka u političke svrhe je ogroman.

Da smo "mi" (u SAD ili na Zapadu) dali ove dokumente da budu objavljeni, motiv bi trebalo da bude da obrukamo Putina. Ovo je deo fantazije da možemo da pobedimo Putina u informacionom ratu. Ako je to bio motiv, rezultat je patetičan: nikakva stvarna šteta nije naneta Putinu, ali i te kakva kolateralna šteta naneta je saveznicima SAD.

Da su Rusi to uradili, dobar motiv bi bio da skrenu u stranu i osujete kampanju Zapada protiv Putinove korupcije. Ali, kako sam objasnio, svaka šteta po Putinovu reputaciju, ili reputaciju Rusije, koju su mogli da izazovu Panamski papiri je, u stvari, prilično trivijalna. Za tu jeftinu cenu, Rusi bi 1) razotkrili političare na drugim mestima, uključujući "uzorne" zapadne demokratije i 2) kreirali ozbilju destabilizaciju u nekim zapadnim zemljama. Ja se onda pitam: da li je ovo "navlakuša"? Rusi su bacili mamac, a SAD su ga progutale? Priče o „panamskim papirima“ se odbijaju od Putina kao voda sa pačjih leđa. Ali imaju negativan uticaj na stabilnost Zapada.

Foto: Tanjug/AP/Sputnik

Recimo, dakle, da je odgovor na pitanje "ko" – Rusi, a na pitanje "zašto" – da skrenu pažnju i pokažu da "to svi rade“". Ali kako? Imajući u vidu izuzetan hakerski kapacitet Rusije, specijalna sajber jedinica u Kremlju mogla je da dođe do dokumenata. (Mosak Fonseka i dalje tvrdi da dokumenti nisu procureli iznutra). Ali najpre je takvu akciju mogla da izvede agencija zvana Ruski servis za nagledanje finansija (RFM). RFM je Putinova lična finansijska jedinica – on ju je napravio i ona odgovara samo njemu. Ona je potpuno legitimna i širom sveta je priznata kao najmoćnija agencija te vrste u svetu, sa monopolom nad informacijama o pranju novca, ofšor centrima i povezanim pitanjima u koje su uključeni Rusija i državljani Rusije. Operacija kao što je Panamski papiri, koja se tiče samo finansijskih obaveštajnih podataka, morala bi da se izvede iz RFM. Ne FSB, niti neka ad hoc banda u Kremlju. Iako ne bi legalno mogla da dođe do tajni koje čuva firma kao što je Mosak Fonseka, ona ima uvid u mnoge finansijske informacije preko međunarodnog tela čiji je vodeći član – Finansijskog akcionog udarnog tima. Ukratko, Rusi su bolje opremljeni od bilo koga – sposobniji i manje ograničeni – da hakuju tajne dokumente.

Što se tiče "curenja" dokumenata, bilo bi u stvari prilično genijalno "inkriminisati" Rusiju na naizgled ozbiljan način (i način koji će završiti na svim naslovnim stranama), bez objavljivanja inkriminišućih informacija. A to je upravo ono što se desilo. "Panamski papiri" nisu otkrili nijednu rusku tajnu. Nisu dodali ništa tračevima koji se već ispredaju oko Putinovog navodnog ličnog bogatstva. A priču (koja nije priča) progurao je niko drugi nego ICIJ. Tako da, ako bi se odigralo kako treba, poslednja stvar na koju bi bilo ko posumnjao je da su Panamski papiri ruska operacija.

Foto-montaža: pixabay.com, Tanjug/AP, SANA, Wikimedia Presidenza della Repubblica/Casa Rosada photographers/United States Navy

Afera pranja novca u Panami bi mogla da dovede do VELIKE KRIZE kapitalizma

Ozbiljniji ruski motiv?

Istina je, ovo bi bila isuviše komplikovana operacija, samo da bi se zaustavila kampanja Zapada da se ukaže na "Putina kleptokratu". Ali možda postoji još jedan motiv.

Kao što su mnogi već primetili, baš je čudno da se u Panamskim papirima ne pominju Amerikanci. Ali moguće je da se spominju i da ICIJ nije otkrio te informacije. Možda, pošto ICIJ finansiraju Amerikanci, ne žele da ujedaju ruku koja ih hrani. Ali pretpostavimo da ICIJ zaista nema informacije o Amerikancima – ovo dovodi u pitanje originalne podatke, koji bi morali, ako su zaista stvarni i necenzurisani, da sadrže i nešto o Amerikancima. Bez sumnje, postoji mnogo pojedinaca i kompanija iz SAD koje su poslovali sa ljudima iz Mosak Fonseka, i ne bi imali smisla da kolekcija od 11,5 miliona dokumenata o ofšor finansijama potpuno "promaši" Amerikance. Možda je, onda, neko "očistio" ova spominjanja pre nego što su dokumenti predati nemačkom listu. Taj "neko" bi, prema mojoj hipotezi, mogli da budu Rusi – a odsustvo inkriminišućih informacija o Amerikancima je važan nagoveštaj o onome što mislim da bi mogla da bude prava svrha ovog curenja.

Foto: Tanjug / AP

Panamski papiri sadrže tajne finansijske informacije o korporacijama, od kojih neke – ne sve, ali neke – otkrivaju kriminalne aktivnosti. U rukama organa zakona, takve informacije bi mogle da se iskoriste kako bi se pokrenuli postupci protiv kompanija i pojedinaca; u rukama treće strane, to je oruđe za ucenu. Da bi informacija bila efikasna kao oruđe za ucenu, ona mora ostati tajna. Kad se jednom objavi, kao u slučaju Panamskih papira, ona postaje beskorisna, kad je reč o uceni. Njena vrednost je uništena.

Stoga, mislim da je svrha operacije Panamski papiri sledeća: to je poruka upućena Amerikancima i drugim političkim liderima Zapada, koji bi mogli biti spomenuti, ali nisu. Poruka je sledeća: "Imamo informacije o vašim finansijskim prekršajima, takođe. Znate da imamo. Ovo može da ostane tajna, ako sarađujete s nama". Drugim rečima, ljudi koji su pomenuti u objavljenim dokumentima nisu mete. Oni koji nisu spomenuti su mete.

Kontrol, specijalna ruska varijanta kontrole

Foto: Tanjug/AP

Sve u svemu, mislim da bi ovo mogla biti ruska obaveštajna operacija, kojom je orkrestrirano curenje podataka visokog profila i uspostavljen potpuni kredibilitet "impliciranjem" (ne stvarnim impliciranjem) Rusije i štićenjem tajnosti izvora. Neki dokumenti bi bili korišćeni za antikorupcijske kampanje u nekoliko zemalja – da se sruše neki manji režimi, uništi nekoliko karijera i bogatstava. Onda bi ucenjivanjem stvarnih meta u SAD i drugde (pojedinaca koji nisu u trenutno iscurelim dokumentima), ruski „gospodari lutaka“ došli do „kontrola“ i uticaja.

Ako su Rusi iza Panamskih papira, znamo dve stvari, i obe se odnose na Putina lično: prvo, to je operacija koju je izveo RFM, što znači da je njom upravljao Putin; drugo, ovde je reč, u krajnjoj liniji, o uceni. Ovo znači da je prava priča u informacijama koje su skrivene, a ne onim koje su objavljene. Objavljujete tajne da biste uništili, skrivate da biste ucenjivali. Putin ne uništava. On kontroliše."

(Telegraf.rs)