Evo kako je propala šansa da Srbija postane PORESKI RAJ!

Ideja da nakon pada režima Slobodana Miloševića 2.000 godine, Srbija postane poreski raj, očito, nije uspela. Sa niskom stopom poreza na dobit od 10 odsto i stopom poreza na dodatu vrednost od 18 odsto ideja je bila da se privuče kapital i povećaju investicije, smatra Milica Bisić, profesor Fefe, poreski stručnjak i pomoćnik ministra finansija Božidara Đelića u Đinđićevoj vladi.

Preporučujemo

Ideja je bila da investicije dovedu do ubrzanog razvoja iscrpljene i osiromašene zemlje desetogodišnjim ratom.

I TAJNI AGENTI CIA SU PRALI PARE: Bili su klijenti "Mosak Fonseka"!

Inače, poreski raj je nastao na ideji konkurencije između pojedinih zemalja da privuku što više kapitala. Ofšor je korisna poreska konkurencija evropskim i američkim državama koje imaju previsoke poreske stope.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Novi magazin kao najbolji primer navodi slučaj glumca Žerara Depardjea koji je zbog visokih poreza u svojoj zemlji odlučio da se preseli u Moskvu. To je u Srbiji jednako dočekano sa oduševljenjem kao i objavljivanje dosijea Mosak Fonseka. Kako ocenjuje Milica Bisić, sama kompanija Mosak Fonseka nije umešana u objavljivanje dokumentacije, "već neko drugi hoće da upropasti takav poreski raj".

KLUPKO SE ODMOTAVA: Suosnivač "Mosak Fonseke" podneo ostavku u odboru

Panama je, otkriva konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević, najpre bila "brodski raj" jer je tamo bilo vrlo isplativo osnivati pomorske kompanije, ali se posao očigledno proširio...

Foto: Tanjug/Srđan Ilić

Težište borbe je potom sa međunarodnog preneto na domaće tržište, pa se pisalo o tome kako domaći biznismeni naveliko posluju preko ofšor kompanija. Čak su predstavljani kao kriminalci od strane medija i "domaćih stručnjaka", iako ofšor poslovanje nije ništa nezakonito.

Kovačević dalje objašnjava da je "ofšor nastao kao i svako drugo kompanijsko zakonodavstvo".

Ovo je NAJJEDNOSTAVNIJI način da razumete kako funkcioniše PRANJE NOVCA

- Velika Britanija je razvila kompaniju kao ideju, pa se onda postavilo pitanje zašto se ne bi moglo poslovati i van obale, odnosno izvan šora. Između ofšor i običnih kompanija nema razlike i ofšor pravo postoji duže nego što se misli - tvrdi za Novi magazin Kovačević.

Kompanije se trude da jedna drugoj konkurišu kako bi ponudile što bolje uslove.

Foto: Medija centar Beograd

- Da bi neka zemlja bila poreski raj, ona treba da ima nulte i niske efektivne kamatne poreske stope za poslovanje stranih firmi, pre svega za holdinge, jer su osnivači više kompanija - smatra Bisićeva.

Ono što još čini privlačnim ofšor kompanije je poverljivost podataka, od koje je Panama u ovom slučaju izuzetak i obučena radna snaga koja je sposobna da pruži tu vrstu usluga.

IMATE PUNO PARA? Ovo su (poreski) rajevi za vas, evo i zašto!

Stručnjaci smatraju da nije tačna tvrdnja da poslovanje preko ofšor kompanija donosi visoke profite i mogućnost izbegavanja poreza Srbiji. Preduzeće registrovano u Srbiji plaća sve takse i akcize, porez na dodatu vrednost, poreze i doprinose na plate, plaća i porez na dobit. Ako želi da ostatak dobiti prebaci u poreski raj, tamo gde je registrovan njegov osnivač, plaća i porez na taj novac. Ako vlasnik tog "preduzeća majke" u poreskom raju da nalog da mu se profit isplati, dužan je da taj profit i prijavi zemlji u kojoj ima prebivalište i na to plaća porez.

Foto: Tanjug

Ako novac ne isplati sebi, može ponovo da ga uloži bilo gde u svetu "bez ikakvih dodatnih poreskih opterećenja", smatra Bisićeva.

Razlog nastanka poreskih rajeva, tvrdi Kovačević, je težnja razvijenih zemalja da što više novca uzmu za sebe.

ZABORAVITE NA MONTE KARLO: Liberlend između Srbije i Hrvatske će biti novi poreski raj!

- Političari i narod negativno gledaju na ofšor kompanije, a one su normalno dostignuće savremenog sveta. To je deo pogrešnog shvatanja da ako je neko bogat, da je obavezno i lopov - kaže Kovačević.

Milica Bisić pominje da ofšor poslovanje nije prebacivanje novca u koferima, kako se mislilo 90-ih, već se to prebacivanje danas vrši sa računa na račun i dodaje da bi izbegavanje poreza takvog preduzetnika koštalo više nego da posluje u Srbiji. Čak se naša država potrudila da poslovanje sa poreskim rajevima dodatno oteža tako što je porez na dividendu koja se iznosi u poreski raj podigla sa 15 na 25 odsto.

AMERIKA JE RAJ ZA PRANJE NOVCA: Da li je Panama otkrivena da bi se pare preusmerile u SAD?

Zašto se to onda ipak radi?

Dva su osnovna razloga za to, smatra Bisićeva. Jedan je stavljaje novca na sigurno, odnosno na mesto sa koga njime može lako da se upravlja, a drugi je očuvanje privatnosti, legitimiteta, što je i legitimno i legalno.

- Problem našeg poreskog sistema je što je netransparentan. Da bi neka zemlja privukla holdinge, potrebni su stabilnost, izvesnost, stručna administracija, jednostavno i precizno računovodstvo, što u Srbiji nije slučaj. Centralni registar kompanija je nepouzdan jer, prema zakonu o privrednim društvima, kompanija koja ne preda finansijski izveštaj prestaje da postoji, kao i firma čiji su dugovi veći od ukupne imovine. Međutim, kod nas takve kompanije postoje i samim tim, mi pomažemo da se kompanije osnivaju van Srbije - zaključuje Kovačević.

Upravo zato što se prema kapitalu i preduzetnicima odnosila kao neprijateljima i leži odgovor na pitanje - Zašto Srbija nije postala poreski raj.

(Telegraf.rs)