"RODITELJI SU U STRAHU OD VAKCINA, UMESTO OD BOLESTI": Šefica Svetske zdravstvene organizacije o temi koja je podelila Srbiju! (VIDEO)
Antivakcinalni lobi već je u Srbiji napravio štetu plasiranjem netačnih informacija da vakcina može dovesti do posledica koje su pogubnije od samih bolesti protiv kojih se vakcinišemo, tako da su roditelji sada u strahu od vakcina umesto da budu u strahu od bolesti, kaže u intervjuu za Telegraf dr Miljana Grbić, šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju. Ispred najveće zdravstvene organizacije, ona ističe da sa sigurnošću može da kaže da je MMR vakcina, oko koje se digla najveća panika, bezbedna, i da nije povezana sa nastankom autizma, kao i da je na desetine miliona dolara potrošeno da bi se naučno dokazalo da ne postoji povezanost između ove bolesti i vakcinacije.
Preporučujemo
SAT I PO PARKIRANJA U CENTRU BEOGRADA 2 DINARA! Ovako je nekada bilo u Beogradu (FOTO)
TUGA: Vernici se bore s vodom da poljube ono što je OSTALO OD SRPSKE SVETINJE! (VIDEO)
U razgovoru za naš portal, koji ćemo pustiti u dva nastavka, Grbićeva otkriva i da li je moguće, da se sa dolaskom toplijeg vremena, Zika virus pojavi i kod nas. Napominje da ebola više ne predstavlja globalnu pretnju, a da osiromašeni uranijum nije uzork epidemije malignih bolesti u Srbiji.
"VAKCINE IZAZIVAJU AUTIZAM": Evo zašto je ova tvrdnja POTPUNA GLUPOST!
U Srbiji vlada antivakcinalni lobi po pitanju vakcinacije dece, a pogotovo je negativna kampanja napravljena oko MMR vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeole. Tvrdi se da ona izaziva autizam. Da li MMR vakcina izaziva ovu bolest, i kakav je stav Svetske zdravstvene organizacije po pitanju vakcinacije?
- Ono što treba da nas brine jesu bolesti a ne ono što primenjujemo da bismo ih sprečili, odnosno vakcine. MMR vakcina, kao i sve druge koje se primenjuju, apsolutno i sa sigurnošću možemo da kažemo da je bezbedna. Sa sigurnošću možemo da kažemo da nije povezana sa nastankom autizma. Desetine miliona dolara su potrošene na naučna ispitivanja, kojima se dokazalo da ne postoji povezanost između vakcine i autizma. Bolesti, čiji se nastanak sprečava davanjem vakcine, veoma su zarazne, i mogu da se pojave u vidu blage kliničke slike ali i da dovedu do veoma velikih komplikacija, čak i smrtnog ishoda. Upravo prošle nedelje je Svetska zdravstvena organizacija potvrdila da su 32 zemlje u Evropi uspele da postignu cilj i prekinu tu endemsku transmisiju malih boginja i rubeole, zahvaljujući obuhvatu vakcinacijom od preko 95 odsto Srbija je jedna od 53 zemalja koja se, takođe, obavezala da će eliminisati male boginje i rubeolu.
Da li je neka zemlja uspela potpuno da eliminiše te dve bolesti?
- U Evropi je 21 zemlja uspela da eliminiše male boginje a 20 zemalja je uspelo da eliminiše rubeolu.
Šta je sa Srbijom?
- Mi smo kao zemlja daleko od toga jer još uvek imamo endemska žarišta, upravo zbog netačnih informacija koje se plasiraju da vakcina može dovesti do posledica koje su pogubnije od same bolesti protiv kojih se vakcinišemo, što je apsolutno netačno. Podaci govore da kada se ne bi vakcinisala deca protiv malih boginja, 90 odsto dece bi do svoje desete godine bilo inficirano njima. Mi smo imali epidemije i prethodnih godina u Srbiji baš zbog toga što je smanjen obuhvat vakcinacijom. To znači da nam se te epidemije mogu opet desiti. Zato treba voditi računa da se prime dve doze, kao što je i preporučeno, i to daje zaštitu od 99 odsto od nastanka infekcije.
Ima li, i koliko je jak antivakcinalni lobi u drugim zemljama?
- Postoje takvi pokreti i drugim zemljama ali zemlje Evropske unije su se usaglasile i obavezale da će iskoreniti male boginje i rubeolu, i one idu tim putem. Ima osoba i ljudi koji slušajući poruke antivakcinalnog lobija izgube poverenje a tako se pravi šteta. I šteta jeste napravljena, pogotovo u Srbiji, zato što su roditelji sada u strahu od vakcina umesto da budu u strahu od bolesti. Šteta je napravljena, međutim, ako su 32 zemlje Evropske unije uspele da prekinu lanac endemske transmisije rubeole, a to znači da je najmanje 95 odsto dece bilo vakcinisano što je uslov da se prekine lanac, to može i Srbija.
Da li Svetska zdravstvena organizacija smatra da vakcinacija treba da bude obavezna?
- Preporuka Svetske zdravstvene organizacije glasi da vakcinacija apsolutno štiti od nastanka mnogih bolesti. Vakcine, po standardima Svetske zdravstvene, prolaze različite faze ispitivanja, od laboratorijskih do kliničkih, ispituje se njihova bezbednost, efikasnost, imuni odgovor kao i neželjeni efekti. To je jedan ozbiljan dugodišnji proces pre nego što one dobiju licencu da mogu da se plasiraju na tržište i primene. Čak i kada vakcina dobije licencu, telo Svetske zdravstvene organizacije - Globalni komitet za praćenje neželjenih efekata, redovno prati njihov kvalitet.
Kakav je zdravstveni profil Srba?
- Svaka zemlja ima svoj zdravstveni profil. Ono što nas karakteriše kao zemlju jeste to da smo stara nacija. Poslednji podaci pokazuju da je prosečna starost u Srbiji 42, 2 godine, a da najveći broj ljudi ima 58 godina. Jedna smo od najstarijih nacija u Evropi.
Zbog čega je to tako?
- Pored toga što u Srbiji više ljudi umire nego što se rađa, stanovništvo se iseljava i na kraju, produžen je životni vek. Smrtnost je otpilike, u rangu proseka sa zemljama u Evropi. Međutim, ono što je specifično za Srbiju jeste prevremena smrtnost ljudi od karcinoma pluća i dojke i ta stopa je veća nego u ostatku Evrope. S tim u vezi, te dve bolesti predstavljaju problem srpskog zdravstvenog sistema. Na tome bi trebalo više da radimo u smislu prevencije i uklanjanja faktora rizika jer se više od polovine svih malignih bolesti može sprečiti ukoliko se sprovode preventivne mere kako treba i izbegavaju faktori rizika.
Znači li to da ne obraćamo pažnju na svoje zdravlje, u smislu da ne idemo redovno kod lekara, ne poštujemo skrining program i da nam životne navike a mislim na pušenje, način ishrane i fizičku aktivnost, nisu na nivou na kom bi trebalo da budu?
- Apsolutno i jedno i drugo. Upravo ti faktori rizika – pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, fizička neaktivnost i gojaznost, dovode do nastanka hroničnih nezaraznih bolesti, među kojima su i maligne bolesti. U Srbiji, inače, najveći procenat smrtnosti je posledica bolesti srca i krvnih sudova, taj procent iznosi 54 odsto. Učestalost smrtnosti od malignih bolesti je 23 odsto, a zatim sledi msrtnost zbog drugih bolesti poput disajnih puteva, povreda, dijabetesa... Dakle, faktori rizika su ti o kojima treba da posvetimo više pažnje, kako bismo smanjili rizik od nastanka bolesti.
U Srbiji, inače, vlada epidemija svih malignih bolesti, ne samo kancera pluća i dojki. Broj obolelih i umrlih se posebno duplirao u poslednjih deset i više godina. Pojedini stručnjaci tvrde da je to posledica bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom, ima li to veze?
- U svetu vlada epidemija malignih bolesti. U svetu se svakog dana povećava broj obolelih iako su mnogi napori učinjeni borbi protiv kancera. Procene su da će u naredne dve decenije, na godišnjem nivou, 24 miliona ljudi oboleti od njih. To je mnogo više u odnosu na 2015. kada je obolelo 15 miliona osoba. Dakle, reč je o globalnom trendu, koji nije zastupljen samo u Srbiji.
Hoćete da kažete da uranijum nije krivac za epidemiju u Srbiji?
- Mnoge su studije rađene kada je u pitanju osiromašeni uranijum, i one su pokazale da porast obolevanja nije povezan sa njim.
Kako, onda, možemo stati na put ekspanziji kancera?
- Međunarodna agencija za istraživanje raka, nakon detaljnih analiza epidemioloških studija, objavila je listu faktora rizika za nastanak malignih bolesti, naspram koje možemo da opredelimo konkretne mere prevencije. Pušenje i izlaganje duvanskom dimu prednjače na ovoj listi, a mnogo više pažnje treba da posvetimo zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, treba poštovati i preporuke lekara za bezbedno radno okruženje, vakcinisati se, između ostalog, i protiv hepatisa B i humanih papiloma virusa, smanjiti direktno izlaganje suncu, ograničiti upotrebu hormonske substitucione terapije za žene, a žene bi, u prvih šest meseci nakon porođaja, trebalo da doje jer je naučno dokazano da dojenje može da ima zaštitni efekat u nastanku karcinoma dojke.
Dojenje sprečava nastanak samo karcinoma dojke ili...?
- Studije su pokazale da majka koja doji šest meseci smanjuje procenat nastanka karcinoma dojke, a postoje izvesni podaci koji pokazuju da dojenje može, donekle, zaštitno da deluje kod nastanka karcinoma jajnika i endometrijum, kao i na druge maligne bolesti. To je jedna od preporuka koja se nalazi na listi ove agencije.
NE STOJMO ĆUTKE, ODBRANIMO BUTKE: Pravda za slaninicu i kobasicu ZAPALILA DRUŠTVENE MREŽE!
Jesenas je Svetska zdravstvena organizacija objavila da su mesne prerađevine kancerogene. Branila se naša slanina, naša kobasica... Šta je, u stvari, od tih proizvoda najopasnije?
- Prošle godine je samo potvrđeno ono što je rečeno pre nekih desetak godina. Određene supstance, koje se koriste za održavanje, obradu i preradu mesa, mogu na direktan ili indirektan način da povećaju rizik od nastanka karcinoma. Postoji lista tih elemenata i susptanci koje prati Međunarodna agencija za istraživanje raka. Tako je i u ovom slučaju ponovljeno da su mnogobrojne epidemiološke studije pokazale da te neke materije - policiklicni aromatični ugljovodonici, heterociklični aromativni amini, koje se koriste za preradu mesa, mogu da povećaju rizik od nastanka kracinoma.
Gde se te materije još stavljaju, i samim tim, koji još proizvodi mogu da budu potencijalna pretnja?
- U ovoj studiji ispitivane su mesne prerađevine i crveno meso, tako da imamo podatke samo u vezi sa njima.
A koliko bi trebalo da pojedemo mesnih prerađevina da bismo bili u riziku da se razbolimo?
- Prosta računica nije tako jednostavna. Analiza podataka iz 10 naučnih studija pokazala je da konzumacija 50 grama mesnih prerađevina dnevno povećava rizik od nastanka karcinoma debelog creva za 18 odsto. Generalno, trebalo bi smanjiti na minimum unos mesnih prerađevina odnosno hemijski obrađenih proizvoda a sa druge strane intezivirati zdravu ishranu koja podrazumeva raznovrsnost u smislu i voća i povrća.
Pogledajte video:
(Ljubinka Račić)
Povezane vesti
Vanredna situacija zbog majmunskih boginja ostaje na snazi: Svetska zdravstvena organizacija potvrdila
Osvojio Svetsko prvenstvo, pa šokirao sve: "Nedavno mi je otkriven autizam, imao sam i porodičnu nesreću"
Ponovo veliko zagađenje vazduha u Sarajevu: Gori vazduh je samo u Nju Delhiju i Lahoreu
<% post.title %>
Tinejdžer, koji ima autizam i koji je na smrt izbo 15-godišnju bivšu devojku, osuđen na doživotni zatvor
Video: Ogromne gužve na granici sa Hrvatskom: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
SA SOBOM PONESITE OVE 3 STVARI Naš pukovnik detaljno objasnio šta je u Srbiji neophodno da bi bila spremna za NUKLEARNI NAPAD: "Ne štiti na s jod, ovo je PRVO što moramo da uradimo!"
UBIJEN RUSKI GENERAL I 500 VOJNIKA SEVERNE KOREJE?! Ukrajinci samo jednim napadom britanskim raketama naneli ŽESTOK UDARAC PUTINU
"PUTIN MORA DA ODGOVORI, OVO JE SIGNAL ZAPADU!" Oglasio se Kremlj i poslao brutalnu poruku Bajdenu: "Izazvao je NEVIĐENU ESKALACIJU"
Krakatoa
Nisu ljudi u strahu od vakcina već od spodoba koje ih prave.
Podelite komentar
Luki
Najvaznije pitanje je da li je vakcinacija eksperiment ili ne. Ako nije, znaci da su vec uradili eksperimente i utvrdili neskodljivost. Pitanje je nad kojom zdravom decom su radjeni eksperimenti koji potvrdjuju neskodljivost vakcina i ko im je to dozvolio ako su eksperimenti na deci zabranjeni!
Podelite komentar
Luka
Ova smatra da smo mi svi glupi.Neka ona vakciniše i sebe i svoju decu niko joj ne brani,nama neka ne ispija mozak sa praznim pričama.
Podelite komentar