Vernici obeležavaju spomen čuda u Pečerskoj crkvi

Prasvoslavni vernici danas obeležavaju dan koji predstavalja spomen čuda u Pečerskom manastiru. Dva ugledna građanina, Jovan i Sergije, bili su dobri prjatelji. Oni su došli u crkvu pečersku, gde su videli takvu svetlost na čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice, koja im se činila da je jača od sunčeve. Tu su rešili da se pobratime.

Preporučujemo

Vernici slave sveca koji je bio rimski oficir, a zatim postao episkop

Posle mnogo godina, Jovan se razboleo, i pred svoju smrt ostavio je na staranje svog petogodišnjeg sina prijatelju i bratu Sergiju. Uz to mu je dao mnogo srebra i zlata, koje je trebalo da uruči malom Zahariju kada odraste.

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Kada je Zaharije napunio 15 godina, želeo je da uzme svoje nasledstvo i potražio je to od svog staratelja. Međutm, ovaj je želeo da svo bogatstvo zadrži za sebe, i rekao je dečaku da on nema ništa. Pokušao je da ga ubedi kako je Jovan pre nešto je umro, ostavio i razdelio svo svoje imanje i blaga koja je posedovao siromasima. Kazao mu je da on nema ništa sa tim, i da nije kriv što ga je njegov otac ostavio bez ičega.

Mali Zaharije je bio mnogo tužan i molio je Sergeja da mu da polovinu očeve zaostavštine, a drugu polovinu da zadrži. Ovaj i dalje nije hteo da pristane. Nakon toga, predlagao je da mu da samo trećinu, pa onda makar desetinu od nasledstva. "Ja zlatnik jedan ne dugujem ni tebi ni tvom ocu, to ti je priredio tvoj otac svojim bezumljem, kada je sve razdelio siromasima."

Foto: crkvenikalendar.com

Onda mu je dečak rekao da ako zaista nije ništa zadržao od novca, da idu zajedno u crkvu pečersku, gde se zbratimio sa njegovim pokojnim ocem Jovanom. I Sergej je pristao na to.

Otišli su u crkvu pred onu istu ikonu Presvete Bogorice, gde su  nekada Sergej i Jovan postali kao rođena braća. Ali, kada je želeo da stane pred ikonu i da se zakune, to nije mogao da uradi. Počeo je da viče i da se moli svetim ocima da odagnaju od njega zlobnog duha koji ga je zaposeo. I onda je otkrio da se zlato i srebro koje mu je predao na čuvanje prijatelj Jovan, nalaze u njegovoj kući.

Tada je dečak otišao u prostorije u kojima se nalazilo blago koje mu je pripadalo. Pošto je primio novac, dao ga je manastiru, jer je i sam rešio da se tamo povuče.

(Telegraf.rs)