NEMA RAJA BEZ RODNOG KRAJA: Povratničko selo na Kosovu oživelo posle 11 godina (FOTO)

U povratničkom selu Žač u Metohiji živi 13 porodica sa 17 dece u potpunom okruženju, na severu Srbica, na jugu Klina na zapadu Peć.

Preporučujemo

Vratili su se posle 11 godina, pobedili sve nedaće, jer je, kako kažu, sreća biti na okupu, sa zdravom decom u svojoj kući i parčetom hleba na stolu.

Pred najezdom albanskog terora, i NATO bombi, domaćini su braneći svoju čeljad napustili vekovna ognjišta. Na plodnoj zemlji okruženoj šumama, gde su nekada bila bogata domaćinstva, sa velikim ekonomijama ostala je pustoš.

Posle 11 godina, marta 2010. godine nekoliko porodica se odvažilo i vratilo u selo, na ledini, sa po negde, ostacima razrušenih kuća, oskrnavljenim grobljem, posečenim šumama, uzurpiranim njivama. Smestili su se “ljubaznošću” UNHCR-a u šatore, bez struje i vode, čekajući da im se izgrade kuće.

Čekanje se odužilo pod šatorima su dočekali novu, 2011.god. Njihova hrabrost i upornost je bila jača od neprijateljskog okruženja nekadašnjih komšija Albanaca, koji su im nasiljem i kradjama pokazivali da ih ne žele. Nasrtali su na povratnički kamp, kamenicama, rafalima, noću krali gradjevinski material i rušili ozidano.

Foto: Telegraf

Konačno, sredstvima kosovske vlade u selu je izgradjeno 24 kuće, tada se vratilo 18 porodica sa troje dece.

Danas je Žač lepo uređeno selo, a broj stanovnika se iz godine u godinu povećava, zahvaljujući mladim majkama, koje žele da nastave nekadašnju tradiciju, da “svaka kuća ima pet deteta”. Njive poorane, pšenica se zeleni, behar se sramežljivo nazire u obnovljenim voćnjacima.

U dvorištu nove kuće, osmočlane porodice Drljević, okupili se meštani da dočekaju goste, kažu bez njih ne bi ostali i opstali, a oni su ovde redovni gosti, ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Dalibor Jeftić, kome su uručili zhvalnicu za svu pruženu pomoć i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije, Dušan Kozarev sa svojim saradnicima.

Foto: Telegraf

Obojica pozivaju raseljene da slede primer svojih rodjaka i komšija i da se vrate na svoja ognjišta, o oni će im pomoći da opstanu i žive život dostojan čoveka.

Devojčice u srpskim nošnjama dočekuju goste, pogača i so, za dobrodošlicu i pesma “Gusta mi magla padnala”.

Nebojša Drljević koji je sa suprugom i troje dece bio medju prvim povratnicima u šatorima, kaže da “nema ostataka srušene kuće i da su tu sve komšije, pomislio bi da je sve bio samo ružan san”.

Foto: Telegraf

- Nije lako, ali život ide dalje, mora da se preživi, da se deca izvedu na put – priča Nebojša, zadovoljan što je njegova porodica na okupu.

- Pored toga što smo opstali naš je najveći uspeh što nam se za 6 godina u selu rodilo četvoro dece, broj dece nam je veći od broja porodica, 13 porodica i 17 dece, ima mladjih bračnih parova koji planiraju još dece, a i mladoženja, a ako Bog da biće nas više i više, kao što i pesma kaže, nema raja bez rodnoga kraja - nastavlja ovaj ponosni otac kome se četvrto dete, sin Lazar rodio u rodnom selu svojih predaka, a njegovoj supruzi Vladimiri, “srpskoj majci, koja je rodila i dogaja četvoro dece” eparhija Raško-prizrenska dodelila je “Orden majke devet Jugovića”.

On kaže da je bezbednost još uvek problem, ali veruje da će se vremenom vratiti poverenje i suživot sa komšijama i očekuje da će se u preostalih 9 novosagradjenih praznih kuća vratiti komšije i rodjaci.

Foto: Telegraf

-Najsladji su hleb na svojoj sofri i san u svome krevetu – dodaje Nebojša koji je sa svojom porodicom u raseljeništvu i pod tudjim krovovima proveo 11 godina, radeći za parče hleba.

U ovoj složnoj, radnoj i vrednoj porodici, žive tri generacije. Nebojšini roditelji Milorad (84) i majka Jelica (81) su vitalni i još uvek spremni da pomognu.

Baka Jelica kaže da se svi medjusobno slušaju, jer “bez reda i rada nema sloge đe je toliki narod”.

- Ja sam rodila 7 đece, 5 sinova i dvije šćeri, imam 20 unučadi i paraunučadi, dabogda svačije starost doživelo. Našla ne je muka, ka i sav narod, ode ima muslimana i katolika, pitajte, je li i jedan moj sin kome vodu zamutio - kaže baka Jelica dok proverava da li je slana oštetila cvet na novoj sadnici kruške posadjene ispred kuće i na grmu jorgovana.

Foto: Telegraf

Deca su srećna i zadovoljna, svakodnevno putovanje do škole u najbliže povratničko selo Osojane im ne pada teško, iako često ostanu bez prevoza, pa ih “čika Nebojša vozi traktorom”.

- Put nije dobar, ima puno rupa, pa se istruckamo, a po nekad se i glavama sudarimo – kaže Lazar (12) dok se ljulja na ljuljašci; i on baš ništa ne bi promenio i ništa mu ne nedostaje “lepo nam je u našem selu, igramo se, stalno smo zajedno”.

Prolećni radovi su uveliko u toku, "primiče se i Velikdan” (Uskrs), a dotle ima mnogo posla, tradicionalno sobe se kreče, spremaju se raznorazne djakonije, a i gosti će doći sa svih strana.

(Snežana Simić)