Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Daca
Sećam se tog 24. marta 1999. kao juče... Bila je sreda, tog dana smo se u školi pozdravljali na zadnjem času, imali smo fizičko... i deca k'o deca, niko nije verovao da će se to stvarno desiti i obistiniti sve što su pričali na vestima... imala sam samo 13 godina, ali tako se jasno sećam svega... i te večeri kad se prvi put čula sirena gledali smo sećam se seriju Esmeralda, a onda je počelo da zavija... nikad neću zaboraviti tu jezu i taj strah i nemoć da se bilo gde pobegne i sakrije... i dan danas se sva naježim i mogu da zaplačem kad se setim toga... i zato će mi svaki 24. mart dok sam živa biti tužan kao retko koji drugi dan... Ne ponovilo se...