GODIŠNJICA UŽASA U SIRIJI: Rat koji je zauvek promenio naš svet, podelio Evropu i oterao milione iz svojih domova (FOTO) (VIDEO)

Sirijski sukob, koji je izazvao najveću humanitarnu krizu u svetu od Drugog svetskog rata, danas ulazi u šestu godinu, uz krhku nadu da će prekid neprijateljstava između opozicionih i režimskih snaga uspeti da se održi nakon što su milioni ljudi od rata pobegli, dok ih je na hiljade nastradalo.

Preporučujemo

DECA RATA: Tužna sudbina mališana u Siriji, svaki treći ne zna šta je MIR (FOTO)

Sve je počelo demonstracijama iz gneva zbog nedostatka slobode, kada se na današnji dan 2011. godine sirijski narod, ohrabren revolucijama u Tunisu i Egiptu, digao protiv režima predsednika Bašara al-Asada. Tada su mnogi verovali da Asad neće dugo odolevati narodnoj pobuni, ali je pobuna prerasla u pogubni rat koji nikoga ne štedi i traje i dalje, pet godina zaredom, navodi u analizi francuski "Mond".

Protesti su počeli u gradu Dara zbog toga što su bezbednosne snage pritvorile grupu dečaka optuženih da su zidove škole oslikali antivladinim grafitima, ali su se brzo proširili, kao i odgovor Asadovih snaga koje su počele da otvaraju vatru na demonstrante, navodi AP.

Foto: AP/Tanjug

Naredno poprište bio je treći najveći sirijski grad Homs, gde je hiljade ljudi pokušalo da napravi atmosferu kao na tgu Tahrir u Kairu, a u junu 2011. su prvi put pobunjenici, uz podršku policajaca i vojnika koji su im se pridružili, preuzeli kontrolu nad jednim gradom na severoistoku. Avgusta 2011. američki predsednik Barak Obama pozvao je Asada na ostavku i naložio zamrzavanje sredstava sirijske vlade.

U julu 2012. u napadu na zgradu sirijske nacionalne bezbednosne službe u Damasku ubijena su četiri visoka zvaničnika, a tog leta borbe su se proširile i na drugi po veličini sirijski grad Alep. Pobunjeničke snage su u martu 2013. osvojile grad Raku na Eufratu, prvi veći naseljeni centar.

Stotine ljudi ubijeno je u napadu hemijskim oružjem u periodu avgust- septembar 2013, za koji je Obama optužio Asada, dok je Rusija predložila da Sirija odustane od hemijskog oružja, te je u oktobru iste godine Damask uništio svoju opremu za proizvodnju hemijskog oružja. U to vreme broj sirijskih izbeglica registrovanih u UN dostiže dva miliona.

Foto:Tanjug/AP

Januara 2014. šire se unutrašnji sukobi među pobunjenicima, koji se dele na niz islamskih grupa i umerenih frakcija s jedne strane i Islamsku državu, ogranak Al Kaide, sa druge. Dve runde mirnovih pregovora na čelu sa posrednikom UN i Arapske lige Lahdarom Brahimijem propadaju februara 2014. u Ženevi, ubrzo potom se pobunjenici povlače iz starog kvarta Homsa, a u junu Asad na predsedničkim izborima odnosi ubedljivu pobedu.

Tada i Islamska država počinje da se širi po Iraku i Siriji, a u septembru 2014. koalicija na čelu sa SAD počinje vazdušne napade protiv meta džihadističke organizacije, dok godinu dana kasnije Rusija počinje svoje udare u Siriji kao znak podrške Asadovim snagama.

U decembru 2015. Savet bezbednosti UN je usvojio rezoluciju kojom podržava plan koji je 17 zemalja mesec dana ranije sačionilo u Beču o tranziciji u Siriji. Početkom februara 2016. počeli su indirektni pregovori između sirijske vlade i opozicije u Ženevi, ali su propadali posle par dana, zbog sirijske vojne ofanzive u Alepu.

Foto: AP/ Tanjug

SAD i Rusija su 22. februara najavile delimičan prekid vatre u Siriji, koji je počeo 27. februara, a juče su u Ženevi nastavljeni indirektni mirovni pregovori.

Juče je i Rusija objavila odluku da će početi da od danas povlači svoje snage iz Sirije, što su Savet bezbednosti UN i Iran ocenili kao pozitivan korak i znak da bi prekid neprijateljstava mogao da se održi.

Rat u Siriji odneo je više od 250.000 života, više od polovine stanovnika su pred ratnim strahotama potražili utočište drugde, a najviše u Evropi, dok su deca u toj zemlji lišena obrazovanja, zdravstvene nege i adekvatne ishrane.

Foto: Tanjug/AP

Sirijski sukob prate i vrtoglavi ekonomski troškovi, koji se procenjuju na više milijardi evra, čime je ekonomija zemlje unazađena za tri decenije pošto je praktično ostala bez prihoda, dok je većina infrastrukture razorena.

SIROČIĆI BEZDUŠNOG RATA: Oni su videli kako njihove roditelje zverski ubijaju (FOTO) (VIDEO)

S obzirom na datum kada je počeo rat, novinari AP-a izdvojili su pet načina na koje je rat u Siriji promenio svet:

USPON ISIS-a

Foto ilustracija: Tanjug / AP

U trećoj godini sukoba Asadovih snaga i pobunjenika u Siriji, haos u državi iskoristila je do tada malo poznata branša Al Kaide - ISIS. Oni su 2014. godine zauzeli veliki deo sirijske teritorije na istoku zemlje (uključujući grad Raku koji je postao njihova prestonica) i harali severozapadnim Irakom gde su zauzeli Mosul i proglasili svoj kalifat - Islamsku državu. Uskoro su postali najbrutalnija teroristička grupa u istoriji, koja se ne libi javnog mučenja i ubijanja zarobljenika, masovnih ubistva manjina (Jazidi), uvođenja ropstva, jezivog zlostavljanja žena i napada na evropskoj teritoriji.

Jedan od glavnih razloga za njihov uspon, osim notorno nesposobne iračke vojske, bio je i zauzetost Sirijaca međusobnim borbama, što je istok zemlje, uključujući velika naftna polja, ostavilo ISIS-u nadohvat ruke.

POVRTAK RUSIJE NA BLISKI ISTOK

Nakon što je SAD godinama vodio igru na Bliskom istoku, Rusija se od relativno pasivnog promatrača pretvorila u ključnog igrača u regionu. Nakon što je tokom većeg perioda sukoba svojeg saveznika Asada opskrbljivao oružjem, Putin je u septembru prošle godine krenuo u aktivniji angažman u Siriji, obeležen jakim vazdušnim napadima po pobunjeničkim snagama i manjim delom protiv ISIS-a. Ruskim uplitanjem Asadova ratna sreća okrenula se pa su njegove snage iz pat pozicije prešle u veliku ofanzivu koja je pobunjenike gotovo dovela do ivice.

Foto-montaža: Tanjug/AP

Nedavno primire (koje se ne odnosi na Al-Nusru i ISIS) sklopljeno je uglavnom zato jer Putin to želi, čime je slikovito demonstrirao da se nijedna važna odluka o budućnosti regiona neće doneti bez njega.

MIGRANTSKA KRIZA I PODELA EVROPE

Samo prošle godine u Evropu je po proceni Fronteksa ušlo oko 1.800.000 migranata, od čega je velik deo izbeglica iz Sirije (službeni podaci -375.000 tražitelja azila, neslužbeni i preko pola miliona) drugih ratom ugroženih područja. Ovaj ogromni priliv ljudi testirao je evropsku politiku otvorenih granica, srušio Dablinsku sporazum o azilu i kod građana inicijalno izazvao talas solidarnosti koji s vremenom jenjava i sve više uzmiče pred ksenofobijom i mržnjom prema migrantima i izbeglicama.

To je rezultiralo velikim pritiskom na Angelu Merkel, koja predstavlja politiku otvorenih vrata, u Nemačkoj i celoj Evropi (pogotovo od strane država Višegradske grupe), a države tzv. "Balkanske rute" u završnici su zatvorile svoje granice za sve migrante i izbeglice bez valjanih dokumenata. Ne treba ni zaboraviti strah od terorizma koji je dodatno porastao nakon napada u Parizu koji su otvorili pitanje potencijalnog "švercovanja" terorista u gomili izbeglica.

Foto: Tanjug/AP

SIRIJSKI SUSEDI POD NAVALOM IZBEGLICA

Većina Evropljana zapravo ne shvata da je najveći deo izbeglica iz Sirije završio u njenim susednim državama - Turskoj, Libanu i Jordanu koji su zajedno dom za 4.4 miliona izbeglica po nekim procenama. Ti su ljudi sa sobom doneli sav kapital koji su mogli poneti, a predstavljaju i priliv nove radne snage - ekonomski efekt njihovog dolaska u te države zapravo još nije procenjen i ne može se reći da li je većinom negativan.

Ali, rat u Siriji oživio je paravojne grupacije poput Hezbolaha koji se bori na strani Asada i prisilio Kurde da se još jednom bore za svoj opstanak u Siriji, što je izazvalo uzbunu u Turskoj i novu provalu nasilja između turske vojske i reaktiviranih kurdskih boraca.

Foto: Tanjug / AP

RAST IRANA

Iako je novi uzlet Irana više posledica dolaska reformista na vlast i ukidanja međunarodnih sankcija, ne treba smetnuti s uma ni njihovu ulogu u ratu koji besni Sirijom. U Iranu je na vlasti šiitska većina, a notorna Revolucionarna garda kontrolira šiitske paravojne grupe u regionui kao što je ranije spomenuti Hezbolah u Libanu, preko kojeg Iran jača svoju poziciju i istovremeno Asadu šalje hiljadu boraca.

Tu je najveći gubitnik Saudijska Arabija čije se nekompetentno vođstvo više od godinu dana bezuspešno bori protiv šiita u susednom Jemenu, i sve više gubi uticaj u Siriji i okolnim državama, gde su pobunjeničke sunitske grupe ili pred slomom ili uglavnom nezavisne o željama Saudijaca.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs / Agencije)