Smeštaji za izbeglice - rudnik zlata

Iako je nemački ministar finansija ovih dana objavio rekordni suficit državnog budžeta, brojne opštine nemaju novca kojim bi obezbedile smeštaj i snabdevanje izbeglica. Zato ne iznenađuje da brojni gradovi i opštine brigu o izbeglicama prepuštaju privatnicima.

Preporučujemo

U međuvremenu brojna preduzeća odlično zarađuju na masovnom dolasku izbeglica. Berlinski Senat se prošle nedelje našao na meti oštrih kritika kad se saznalo da je konsultantskoj firmi „Mekinzi“ ponudio 238.000 evra za savetovanje u vezi s pitanjima izbeglica.

Izgleda da se ni oni koji su načelno protiv vladine politike prema izbeglicama, ne ustručavaju da preuzmu unosne poslove koji podstiču upravo tu politiku. Nedeljnik „Špigel“ piše da firma „Metalbau hece“ iz Klauznica isporučuje stambene kontejnere za prihvatni centar u Lajpcigu. Direktor firme je Frank Hece, brat jednog od organizatora nedavnih protesta protiv izbeglica u Klauznicu.

Čitava privredna grana

Ali to nije ništa u poređenju s onim koliko firme zarađuju iznajmljivanjem smeštaja za izbeglice. Prošle godine je firma „Hjuman ker“ sa sedištem u Bremenu dobila nalog vredan tri miliona evra za izbeglički smještaj u Tiringiji u kojem je utočište našlo 210 ljudi. Za jedan smeštaj u Volfsburgu dobija 300.000 evra godišnje.

Neke opštine i gradovi, kao recimo Berlin, intenzivno traže mogućnosti za smeštaj izbeglica pa nude 50 evra po danu i osobi za zbrinjavanje izbeglica, što koriste brojni vlasnici nekretnina. U međuvremenu berlinski Senat tvrdi da će se suprotstaviti kriznim profiterima.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je svesna tog problema. Još u avgustu prošle godine obećala je da će Savezna vlada pokušati da zatvori rupu u zakonu, uz pomoć koje vlasnici nekretnina ostvaruju velike zarade na izbeglicama. „S ljudima se praktično postupa kao sa robom i eksploatišu se“, rekla je Merkel prilikom jedne rasprave s građanima u Duisburgu.

Eksploatacija je vidljiva na brojnim mestima. Vlasnici zgrada nastoje da u svojim prostorijama smeste što je moguće više izbeglica. Kristijan Haze je suosnivač jedne građanske inicijative u Baucenu, u kojem je prošle nedelje podmetnut požar u zgradi u koju je trebalo da budu smeštene izbeglice, što su neki okupljeni odobravali. Haze je za Dojče vele izjavio da je odbijanje jednog vlasnika zgrade da dečije igralište izgradi dalje od susednih kuća, čime je hteo da uštedi novac, izazvalo pritužbe suseda zbog buke i napetosti između izbeglica i stanara susednih zgrada.

Ipak, glavnu ulogu igraju velika preduzeća. „Juropian houmker“ je jedno od najvećih takvih u Nemačkoj. Prema podacima na njegovoj internet-stranici, to preduzeće zapošljava 1.500 ljudi i nudi usluge za više od 16.000 izbeglica i potražilaca azila u sto izbegličkih domova.

„Houmker“ danas nudi sve što je povezano sa smeštanjem izbjeglica, od savetničkih usluga za planiranje, preko obnove zgrada i kurseva nemačkog jezika, pa do pomoći izbeglicama u ophođenju s državnim ustanovama. To preduzeće razvija čak poseban upravljački softver. Zarada firme izuzetno je dobra. Prema najnovijim zvaničnim statistikama, promet „Juropien houmkera“ se, između 2008. i 2013, učetvorostručio – a broj izbeglica je tada još uvek bio znatno manji nego danas. Čisti prihod je 2013. bio dvostruko veći nego godinu dana ranije i iznosio je 1,4 miliona evra.

Skandali i profit

No, taj uspon su pratili skandali. Godine 2014. se o „Houmkeru“ pisalo u negativnom kontekstu. Radnici jedne privatne firme za obezbeđenje su u domu kojim upravlja „Houmker“, u Burbahu, zlostavljali izbeglice.

Skandal je pokrenuo raspravu o opasnostima privatizacije zbrinjavanja izbeglica i to pre nego što ka Nemačkoj krenuo veliki izbeglički talas 2015. godine. U drugom slučaju je berlinski Senat prošle godine raskinuo saradnju s privatnom firmom za obezbeđenje koja se brinula o izbeglicama van Pokrajinske ustanove za zdravstvo i socijalna pitanja (LaGeSo). Ljudi iz obezbeđenja zlostavljali su izbeglice i pritom koristili nacističke izraze.

Prema navodima Klausa Koksa iz „Juropien houmkera“, njegova firma pomno proverava ljude koji rade za nju, kako bi izbegla moguće neonaciste. „Ali, to je teško“, kaže on.

Neki misle da su ispadi kao oni u Burbahu neizbežni ako se briga o izbeglicama privatizuje. U intervjuu za list „Frankfurter runšau“ australijski novinar Entoni Levenštajn izjavio je da iskustvo s prepuštanjem zbrinjavanja izbeglica privatnim firmama u SAD, Velikoj Britaniji i Australiji pokazuje da je „gotovo sigurno“ da će doći do zloupotrebe. „Postoje čvrsta uporišta za to da su, gde god izbeglice budu posmatrane kao izvor profita, uslovi u domovima i za osoblje i za izbeglice – lošiji. Nema motivacije za firme da daju novac za dobre usluge.“

Ali stvari ne vide svi tako. Štefan Dinvald iz Bavarskog veća za izbeglice koje zastupa interese izbeglica, ne smatra da je privatizacija u svakom slučaju loša. „To zavisi od firme“, kaže on za Dojče vele. „Nema garancije da država bolje postupa s tim ljudima.“

(Telegraf.rs / Deutsche Welle)