ŠUTIRAO NA KOŠ, PA PAO MRTAV: Jezivi detalji smrti učenika na času potresli su Srbiju

Stefan Arsić (18), učenik četvrtog razreda leskovačke Tehničke škole, koji je preminuo na času fizičkog vaspitanja, sahranjen je juče na mesnom groblju u rodnom selu Mrštane.

Preporučujemo

TRAGEDIJA U ŠKOLI U LESKOVCU: Učenik umro na času fizičkog!

- Sine moj. Ljubavi moja. Gde mi te vode? Šta će majka bez tebe, zlatni moj sine? - parale su nebo reči neutešne majke Sanje Arsić dok je grlila beli sanduk, pišu Novosti.

Beliki broj ljudi je došao da isprati Stefana na večni počinak. Bilo je tu rođaka, prijatelja, komšija, drugara i profesora, i niko od njih još uvek ne može da se pomiri sa činjenicom da nema više dečaka za kojeg su prošle godine prikupljali novac, kako bi pomogli porodici tokom njegovog puta u Englesku.

Stefan je imao urođenu srčanu manu zbog koje je dva puta operisan na specijalnoj klinici u Londonu. Uspešno se oporavio posle prošlogodišnje intervencije i osećao se mnogo bolje. Ništa nije ukazivalo na tragičan ishod.

Foto-ilustracija: AP/Tanjug

Otac Branislav i brat Miloš su nemi od bola. Svi su se nadali da će dečak imati normalan život. Redovno je odlazio na kontrole, a čak mu je i prema navodima, savetovana umerena fizička aktivnost. On nije želeo da se izdvaja iz društva pa je s drugarima na času igrao košarku uz povreme pauze i odmor.

- Bio je zaista izvanredno dete, kao što je i cela njegova pordica. Velika ih je tuga zadesila, a za Stefanom, verujte, plače svako ko ga je poznavao - pričaju komšije.

Prema rečima Stefanovih drugara iz škole, njemu je pozlilo u trenutku kada je krenuo da baci loptu na koš.

- Video sam ga na podu. U prvom trenutku sam pomislio da je legao da se odmori, ali već u sledećem sam pritrčao i shvatio da mu nije dobro. Izvukao sam mu jezik, pružio veštačko disanje i masažu srca, trudio sam se da mu pomognem za to kratko vreme dok nije stigla Hitna pomoć - priča Predrag Đorđević, profesor fizičkog.

Kako kaže, ni Stefan ni njegovi roditelji nisu tražili da on bude oslobođen od fizičkog vaspitanja, a na časovima se trudio koliko je mogao i želeo.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

- Pre operacije je imao visok pritisak i žalio se na jake glavobolje, ali od te intervencije sve je krenulo nabolje. Bili smo u stalnoj komuniaciji s roditeljima, a on se nije žalio na tegobe. Plašio se kako će se uklopiti u nastavu posle operacije. Nije želeo nimalo da zaostane za drugarima. Uz podršku profesora, uspeo je sve da postigne. Putovao je sa drugarima na ekskurziju u Italiju. Svi su ga baš voleli. Bio je odličan đak, uvek pozitivan i nasmejan, a nameravao je da nastavi školovanje - rekla je njegova razredna starešina Svetlana Marjanović.

Inače, profesor dr Vladislav Vukomanović kardiolog, upravnik Pedijatrijske klinike u Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić", kaže da je iznenadna srčana smrt moguća i kod zdrave dece.

- U konkretnom slučaju, dete je imalo urođenu srčanu manu koja je bila praćena nekim poremećajima srčanog ritma, što je na odgovarajući način lečeno. Ne znam da li je dete trčalo, niti uopšte koji je bio nivo fizičke aktivnosti čiji ishod je bio tragičan.

Kako dalje priča, svi se uvek pitaju da li je moglo da se uradi nešto više kada se dogodi ovako tragičan slučaj, i da teško ljudi mogu biti objektivni.

- Mi se pridržavamo vodiča i najsavremenijih preporuka kardioloških udruženja kako bi deci i mladima s urođenim srčanim manama i poremećajima srčanog ritma, koliko je to moguće, doprineli kvalitetu života. Postoje kriterijumi na osnovu kojih mi s velikom sigurnošću možemo da preporučimo fizičku aktivnost kojom oni mogu bezbedno da se bave. To može da bude šetnja, vežbe oblikovanja, rekreativna fizička aktivnost.

(Telegraf.rs)