SPALIO JE PAPINE SPISE: Oženio se časnom sestrom i osudio razuzdani život sveštenika u Rimu!

Na današnji dan, umro je nemački verski reformator Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj, najznačajniji među vođama evropske crkvene reformacije. Sin rudara, prema očevoj volji počeo je da studira pravo, ali je ubrzo stupio u monaški red avgustinaca.

Preporučujemo

REČ OŠTRIJA OD MAČA: Ovih 5 govora su promenili svet i tok istorije (FOTO)

U novembru 1510. zbog poslova posetio je Rim, gde je obavljao dužnosti uobičajene za sveštenika-gosta i bio šokiran raskošnim i razuzdanim životom rimskom sveštenstva.

Izložio je 1517. zahtev za reformu Crkve u 95 teza, koje je prikovao na vrata katedrale u Vitenbergu i pozvao na raspravu sve koji se s tim ne slažu. Papa Lav X isključio ga je iz rimokatoličke crkve, ali se njegovo učenje proširilo Nemačkom i zahvatilo sve društvene slojeve, pretvorivši se u široki narodni pokret protiv papske vlasti.

Gnevan Luterovom filozofijom, papa Lav X je 1520. izdao bulu "Exsurge domini" kojom je osudio navodnu Martinovu zabludu, naredio spaljivanje njegovih knjiga i dao mu 60 dana da se potčini. Luter, koji nije bio nimalo dirnut tom bulom, bacio ju je u oganj i spalio zajedno sa spisima onih koji su podržavali papinu nadležnost pred skupom profesora, studenata i građana Vitenberga 10. decembra te godine. Usledio je odgovor:

Foto: A. Nalbantjan

"Zašto je dr Martin Luter spalio knjige i knjige njegovih učenika? Mislim da ko god da je tvorac te Bule, on je pravi antihrist. Ali ja ti kažem antihriste, da Luter koji je naučio da se bori, neće se dati zaplašiti tvojim praznim Bulama, jer je on navikao da pravi razliku između komada papira i svemoguće Božje reči!"

Osuđivao je deformacije, licemerje i korupciju rimske crkve, posebno oštro nastojanje pape Lava X da prodajom idulgencija, kojima su "iskupljivani" čak i budući gresi, namakne novac za dovršenje hrama Svetog Petra u Rimu.

Njegovo učenje proširilo se kasnije i na druge zemlje, a Luterovi spisi i prevod Biblije odlučujuće su uticali na stvaranje jedinstvenog nemačkog knjiežvnog jezika.

Oženio se 1525. godine Katarinom fon Bora, bivšom časnom sestrom i time je jasno pokazao šta misli o celibatu. Brak je bio uspešan, a supruga mu je postala važan oslonac u životu.

Ovo su još neki bitni istorijski događaji koji su se dogodili na današnji dan:

Foto: Wikipedia/NASA

1405. - Tokom invazije koju je predvodio protiv Kine umro je mongolski vladar, emir Samarkanda Timur Lenk, nazvan Tamerlan, osvajač Persije, Indije, Mesopotamije i većeg dela Male Azije, čije se carstvo prostiralo od Moskve do Kineskog zida. Turskog sultana Bajazita I potukao je 1402. u bici kod Angore, čime je osmanska država za nekoliko decenija usporena tokom osvajanja Jugoistočne Evrope. U bici kod Angore Timur je zarobio Stefana Lazarevića (budućeg despota) i jedino je njega i njegove srpske ratnike poštedeo pogubljenja, pošto je njihova hrabrost na njega ostavila veliki utisak.

1516. - Rođena je engleska kraljica Meri I Tjudor, kćerka Henrija VIII. Tokom vladavine od 1553. kao supruga španskog kralja Felipea II pod uticajem rimokatoličke reakcije podredila je Englesku španskom uticaju i pokušala je da "čvrstom rukom" - zbog čega je dobila naziv "Krvava Meri" - uništi protestantizam. Englesko građanstvo, udruženo s "novim plemstvom", posle njene smrti ponovo je uspostavilo protestantizam (anglikanska crkva koju je zbog sukoba s Rimom osnovao Henri VIII).

Foto: A. Nalbantjan

1564. - Umro je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac Mikelanđelo Buonaroti, jedan od najvećih umetnika renesanse. U kamenu je klesao savršene proporcije ljudskog tela. U Sikstinskoj kapeli u Vatikanu oslikao je prizore iz Starog zaveta, uključujući ogromni "Strašni sud". Sagradio je Lorencovu biblioteku u Firenci, u Rimu je projektovao trg Kampodiljo, dovršio je palatu Farneze i radio na crkvi Svetog Petra. Pisao je stihove "Soneti", "Madrigali", skulpture "David", "Mojsije", "Robovi", "Jutro", "Veče", "Dan", "Noć", "Pijeta".

1745. - Rođen je italijanski fizičar Alesandro Volta, koji je izučavajući elektricitet pronašao elektrofor, galvanski element, bateriju galvanskih elemenata (Voltin stub). Po njemu su mnogi pojmovi u fizici dobili ime - volt (oznaka V), voltamper (oznaka VA), Voltin luk.

1866. - Rođen je serdar Janko Vukotić. Kao načelnik štaba crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. Sandžačkom vojskom, i verovatno je presudno uticao na pobedu u bici kod Mojkovca. Bio je pristalica ujedinjenja Srba u jednu državu i protivio se Nikoli Petroviću i njegovoj politici uperenoj protiv stvaranja zajedničke srpske države.

1877. - Rođen je srpski kompozitor, dirigent i muzički pedagog Petar Krstić, koji je pretežno komponovao na osnovama srpske narodne muzike. Završio je Konzervatorijum u Beču, bio direktor muzičkih škola "Stanković" i "Mokranjac" u Beogradu, kapelnik Narodnog pozorišta, šef muzičkog odeljenja Radio Beograda, urednik "Muzičkog glasnika". Dela: muzika za komade "Ajša", "Koštana", "Dorćolska posla", "Kosovska tragedija", opera "Zulumćar", "Ženidba Janković Stojana" koja je ostala nedovršena, orkestarski "Skerco d-mol".

Foto: Tanjug/GRUBB /Danijel Jovanović

1915. - Umro je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, osnivač i lider Napredne stranke. Bio je bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, profesor gimnazije i Velike škole u Beogradu, član Državnog saveta. Vodio je odeljenje za propagandu u Staroj i Južnoj Srbiji (Kosovo i Makedonija) pri Ministrastvu spoljnih poslova.

Bio je poslanik (ambasador) Kraljevine Srbije u Carigradu, Parizu i Petrogradu, ministar prosvete, unutrašnjih i spoljnih poslova i dva puta predsednik Ministarskog saveta (vlade). Bio je šef srpske delegacije koja je zaključila 1912. mir sa Turskom posle Prvog balkanskog rata.

Objavio je više od 400 naučnih radova, najviše iz istoriografije, slovenske filologije, teorije književnosti, političke i pravne istorije, istorijske geografije. Radio je na srpskoj bibliografiji, bavio se leksikografijom, kao i starom srpskom knjigom, pa čak i nekom vrstom rane geopolitike. U mladosti je pisao pesme i romane i prevodio, bio je učenik Ðure Daničića, a od 1865. do 1868. uređivao je i izdavao časopis "Vila".

Njegovom zaslugom štampani su "Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka" i "Zakonik Stefana Dušana cara srpskog" (prvo naučno, kritičko izdanje). Dela: "Vaskrs države srpske", "Srbi i Turci XIV i XV veka", "Selo", "Balkanska pitanja", "Istorija srpske književosti", "Srpska gramatika".

Foto: Wikipedia/Isthmus

1952. - Grčka i Turska postale su članice NATO-a.

1967. - Umro je američki atomski fizičar Robert Openhajmer, profesor Univerziteta u Kaliforniji, koji je u Drugom svetskom ratu imao vodeću ulogu u izradi prve atomske bombe. Na poziv Ministarstva rata SAD, 1942. napustio je Univerzitet i do 1945. rukovodio je laboratorijom za izradu atomske bombe u Los Alamosu, a potom nastavio posao "u primeni nuklearne energije u vojne svrhe", koji mu je poverilo isto ministarstvo. Od 1953. bio je pod sumnjom da održava veze s komunistima i zabranjen mu je rad u atomskim programima, jer se protivio proizvodnji hidrogenske bombe i zalagao za korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Vlada predsednika Džona Kenedija rehabilitovala ga je 1963. a Komisija za atomsku energiju SAD dodelila mu je Fermijevu nagradu.

Foto: Foter.com/flickr/Maxwell Hamilton

2002. - U ponoć između 17. i 18. februara franak je prestao da bude legalno platežno sredstvo u Francuskoj posle 641 godine. Tako je Francuska, posle Holandije i Irske, postala treća od 12 zemalja evro zone koja je ukinula svoju valutu i prešla na evro.

2006. - Muslimani u Nigeriji ubili su najmanje 15 ljudi tokom napada na hrišćane na severoistoku zemlje, protestujući zbog objavljivanja karikatura proroka Muhameda u Evropi. Demonstranti su takođe zapalili 15 hrišćanskiih crkava u severoistočnom gradu Maiduguriju.

2014. - U žestokim uličnim sukobima u Kijevu, najoštrijim od početka tromesečnih protesta, usmerenih protiv predsednika Viktora Janukoviča, poginulo je ukupno 26 osoba, a više od 200 je ranjeno.

Foto: AP/Tanjug

(Telegraf.rs / Tanjug)