DA SRCE PREPUKNE: Novinarka se rasplakala kada je čula želje ovog dečaka, a i vi ćete! (VIDEO)

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Dusan
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Stefan

    18. februar 2016 | 21:38

    PLACEM OD SRECE DA JOS U BIVSOJ SFRJ IMA JOS OVAKVE DECE KOJA NISU NEZAJAZLJIVA I MISLE SAMO O PARAMA I KOMPJUTERIMA!!!

  • Sale

    18. februar 2016 | 16:02

    Udaljivši se od predstave o Bogu, kao ograničavajućem entitetu, od nepotrebnih emocija koje remete sopstvene ciljeve i želje, konačno, stvarajući prividno ispravnu sliku da vredimo koliko imamo i možemo kupiti, materijalizujemo uslove za samoubistvo ljudske zajednice gde malobrojni uživaju sve zemaljske pogodnosti zabluda, neosnovane mržnje i nebrige mnogobrojnih. Treba li dete da bude zrelo, da ispašta i jede suv hleb, naravno da ne, njegova priroda i lepota ne trebaju se ogledati i proizilaziti iz ozbiljnosti, mnogog rada, nedostatka vremena za osećanje neponovljive energije mladosti i uzrastanja; ne treba dete da liči na odrasle, već da, udaljeno od mizerija vlasti i sujeta, podaništva i gospodstva starijih bude neopterećeno i jednostavno srećno. A to što je stvarnost daleko drugačija, i deca su nauk, jer odrasli nisu, deca borave u nemoći i treba ih, o užasa, hvaliti što zrelo razmišljaju umesto da gledaju u svoje sunce nesmetano, deca plaču, a stariji-pametniji ih puštaju da tako brže porastu u čvršće, primerenije ljude, to je naš greh i neoprostiva sramota. Daj Bože da ovaj mladić, i mnogi na njegovom mestu, budu srećniji i dodju u mogućnost da, isprobajući sve više i manje važne igračke i zabave, odluče da se opredele za ono što će ih doista činiti spokojnijima. Ne valja da bedom ispisujemo stranice svojih životnih iskustava i stavova, rdjavo smo, jako rdjavo uredili ovaj svet i odnose u njemu.

  • nenad

    18. februar 2016 | 11:39

    Bog ti srecu dao.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA