Amerika izručila hrvatskog ratnog zločinca Jugoslaviji, čoveka koji je učestvovao u atentatu na kralja Aleksandra I Karađorđevića!

Na današnji dan 1986. godine, SAD su Jugoslaviji izručile hrvatskog ratnog zločinca Andriju Artukovića (29. novembar 1899 - 16. januar 1988), ministra unutrašnjih poslova ustaške "Nezavisne države Hrvatske". Suđenje je bilo u Zagrebu i pretvoreno je u farsu, pošto mu je suđeno samo za nekoliko pojedinačnih zločina u Drugom svetskom ratu.

Preporučujemo

Rođen je u Kloburku (Ljubiška, Austro-Ugarska), a 1929. je postao član ustaške organizacije i vodio napad na ustanove države koji su ustaše nazivali "Velebitski ustanak" u Lici, nakon kojeg beži u Italiju, a zatim učestvuje u organizaciji atentata na kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marselju u oktobru 1934.

Ministar je postao 1941. godine, i bio je neposredno umešan u genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima i drugim nacionalnim manjinama, a učestvovao je i u otvaranju koncentracionih logora poput Jasenovca.

Kada se Drugi svetski rat završio, preko Blajburga, Švajcarske i Italije beži u Irsku, a zatim se seli u Kaliforniju gde je živeo do sredine 1980-ih godina, a Jugoslovenske vlasti su zahtevale njegovu ekstradiciju kako bi mu sudile za ratne zločine jer se teretio za ubistvo nekoliko hiljada civila. Zahvaljujući jevrejskim organizacijama, on je potom izručen Jugoslaviji.

Foto: Wikipedia / Djordjes

Sud u Zagrebu ga je 14. maja 1986. osudio na smrt, ali je vlast godinu dana nakon toga procenila da je bio isuviše bolestan za izvršenje presude. Umro je prirodnom smrću u zatvorskoj bolnici u Zagrebu 1988. u 88 godini života.

Odlukom Sabora SR Hrvatske, svakog ko umre u tamnici čekajući izvršenje smrtne kazne treba sahraniti kao da je presuda izvršena, a mesto pokopa ostaje tajna za sve, pa čak i rodbinu, a Ivo Josipović je prilikom posete Blajburgu istakao da svako ima pravo na svoj grob.

Andrijin sin Radoslav, koji živi u Los Anđelesu, izrazio je želju da svog oca sahrani u rodnom Kloburku, a u julu 2010. je objavljeno da ga je UDBA tajno pokopala u Legavi.

Foto: Wikipedia

Pogledajte još neke istorijske događaje koji su se dogodili na današnji dan:

1804. - Umro je nemački filozof Imanuel Kant, profesor Univerziteta u rodnom Kenigzbergu (danas Kalinjingrad), rodonačelnik nemačke klasične filozofije. Njegovo učenje sačinjavaju tri suštinske odrednice: "kopernikanski obrat", "kriticizam" i "primat praktičnog uma". Postavio je i hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebeskih tela - Kantova kosmogonijska hipoteza. Dela: "Kritika čistog uma", "Kritika praktičnog uma", "Kritika rasudne snage", "Opšta istorija prirode i teorije neba".

1809. - Rođen je engleski prirodnjak Čarls Robert Darvin, tvorac teorije evolucije. Tokom ekspedicije brodom "Bigl" od 1831. do 1836. sakupio je naučni materijal na osnovu kojeg je ustrojio svoju teoriju razvitka živih bića. Putovanje Biglom opisao je u knjizi "Put prirodnjaka oko sveta". Na obalama Južne Amerike i ostrvima Tihog okeana proučavao je geološke formacije, biljke i životinje i zaključio je da su se organizmi postepeno menjali. U epohalnom delu "Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja" razradio je tezu o evoluciji. "Postanak vrsta" potpuno je izmenio dotadašnja shvatanja u biologiji, ali je izazvao i žestoka protivljenja. Ostala dela: "Promenljivost životinja i biljaka pod domaćim uslovima", "Poreklo čoveka".

Foto: Wikipedia/Jappalang

1809. - Rođen je američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865. kad ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatik. Pre izbora za predsednika SAD 1860. bio je zemljoradnik, drvoseča, lađarski momak, upravnik pošte, advokat, kongresmen. Pripadao je Republikanskoj partiji, stranci industrijske buržoazije koja je bila za ukidanje ropstva. Od 1861. do 1865. predvodio je rat protiv južnih država SAD, u kojima su vlasnici veleposeda (najčešće plantaža pamuka) želeli da očuvaju ropstvo, zbog gotovo besplatne radne snage.

Foto: Wikimedia/Centpacrr

1841. - Rođen je srpski pisac Laza Kostić, izuzetno snažna i originalna pesnička priroda. U poeziju je uneo nove i smele oblike i obogatio je srpski književni jezik novim izrazima. Eksperimentator i tvorac novih puteva, bio je začetnik srpske avangardne lirike i napisao je nekoliko pesama koje su najviša ostvarenja srpskog romantizma. Istakao se i prevođenjem Vilijama Šekspira - bio je poliglota i čovek velike erudicije. Gimnaziju je učio u Pančevu, Novom Sadu i Budimu, a prava je diplomirao u Pešti, gde je i doktorirao. Kao nacionalni radnik, publicista i saborac Svetozara Miletića, vođe vojvođanskih Srba, hapšen je od strane Austrougarskih vlasti. Kostić je bio i prvi predsednik 1882/83. Srpskog novinarskog društva (danas Udruženje novinara Srbije). Dela: lirske pesme i balade, poetične tragedije "Maksim Crnojević", "Pera Segedinac", rasprave "Kritički uvod u opštu filozofiju", "O Jovanu Jovanoviću Zmaju, njegovu pevanju, mišljenju i pisanju", "Osnova lepote u svetu".

Arhivska fotografija

1863. - Srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević napisao je zaveštajno pismo kojim je poklonio državi palatu u Beogradu, poznatu kao Kapetan-Mišino zdanje. U pismu Ministarstvu prosvete naglasio je da kuću ustupa "svom otečestvu" za smeštaj "učenih i prosvetnih zavoda". U Kapetan-Mišinom zdanju nalazila se docnije Velika škola, Prva beogradska gimnazija, potom Univerzitet, Narodna biblioteka, Muzej, a danas rektorat Beogradskog univerziteta uz neka odeljenja Filozofskog fakulteta. Palata koju je otadžbini darovao Kapetan Miša smatra se najuspešnijim ostvarenjem češkog arhitekte Jana Nevole.

1953. - Sovjetski Savez je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1974. - U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, a sutradan mu je oduzeto sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje, posle čega je u emigraciji proveo dve decenije.

1996. - Jaser Arafat je preuzeo dužnost prvog palestinskog predsednika.

Foto: Wikipedia/Remy Steinegger

(Telegraf.rs / Tanjug)