NIKAD "LUĐI" IZBORI U AMERICI: Prvi Kubanac, Jevrejin, Hrvat, žena ili milijarder će ući u Belu kuću (FOTO) (VIDEO)

Unutarstranački, takozvani primarni, izbori u dve najmoćnije američke političke partije, Demokratskoj i Republikanskoj, polako se ali sigurno zahuktavaju, a stvari se kristališu.

Preporučujemo

Sve više kandidata "suspenduje svoje kampanje" (u pitanju je popularna fraza koja u suštini znači da dižu ruke jer su propali), a na površini ostaju samo najjači.

Ovogodišnja trka za predsedničku nominaciju u obe stranke je verovatno najčudnija do sada. Ne samo što je rečnik nikad gori, ne samo što se na obe strane svi utrkuju da dokažu da su baš oni protiv establišmenta a njihovi suparnici sluge bankara, spekulanata i krupnog kapitala, već su najizgledniji kandidati na obe strane ljudi koji će, ako na kraju iz svega izađu kao konačni pobednici u novembru na predsedničkim izborima, biti na neki način "prvi" u istoriji.

PRVI HRVAT U BELOJ KUĆI?! Za godinu dana, Ovalnom sobom bi se mogla oriti "Lijepa naša"! (FOTO) (VIDEO)

Ako pobedi Hilari Rodam Klinton, biće to prvi put u istoriji Sjedinjenih Američkih Država da je predsednik postala osoba ženskog pola.

Berni Sanders i Hilari Klinton tokom debate. Foto: Tanjug / AP

Od osvita revolucije i Rata za nezavisnost pa sve do današnjeg dana, iz Bele kuće (i zdanjima u kojima su stolovali Džordž Vašington i Džon Adams, pre nego što se Tomas Džeferson 1801. godine prvi uselio u zgradu koja je danas simbol američke dominacije svetom) i njene Ovalne sobe nikada nije pravno gledano vladala dama.

KAKO FUNKCIONIŠU STRANAČKI IZBORI U AMERICI: Sve što bi trebalo da znate, na jednom mestu (FOTO)

Uvek je postojala prva dama, pošto je (skoro) svaki američki predsednik bio u braku kada je stupio na najvišu dužnost (samo dvojica nisu; 15. predsednik Džejms Bjukenan i 22. predsednik Grover Klivlend; međutim, Klivlend se oženio za vreme mandata). Može se diskutovati oko toga koliki je njihov uticaj na politiku bio, ali formalno gledano one nisu vladale.

Ako Klintonova bude pobedila, mediji će morati da smisle kako će da zovu bivšeg predsednika Bila Klintona. Zlobnici bi rekli da će ga zvati prvom damom, ali to možda bude i prvi gospodin. U svakom slučaju, naći ćemo se u komičnoj situaciji.

Hilari Klinton sa porodicom u Ajovi. Foto: AP/Tanjug

Međutim, ona je već uradila nešto "prva": postala je prva žena koja je pobedila na kokusnim izborima u Ajovi 1. februara ove godine.

Idemo dalje, ali ostajemo u demokratskom taboru i prelazimo na Bernija Sandersa, šampiona američke mladeži čiji je u poslednjih pola godine postao neočekivani glas.

Nikada do sada jedan pripadnik jevrejskog naroda nije bio izabran za šefa Bele kuće. Naravno, antisemitski orijentisani teoretičari zavere će reći da to nije tačno, ali antisemitski orijentisani teoretičari zavere nemaju nikakve dokaze za ono što pričaju, osim ako izvor nije "Radio Mileva".

Berni Sanders. Foto: Tanjug/AP

Pošto je simpatični dekica Berni Sanders - Jevrejin, i to ni manje ni više nego iz Bruklina, u slučaju da on pobedi na 58. predsedničkim izborima zakazanim za utorak, 8. novembar ove godine, biće to prvi put u istoriji Sjedinjenih Američkih Država da je Ovalnu sobu okupirao pripadnik "plemena Izrailja". Šta više, biće i prvi ne-hrišćanin generalno.

Već se može reći da je Sanders bio prvi u nečemu što se tiče predsedničkih izbora.

Naime, on je prvi Jevrejin koji je osvojio delegate na unutarstranačkim izborima u jednoj od dve najveće partije u SAD: pričamo o kokusnim izborima u Ajovi, koje je Klintonova za dlaku dobila; zatim, on je prvi Jevrejin koji je pobedio na nekim državnim primarnim izborima u dve najveće partije u SAD: pričamo o glasanju u Nju Hempširu 9. februara kada je počistio Hilari Klinton sa više od 20 odsto razlike.

Berni Sanders posle ubedljive pobede nad Hilari Klinton na primarnim izborima u Demokratskoj stranci u Nju Hempširu. Foto: Tanjug/AP

Kandidat za PREDSEDNIKA AMERIKE kopirao Vučića i POBEDIO! (FOTO)

Uglavnom, ako Demokratska partija bude uspela da osvoji treći uzastopni predsednički mandat (posle Obamima dva), nešto "prvo" ćemo sigurno imati.

Pogledajmo sada drugu stranu političkog spektra (cinici bi rekli: drugu stranu istog novčića) - republikanski tabor. Praktično najveće šanse za nominaciju od strane te političke organizacije za najmoćniju funkciju u zemlji imaju ljudi za koje se može reći da će biti "prvi" u nekom smislu.

Ignorišimo one koji su trenutno u svim anketama malo verovatni da će iz celog procesa izaći kao pobednici. Dakle, ignorišimo Džeba Buša, Bena Karsona i Džima Gilmora (ova poslednja dvojica će gotovo izvesno uskoro objaviti da se povlače iz trke, posebno Gilmor koga nigde ni nema). Ignorišimo i one koji su već suspendovali svoju kandidaturu i povukli se.

Donald Tramp posle pobede na republikanskim primarnim izborima u Nju Hempširu. Foto: Tanjug/AP

Krenimo od osobe koju je nemoguće ignorisati: Donalda Trampa. Ako na predsedničkim izborima on bude odneo pobedu, biće to prvi put u istoriji da jedan milijarder postane šef Bele kuće.

Tačnije, da to postane čovek koji je milijarder po kursu aktuelnom u datom trenutku. To moramo da naglasimo, zato što je milijarder po kursu iz 2010. godine bio i Džon F. Kenedi, koji je tada kada je bio živ ipak bio "samo" multimilioner. To što je on trebalo da nasledi od oca, danas vredi jednu milijardu.

Kao što vidite, postoji još jedna caka u korist toga da bi Donald Tramp bio prvi milijarder: famozna milijarda koja se pripisuje Kenediju bi bila nešto što bi on nasledio da je nadživeo oca, a ne nešto što je faktički imao. Faktički je imao samo desetak miliona dolara u fondu koji mu je otac poklonio da bi mu obezbedio miran život i lagodno bavljenje politikom.

Džon Kejsik, jedan od republikanskih kandidata za predsedničku nominaciju. Foto: Tanjug/AP

Što se tiče ostalih bogataških predsednika, Džordž Vašington je za sada najbogatiji, računajući njegovu imovinu po kursu iz 2010. godine (i ne računajući Kenedija). Naime, prvi predsednik SAD je po današnjim merilima bio "težak" preko pola milijarde dolara. Drugi je Tomas Džeferson sa upola manjom svotom, treći Teodor Ruzvelt sa isto tako upola manjom, i tako dalje.

Obratimo sada pažnju na aktuelnog guvernera američke savezne države Ohajo, Džona Kejsika. Džon Kejsik je, zapravo, Džon Kasič, ili, ako nam dozvolite Jovan Kasič. Nije vam jasno? Onda sigurno niste čitali naš tekst posvećen čoveku koji je neočekivano uspeo da osvoji drugo mesto na primarnim izborima održanim 9. februara u Nju Hempširu.

Džon Kejsik je, naime, sin oca češkog porekla i istog imena, i majke Ane Vuković - ćerke hrvatskih imigranata u Sjedinjene Države. Sebe je, pored činjenice da je iznad svega Amerikanac (jer to ne treba naglašavati), opisao jednom prilikom kao "Hrvata i Čeha". Ako bude uspeo da obezbedi republikansku nominaciju za predsedničke izbore, i ako još i pobedi krajem godine, postaće ne samo prvi Hrvat koji je zaseo u Ovalnu sobu, već i prvi Čeh. Dva u jednom.

Konačno, tu su "zli blizanci": Ted Kruz i Marko Rubio.

Kruz je osoba koju svesrdno gura Pokret čajanka, radikalno krilo Republikanske partije, dok je Rubio sve do nedavnog debakla u Nju Hempširu (do koga je došlo zbog katastrofalne TV debate nekoliko dana ranije, u kojoj se najblaže rečeno izblamirao) bio miljenik establišmenta svoje stranke i glavni pretendent na "presto".

Zašto su "zli blizanci"? Obojica su Kubanci po poreklu; da budemo još precizniji, obojica su sinovi kubanskih imigranata: Kruz je sin čoveka koji je pobegao od socijalističkog režima Fidela Kastra, dok je Rubio sin roditelja koji su napustili ovo karipsko ostrvo pre revolucije. Ako bilo ko od njih dvojice na kraju uspe da osvoji nominaciju i još i pobedi na predsedničkim izborima, postaće prvi Kubanac na toj funkciji.

Mnogi od vas sada sigurno misle da "tajni vladari" Amerike to nikada neće dozvoliti, jer bi onda tobože Havana vladala Vašingtonom.

Ted Kruz posle pobede na republikanskim izborima u Ajovi. Foto: AP/Tanjug

Ako ste i vi među njima, evo gde grešite: (na stranu rasprava o tome da li uopšte postoji ta omiljena zaverenička grupa koja upravlja svetom) i Kruz i Rubio će za Kubu biti hiljadu puta gori nego svi ostali predsednici zajedno, i to ne zato što će hteti nešto posebno da dokažu (verovali ili ne, u njihov patriotizam u SAD niko ne sumnja) već zato što oni, više nego bilo ko drugi, žele rušenje Kastrovog režima, i zato što oni, više nego bilo ko drugi, shvataju lično to što taj režim i dalje opstaje.

Zamislite sledeću situaciju. Zamislite da je tokom Hladnog rata za predsednika SAD izabrana osoba srpskog porekla, dete četničkih imigranata.

Šta mislite, kakav bi stav ta osoba imala prema Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji?

(K. M.)