"UMRLA JE MUČENIČKOM SMRĆU, ČETA ĐAKA U JEDNOM DANU": Na ovaj dan nas je zauvek napustila najveća srpska pesnikinja Desanka Maksimović

Na današnji dan 1993. godine, u Beogradu je preminula srpska književnica Desanka Maksimović (rođena 16. maja 1898.), član Srpske akademije nauka i umetnosti. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu.

Preporučujemo

U Parizu je provela godinu dana na usavršavanju kao stipendista francuske vlade. Početkom Drugog svetskog rata, otišla je u penziju ali se u službu vratila 1944., kasnije se vratila u Prvu žensku realnu gimaziju, današnja Peta beogradska gimnazija, i ostala do konačnog penzionisanja 1953.

Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja, među kojima su bili Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Gustav Krlec, Isidora Sekulić, Branko Ćopić i drugi.

Dobitnik je velikog broja priznanja, među kojima je dobila i Vukovu nagradu (1974), Njegoševu (1984), nagradu AVNOJ-a (1970), Sedmojulsku (1964), Zmajevu nagradu (1958 i 1973), nagrada "Mlado pokoljenje" (1959), a izabrana je i za počasnog građanina Valjeva.

Foto: Wikipedia

Dan nakon njene smrti, 12. februara 1993. Vlada Srbije je donela odluku da se njeno ime i delo trajno obeležni osnivanjem Zadužbine Desanke Maksimović koja dodeljuje nagradu "Desanka Maksimović". Zadužbina je osnovana 19. marta te godine, a osnivačkom aktom i Statutom ona treba da "stvori uslove za trajno čuvanje i negovanje na Desanku Maksimović, jednog od najvećih pesnika srpskog jezika 20. veka".

Na stogodišnjicu njenog rođenja, Uneskov slovenski projekat ju je proglasio za ličnost kulture u 1998. godini.

Dela: zbirke pesama "Pesme", "Zeleni vitez", "Pesnik i zavičaj", "Otadžbino tu sam", "Miris zemlje", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Pesme iz Norveške", "Letopis Perunovih potomaka", "Ničija zemlja", "Slovo o ljubavi", priče "Ludilo srca", romani "Otvoren prozor", "Ne zaboraviti", dečji roman "Pradevojčica", zbirka bajki i proze u stihu "Oraščići palčići", putopis "Snimci iz Švajcarske".

Sasvim sigurno, njena najpoznatija pesma je "Krvava bajka", koja je posvećena Kragujevačkom pokolju, kada je stradalo oko 3.000 civila, među kojima 300 učenika starosti između osam i 15 godina.

Foto: Wikipedia

"Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučeničkom smrću

četa đaka u jednom danu."

Ovo su još neki istorijski događaji koji su se desili na današnji dan:

1650. - Umro je francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart, osnivač novovekovne evropske filozofije, posebno modernog racionalizma, koji je označio prekid sa sholastikom. Tvorac je novovekovne opšte metodologije i epistemologije, koje su veoma uticale na potonje naučno mišljenje. Takođe je jedan od tvoraca analitičke geometrije, a u matematiku je uveo promenljivu veličinu i funkciju, što je bila prelomna tačka u razvoju matematike. Dela: "Rasprava o metodi", "Pravila za rukovođenje umom", "Meditacije o prvoj filozofiji", "Rasprava o strastima duše", "Principi filozofije", "Geometrija".

Foto: Wikipedia

1847. - Rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison, koji je zadužio svet brojnim pronalascima, poput sijalice sa ugljenim vlaknom, fonografa (gramofon), mikrofona, fonometra. Usavršio je i telegraf i akumulator, znatno poboljšao dinamo-mašinu, pronašao kinetoskop i prvi primenio celuloidnu filmsku traku od 35 milimetara. Sagradio je prvi filmski atelje u svetu. Registrovao je više od hiljadu pronalazaka, a savremenici su ga smatrali "prvim dobrotvorom čovečanstva".

1889. - Japan je dobio ustav, kojim je određeno da zemlja ima dvodomnu skupštinu, ali je car (mikado) zadržao izvršnu vlast, i što je još važnije, njegova tradicionalna duhovno-verska uloga ostala je neokrnjena.

1909. - Rođen je američki režiser, scenarista i producent Džozef Leo Menkevic, dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario. Filmovi: "Sve o Evi", "Pisma trima ženama", "Julije Cezar", "Kleopatra", "Bosonoga kontesa", "Bekstvo", "Ljudi će pričati", "Tihi Amerikanac", "Pet prstiju", "Iznenada prošlog leta".

1917. - Rođen je Sidni Šeldon, američki književnik, autor niza bestseler romana. Šeldon je, pre nego što se u pedesetim godinama života posvetio pisanju romana o snažnim ženama koje pobeđuju u neprijateljskom svetu nemilosrdnih muškaraca, osvajao nagrade za doprinos brodvejskom pozorištu, filmu i televiziji.

Foto: Wikipedia/public domain

1945. - U Jalti na Krimu završena je konferencija vođa triju velikih sila antinacističke koalicije, na kojoj su sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil uskladili vojne planove za okončanje rata protiv Nemačke i Japana i odredili nove odnose u Evropi i svetu posle rata. Trojica lidera usvojila su rezolucije o "slobodnoj Evropi" i dogovorila se o osnivanju Ujedinjenih nacija kao opšte međunarodne organizacije za mir i bezbednost u svetu. Kominike o podeli Nemačke na tri zone i uspostavljanju Centralnog komesarijata kao kontrolne komisije triju sila, sa središtem u Berlinu, izdat je 13. februara. Rešeno je da se predloži Francuskoj da učestvuje u tome, zatim da Nemačka plati ratnu odštetu i vrati opljačkane vrednosti, da bude sazvana konferencija svih nacija 25. aprila radi stvaranja UN i prihvaćeni su njeni osnovni principi. Donesene su i odluke o "satelitima" Nemačke, o pomoći okupiranim zemaljama, o poljskoj vladi i granicama, o Jugoslaviji, kojoj je preporučeno da sprovede u delo sporazum Josipa Broza i Ivana Šubašića za obrazovanje jedinstvene vlade. Postignut je i sporazum o stupanju Sovjetskog Saveza u rat protiv Japana, a Moskva je zauzvrat dobila nazad južni deo ostrva Sahalin, Kurilska ostrva, pravo na korišćenje luke u Port Arturu i na Kineskoistočnu i Južnomandžursku železnicu. Takođe je dogovoreno da Ukrajina i Belorusija dobiju posebna mesta u UN.

Uroš Predić "Vesela braća, jedna im majka" 1887. godine / Foto: Wikipedia

1953. - Umro je srpski slikar Uroš Predić, član Srpske kraljevske akademije. Jedan od najvećih srpskih slikara u istoriji. Bio je izraziti akademski realista. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Velike kompozicije iz klasične mitologije koje je izradio za dvoranu gornjeg doma u zgradi novog bečkog Rajhsrata (skupštine) donele su mu mesto asistenta bečke likovne Akademije. Više od pola veka stvarao je u rodnom Orlovatu (Banat) i u Beogradu. Portretisao je gotovo sve istaknutije ličnosti političkog i kulturnog života Srbije krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Izradio je i više od hiljadu ikona i niz ikonostasa. Radio je i istorijske kompozicije - "Bosanski begunci", "Kosovka devojka". Druga najpoznatija dela: "Siroče na majčinom grobu", "Vesela braća".

1971. - Na ceremonijama u Moskvi, Vašingtonu i Londonu, 63 zemlje su potpisale sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.

1975. - Prvi put u Velikoj Britaniji šef jedne političke partije postala je žena - za predsednika Konzervativne stranke izabrana je Margaret Tačer.

2002. - Vatikan je formalizovao prisustvo u Rusiji stvaranjem četiri rimokatoličke dijeceze, ne osvrćući se na proteste Ruske pravoslavne crkve.

Foto: Tanjug/AP

2006. - Američki milioner i avanturista Stiv Fosit postavio je novi svetski rekord u najdužem letenju bez zaustavljanja, preletevši za 76 sati 42.469 kilometara - od Floride oko Zemlje u smeru istoka, pa sve do južne Engleske, dvaput preletevši Atlantski okean.

2013. - Zvanično je obelodanjeno, kao odgovor na poslaničko pitanje u Skupštini Srbije, da je tokom NATO agresije 1999. na Srbiju (odnosno SRJ) ukupno stradalo 1.008 pripadnika vojske i policije, pri čemu je poginuo 631 pripadnik vojske dok je 28 nestalo, poginulo je 325 policajaca a nestalo 24.

2013. - Papa Benedikt XVI (Jozef Racinger) najavio je, na opšte iznenađenje, da se povlači sa papskog trona.

2014. - Vlada u Pekingu i Tajvanu započeli su istorijske razgovore na visokom nivou, prvi put od završetka kineskog građanskog rata 1949. godine.

(Telegraf.rs / Tanjug)