OVAJ ČOVEK JE OD RUSIJE NAPRAVIO SVETSKU SILU: Bio je brutalan u svojoj vlasti, rođenog sina je osudio na smrt!

Na današnji dan 1725. godine, preminuo je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov (9. jun 1672. - 8. februar 1725.), pozat kao Petar Veliki. On je Rusiju napravio svetskom silom prvog reda, a za cara je proglašen još kao dete 1682., dok je vlast preuzeo 1689. uklonivši regenta, svoju polusestru Sofiju. Titulu cara odbacio je 1721. godine i zamenio je titulom imperatora.

Preporučujemo

REŠENA VELIKA MISTERIJA 20. VEKA: Evo šta je otkrila DNK analiza o CARSKOJ PORODICI!

Zapadnu Evropu je proputovao 1697. i 1698. godine. Sproveo je dalekosežne reforme, otvarajući Rusiju prema Evropi, a umesto stare vojske - strelaca, čiju je pobunu ugušio, uveo je modernu stajaću vojsku.

ISTORIJSKI SUSRET KARAĐORĐEVIĆA I ROMANOVIH! Ovako je izgledalo prvo "viđanje" VLADARA Rusije i Srbije posle 100 godina (FOTO)

Izgradio je snažnu flotu, osnovao Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, reformisao kalendar, suzbijao običaje nasleđene iz srednjeg veka i od Mongola, pomogao razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture.

Reorganizovao je državnu upravu i uveo administrativnu podelu Rusije na gubernije. Bio je uspešan ratni zapovednik, dva puta je uspešno ratovo protiv Turske, porazio je Švedsku koja je važila za vojnu silu prvog reda. Mirom u Ništadu 1721. osigurao je izlaz Rusije na Baltičko more, gde je na obali Ingermanlanda, na ušću Neve 1703. podigao novu prestnocu Sankt Peterburg (Srbi su taj grad tradicionalno nazivali Petrograd).

Petar je, najverovatnije zbog borbe svoje majke i Sofije, ali i zbog konstantne teskobe i neizvosnosti koja ga je mučila od najranijeg detinjstva, od njega napravila prilično neuravnoteženu osobu s veoma osvetoljubiljivim karakterom. Bio je nemilosrdan i autoritativan, a njegovi napadi besa su često bili u sprezi s opijanjima koja je praktikovao sa svojim drugovima. Jednostavno, bio je veoma opasan po bilo koga ko bi mu se našao u blizini, bilo da je bio plemić ili sluga.

Foto: AP/Tanjug

Jedina osoba koja je mogla da se nosi s njegovim užasima je bila Katarina Aleksejeva, Petrova supruga, koju je on proglasio caricom Rusije 1724. Ipak, kada je saznao da ona ima ljubavnika, naredio je da on bude pogubljen, a onda je njegovu glavu konzervirao u tegli i držao je u njenoj sobi kako bi je podsećala na preljubu.

Nije bio milosrdan ni prema svom sinu iz prvog braka, Alekseju. koga su sveštenici vaspitavali, a pao je i pod uticaj ljudi koji su bili protiv njegovog oca. Zbog svega toga, i sam Aleksej je priželjkivao očevu smrt, pa je i postao izdajnik. Pobegao je u Austriju u želji da dobije pomoć od Karla VI Habsburškog kako bi Petra Velikog svrgnuo s vlasti, ali ga je on vratio u Rusiju, bacio u tamnicu, dugo ga je mučio, a na kraju i osudio na smrt 1718.

Bio je potpuno drugačiji od svojih prethodnika, jednostavan u držanju i odenjanju, nije voleo ceremonije. Umeo je i da šeta po ulicama prestonice obučen kao potpuno običan građanin. Svoju politiku je sprovodio nemilosrdno, a pred očima mu je bila samo velika, moderna i snažna Rusija.

Preminuo je 1725. godine usled komplikacija upale pluća, koju je dobio kada je skakao u zaleđeno jezero u Finskoj dok je učestvovao u spasavanju brodolomnika.

Foto: Wikipedia/Иља Рјепин

Ovo su još neki bitni istorijski događaji koji su se odigrali na dašanji dan:

1587. - Pogubljena je škotska kraljica Meri Stjuart, koja je prethodno 19 godina provela u zatvoru, pod optužbom za kovanje zavere protiv engleske kraljice Elizabete I. Zbog nepopularne rimokatoličke politike koju je pokušala da nametne protestantskoj Škotskoj, 1568. morala je da pobegne u Englesku. Na suđenju održanom prema nalogu Elizabete I osuđena je na smrt.

1805. - Rođen je francuski revolucionar Luj Ogist Blanki, osnivač i član tajnih revolucionarnih udruženja. Dva puta je osuđivan na smrt. Nazivali su ga "Okovani Prometej" jer je u tamnicama proveo 36 godina i pet meseci. Konspirativan rad, zavereničke grupe i oružani ustanak smatrao je jedinom taktikom proletarijata. Diktaturu proletarijata zamišljao je kao diktaturu male grupe profesionalnih revolucionara.

1828. - Rođen je francuski pisac Žil Vern, autor niza literarnih dela iz oblasti fantastike koja su često imala i vizionarsku notu. Napisao je 57 romana. Dela: romani "Put oko sveta za 80 dana", "20.000 milja pod morem", "Put na Mesec", "Put u središte Zemlje", "Carev glasnik", "Pet nedelja u balonu".

Foto: Wikimedia/Quibik

1834. - Rođen je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, otac moderne hemije, koji se među najistaknutije naučnike svih vremena uvrstio otkrićem opšteg zakona o periodičnosti hemijskih svojstava, prema kojem su svojstva hemijskih elemenata periodično zavisna od njihove atomske težine. Na osnovu tog zakona formulisao je Periodični sistem elemenata koji mu je omogućio da predvidi svojstva niza kasnije otkrivenih elemenata. Periodični sistem elemenata postao je osnova moderne nauke o strukturi materije. Njegova knjiga "Osnovi hemije" prevedena je na mnoge jezike, a u oko 500 radova obrađivao je razna područja hemije, fizike, mineralogije, filozofije, pedagogije, čak i slikarstva. Proučavao je razvoj industrije u Rusiji, naročito uglja, nafte i metala, prvi je preporučio podzemnu gasifikaciju uglja i hemijsku preradu nafte (sadašnja petrohemija). Bio je član Srpske kraljevske akademije.

Foto: Wikipedia/Sandbh

1917. - Započeo je dvodnevni zbor ustaničkih četa u selu Obilić u Pustoj Reci u Toplici, na jugu današnje centralne Srbije, na kojem je odlučeno da se podigne ustanak protiv bugarskih okupatora. Odluka za ustanak doneta je nakon što su bugarske okupacione vlasti započele nasilnu mobilizaciju srpskih mladića. Do kraja februara 1917. stvorena je velika slobodna teritorija sa središtem u Toplici. Ustanička vojska imala je oko 12.000 pripadnika, ali je Toplički ustanak osuđen na propast pošto je izostala očekivana pomoć sa Solunskog fronta. Bugari su prilikom gušenja ustanka, uz užasna zverstva, ubili oko 20.000 ljudi, mahom civila, uključujući mnoštvo žena i dece.

1924. - Gasna komora je prvi put upotrebljena za izvršenje smrtne kazne prilikom pogubljenja Gija Džoa u američkoj državi Nevada.

1950. - Američki biznismen Fran Maknamara pustio je u opticaj prvu kreditnu karticu, napravljenu od kartona, s natpisom "Dajners klub". U tadašnju Jugoslaviju kartice su stigle 1969. Prema procenama kreditne kartice se u savremenom svetu upotrebljavaju čak 25 puta svake sekunde.

Foto: Profimedia

1984. - U Sarajevu su otvorene 14. zimske Olimpijske igre, prve u Jugoslaviji, na njima su učestvovali sportisti iz 49 država.

1993. - Rešenjem Ministarstva kulture Srbije obnovljen je rad Zadužbine kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, u Topoli. Osnovana je 1914. a ugašena posle Drugog svetskog rata oduzimanjem imovine Karađorđevića. Zadužbina obuhvata 163 hektara, sa vinskim podrumom, vinogradima i parkovima, crkvu Svetog Ðorđa sa mauzolejom, hotel, bolnicu i stari Karađorđev grad.

2013. - Preminuo je Josif Tatić, srpski glumac. Rođen je 1946. u Novom Sadu, studirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Najviše je upamćen po ulozi u kultnoj TV seriji "Grlom u jagode" i "Bolji život", kao i po ulozi u predstavi "Šovinistička farsa".

2015. U Bagdadu je posle punih deset godina ukinut policijski čas.

(Telegraf.rs / Tanjug)