BORISLAV JE REKAO SUROVU ISTINU I OBJASNIO: Evo zbog čega ste NESREĆNI!

Na današnji dan, 1930. godine u Podgorici, rodio se jedan od najznačajnijih književnika 20. veka, romansijer, dramski pisac, filmski scenarista, akademik Borislav Pekić.

Preporučujemo

Dobitnik je NIN-ove nagrade, bio je dopisni član Srpske akadamije nauka i umetnosti (SANU) i jedan od osnivača obnovljene Demokratske stranke 1989. godine. Zbog toga što je pripadao ilegalnoj organizaciji "Savez demokratske omladine Jugoslavije" posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji.

POSLEDNJI DANI BORISLAVA PEKIĆA: Ovo SIGURNO niste znali o najvećem srpskom književniku! (FOTO) (VIDEO)

- Bio sam član ilegalne studentsko-gimnazijske organizacije koja se zvala Savez demokratske omladine Jugoslavije. Uhapšen sam 7. novembra 1948. godine a maja 1949. osuđen po Zakonu o krivičnim delima protiv naroda i države, na prvostepenom Okružnom sudu na 10 godina, a potom mi je na Vrhovnom sudu, Narodne Republike Srbije 26. juna 1949. godine, kazna povećana na 15 godina zatvora sa prisilnim radom i izvesnim brojem godina gubitka građanskih prava nakon izdržane kazne. Pomilovan sam 29. novembra 1953. godine - govorio je Pekić koji je izdržavao kaznu u Kazneno-popravnom domu u Sremskoj Mitrovici i u Nišu.

OVO ĆE BITI NAJLEPŠE MESTO U BEOGRADU: Za nedelju dana biće gotovi radovi na Cvetnom trgu

Foto: Privatna arhiva Ljiljane Pekić

Za vreme tamnovanja začeo je mnoge ideje koje je posle razvio u svojim glavnim romanima poput "Vreme čuda", "Hodočašće Arsenija Njegovana" za koji je dobio NIN-ovu nagradu, "Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana", "Odbrana i poslednji dani", "Kako upokojiti vampira", "Zlatno runo", "Atlantida", "Novi Jerusalim", "Argonauti", "Pisma iz tuđine", "Godine koje su pojeli skakavci", "Besnilo", drame "Kako zabaviti gospodina Martina", "Na ludom belom kamenu"...

OVAJ BOGATAŠ JE REKAO SUROVU ISTINU I OBJASNIO: Evo zbog čega ste siromašni!

Foto: Bane Gajić

Tokom svoje karijere radio je i na mnogim filmovima. Napisao je više od dvadeset originalnih scenarija i adaptirao neke od svojih romana za film. Film "Vreme čuda" bio je izabran da reprezentuje Jugoslaviju na Kanskom festivalu 1991, gde je Goran Paskaljević dobio nagradu za režiju.

Godine 1971. emigrirao je u London, posle čega su jugoslovenske vlasti smatrale personom non grata i niz godina su osujećivali izdavanje njegovih dela u Jugoslaviji. U Londonu je i umro, 2. jula 1992. godine u 63. godini života. Tamo je i kremiran a njegova urna se nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

MISLILI SMO DA ĆE NAM BITI BOLJE: Dan kada je usvojena povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora!

Bio je oženjen i inženjerkom arhitekture Ljiljanom Glišić, sestričinom dr Milana Stojadinovića, koji je od 1935. do 1939. godine bio predsednik vlade Jugoslavije i ministar finansija. Iz toga braka rodila se ćerka Aleksandra.

Foto: Privatna arhiva Ljiljane Pekić

Uz napomenu da je možda najpoznatija ona njegova o tome zašto su ljudi nesrećni: "Ono što mora da bude nije nesreća. Nesreća je samo ono što ne mora biti, a ipak se dogodi. Nesreću uvek izazivaju ljudi. Priroda vlada onim što biti mora", ovo su neke od njegovih najmudrijih misli:

- Na ovom se svetu može biti samo na gubitku.

- Neznanje rađa gordost, gordost rađa neznanje.

- Ništa nije neizbežno. Sve je neizvesno.

- Ljudi koji pod, pod urgencijom novih saznanja, svoja mišljenja nisu kadri da menjaju, nemaju mnogo uslova i razloga ni da ih imaju.

- Čovek je zavistan od razuma kao bolesnik od bolesti koja ga ubija.

- Čovek zaista umire. Zato se smrti i plaši. Jedino je živo biće koje od smrti zazire. Jer, samo za njega smrt je konačan nestanak.

Foto: Promo

- Budućnost će ili biti kao sadašnjost, pa nas neće trebati, ili će se od nje razlikovati, pa nas neće razumeti.

- Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.

- Čovek se nikad ne pita za uzroke dobrih stvari koje mu se dešavaju. Zanimaju ga samo uzroci rđavih.

- Sigurnost je samo pobeda jedne verovatnoće nad drugom i ništa više.

- Smrt i život su jedno, a univerzum je njihova večna rekombinacija. U takvom univerzumu biti živ ili mrtav zapravo je isto.

- Ekonomski prosperitet je destruktivan. Daje ljudima vremena da izmišljaju sve nove potrebe i nove želje.

- Ono što mora da bude nije nesreća. Nesreća je samo ono što ne mora biti, a ipak se dogodi. Nesreću uvek izazivaju ljudi. Priroda vlada onim što biti mora.

- Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve - sadašnjost. Da je sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo što danas radimo.

(Telegraf. rs)