HOLANDIJA TRAŽI VOLONTERE: Davaće svakom po 1.000 evra mesečno

Ako ljudima date 1.000 evra mesečno, bez ikakvih obaveza, da li će oni da uzmu taj novac i da ne rade ništa (odnosno ništa što bi bilo od neke koristi društvu) ili će iskoristiti taj novac kao odskočnu dasku da zarade još i žive bogatiji i ispunjeniji život?

Preporučujemo

TRI MILIONA DOLARA onome ko može da razbije ovo staklo!

Ovo pitanje je u srži polemika o takozvanom temeljnom dohotku, radikalnoj ideji socijalne politike kojoj se u poslednje vreme pridaje puno pažnje. Prošle godine, Finska je najavila veliki eksperiment vezan uz temeljni dohodak, a slične najave stižu i iz drugih zemalja i gradova, uključujući četiri holandska: Utreht, Tilburg, Groningen i Vageningen, javlja portal "Fastcoexist".

Za neke, temeljni dohodak je skup poklon - nešto što ne može da se priušti sad kad je javni budžet pod pritiskom kao nikad ranije.

Za druge, to je način kako da se poprave problemi u sistemu socijalne pomoći, kako potstaknuti produktivnost, kao i neophodna prilagođenje u vreme automatizacije kad će skupo plaćeni poslovi koji ne zahtevaju neke posebne veštine biti sve ređi i na kraju će nestati.

Foto: Wikimedia/Wil Leeuwis

Savetnica Zelene stranke iz Utrehta, Helen de Boer, misli da je to ideja dobra jer će potstaći primaoce socijalne pomoći da se aktivnije uključe u društvo.

- Mislimo da socijalna pomoć demotiviše jer ljudi moraju da traže posao, da ispunjavaju sve te administrativne zahteve, a imaju jako malo novca - kaže de Boer.

- Njima nije dozvoljeno da poseduju mali obrt, a ljudi su prisiljeni da traže posao kojeg jednostavno nema. Zbog toga imaju lošu sliku o sebi. Mislimo da će ljudi, ako im dozvolimo da budu slobodni, više da razmišljaju o tome šta žele da rade, poput pokretanja kompanije ili da rade nešto na pola radnog vremena. Tako će biti aktivniji članovi društva - navela je ona.

Utreht je podneo molbu centralnoj vladi da započne eksperiment pod nazivom "See What Works" ("Vidi šta radi/funkcioniše"). Upoređivaće četiri tipa temeljnog dohotka s kontrolnom grupom.

Foto-ilustracija: pixabay.com

U prvom slučaju će davati ljudima oko 900 evra, neće ništa tražiti zauzvrat i dospustće ljudima da rade koliko žele (čista verzija temeljnog dohotka).

U drugom slučaju tražiće od ljudi da volontiraju - recimo, odu u kupovinu ili na neki drugi način pomažu starijima - a novac će se oduzeti onima koji ne budu hteli da rade.

U trećem slučaju, ljudi će osim temeljnog dohotka dobijati još novca ako budu volontirali.

U četvrtom slučaju, ljudi će dobijat temeljni dohodak, ali neće smeti da rade.

U saradnji sa Univerzitetom Utreht, grad želi da regrutuje 250 ljudi za projekat, zatim da odabere volontere i podeli ih u pet grupa. Zatim će motriti kakav efekt na ljude ima primena svakog od ova četiri modela, nivo njihovog zadovoljstva, kao i korišćenje javnih servisa poput zdravstvene zaštite. Ako eksperiment odobri vlada u Hagu, program će trajati dve godine.

Foto: Profimedia/Martin Mehes - ČIF

Ljudi često kažu da je temeljni dohodak zapravo davanje ljudima novac da ne rade ništa. Međutim, kako kaže De Boer, ta kritika se više odnosi na sadašnji sistem socijalne zaštite u kojem ljudima, generalno, nije dozvoljeno da rade ako žele da primaju pomoć.

S temeljnim dohotkom - koji bi u svom punom obliku bio isplaćivan svim građanima bez obzira da li su zaposleni ili ne - ljudi bi mogli da rade malo ili onoliko koliko žele. To bi zavisilo samo od njih.

Zagovornici kažu da temeljni dohodak nije "besplatna vožnja" - 1000 evra nije dovoljno za bezbrižan život, to je tek odskočna daska.

- U stvari, sada dajemo ljudima novac da ne rade ništa, a oni se trude da nađu posao, ali ništa ne daju društvu - kaže De Boer.

- Mi smatramo da ljudi nisu lenji. Ako im date novac, oni neće besposleno da sede na kauču jer su društvene životinje. Ako im date prostora da razmisle o tome šta žele, oni će se uključiti više nego do sada - zaključila je ona.

Foto-ilustracija: Profimedia

Postoje i drugi razlozi zašto je temeljni dohodak dobra ideja. Kao prvo, to bi mogao da bude način kako da se pojednostavi sistem socijalne pomoći jer vlada više ne bi morala konstantno da proverava nečiji status pre nego mu isplati novac.

U teoriji to znači plaćanje samo onima kojima treba, ali u praksi to često dovodi do birokratskih zavrzlama i pokušaja izigravanja sistema od strane primalaca pomoći.

Temeljni dohodak bi zamenio razne oblike javne pomoći - od zdravstvene zaštite do porezkih olakšica - samo jednim oblikom isplate, a ljudi bi imali više slobode da  odlučuju kako će to da potroše.

Ovaj aspekt je posebno privlačan libertarijancima i konzervativcima koji mrze vladu i žele da ljudi preuzmu odgovornost za svoje živote umesto da se oslanjaju na vladu da odlučuje u njihovo ime.

Za sada, ne znamo da li će temeljni dohodak ohrabriti ljude da rade manje ili više (neki eksperimenti su sprovedeni, ali od toga je prošlo puno vremena), da li će to uštedeti novac i koja bi verzija bila najbolja (treba li temeljni dohodak davati svim ljudima ili samo nekima, kao i da li ljudi moraju da daju našto zauzvrat). Nadajmo se da će nam eksperimenti poput onih u Finskoj i Utrehtu dati korisne podatke na kojima možemo da nastavimo rad na ovoj ideji - rekla je na kraju De Boer.

(Telegraf.rs / Fokus.ba)