OTIŠLA SAM U SIRIJU I POVELA SINA SA SOBOM, TO JE BIO PUT U PAKAO: Jeziva ispovest žene koja se pridružila ISIS-u
Sofi Kasiki je jedna od nekolicine žena sa Zapada koje su otišle u sirijsku Raku, glavni grad samoproglašenog kalifata. Sada se vratila i poželela da ispriča svoju priču.
Sofi Kasiki je zurila u propagandnu fotografiju Islamske države koja prikazuje dečaka u maskirnoj uniformi i s crnim povezom koji poziva na ubistvo nevernika.
BEZBEDNOSNE SLUŽBE UPOZORAVAJU: Ušli u računar džihadista i otkrili da Evropi preti 11. septembar
Njene oči ispunile su se suzama:
- To je mogao bit moj sin - kazala je za Observer dok joj je glas drhtao.
- Teško mi je to uopšte da izgovorim to i tera me na plač. Radije bih nas oboje ubila nego dopustila da on postane ubica i da padne u ruke tih monstruma - kazala je.
Kazala je kako je to bio put u pakao iz kojeg se činilo da nema povratka.
- Osećam grižu savesti. Pitam se kako mogu živeti s činjenicom da sam svog sina povela u Siriju - kazala je Kasiki za Observer.
Kasiki (34), nije želela da otkrije svoje pravo ime zbog straha od terorista, rođena je u Kongu i odrasla je u izrazito katoličkoj obitelji.
Imala je samo devet godina kada je sa svojom sestrom poslana da živi u blizini Pariza nakon što je njihova majka umrla. Nakon toga joj je, kaže, ostala neizbrisiva rupa u srcu koju ni srećan brak ni majčinstvo nisu mogli da izleče.
Dok je kao socijalna radnica pomagala imigrantima u pariškom predgrađu, Kasiki je odlučila da se preobrati u islam, ali to nije kazala svom suprugu ateisti. Verovala je da će to zalečiti ožiljke iz mladosti.
Nova vera donela joj je samo privremenu utehu, ali upoznala je trojicu muslimana koji su bili oko 10 godina mlađi od nje i prema njima se odnosila kao prema braći.
U martu 2014. trojica mladića su otišla u Siriju odakle su održavali redovne kontakte s Kasiki. Smatrala je da je ona veza između tri izgubljena dečaka, kojima je pokušala objasniti koliko nedostaju svojim roditeljima, ali uskoro se ta uloga preokrenula.
- Mislila sam da kontrolišem situaciju, no sada shvatam da su verovatno bili trenirani da regrutiraju ljude poput mene. Igrali su na moje slabe tačke. Znali su da sam siroče, da sam nesigurna i da sam se preobratila u islam.
U oktobru 2015. Kasiki je kazala suprugu da ide na poslovni put u sirotište u Istanbulu na nekoliko nedelja i da će povesti sina. Umesto toga krenula je na put u Siriju.
Kad je došla u Raku shvatila je da je stvarnost puno drugačija nego što su joj predstavili njeni prijatelji domaćini. Naređeno joj je da ne izlazi sama van i da mora biti pokrivena od glave do pete. Morala je preda pasoš i ograničili su joj komunikaciju s porodicom u Francuskoj.
BIla je šokirana uslovima u bolnici u koju su ju doveli da radi. Osoblje je bilo bezosećajno spram ljudske patnje. U gradu su, kaže, "arogantni strani borci" bili dobri, a Sirijci dno društva.
Stan u kojem je bila smeštena vlasnici iz Sirije su prisilno napustili, a ona i njen sin u njemu su se osećali kao u zatvoru.
Trebalo je samo 10 dana da se Kariki probudi iz, kako je rekla, "parališuće tromosti", i da shvati kako je strašno pogrešila, za što je zaslužan njen suprug koji joj je u očaju redovno pisao pisma i slao mejlom porodične fotografije.
- Molila sam da me puste kući. Svakog dana govorila sam da mi nedostaje moja porodica i da je mom sinu potreban otac. Prvo su smišljali izgovore, a onda su počeli da prete. Kazali su da sama žena s detetom ne sme nigde ići sama i da će me kamenovati ili ubiti ako pokušam otići - priča ona.
- BIla sam u strahu da će neko doći i odvesti me u zatvor i da ću morati ostaviti svog sina s njima. Stalno sam razgovarala s njim. Pokušavala sam mu utisnuti u pamćenje neke stvari koje ne sme zaboraviti: da ga njegov otac i ja jako volimo, da mora biti dobar prema devojkama. Nadala sam se da će upiti moje reči i da će, ako mi se nešto dogodi i on upadne u ralje terorista, imati moj glas u svojoj glavi i da neće moći nikog ubiti... Pokušavala sam ga zaštititi poput lavice - opisuje Sofi svoju patnju.
Kada joj je jedan Francuz naredio da povede sina na molitvu u džamiju, ona mu je odbrusila da "makne ruke s njega". Kao odgovor dobila je udarac u lice.
- Bila sam u nepoznatom gradu gde nisam nikoga poznavala i nisam znala jezik. Pogledala sam sina i znala da sam napravila grešku, najgoru u životu. Znala sam da moram biti jaka i izvući ga što pre - ohrabrivala je sebe.
Francuz je odveo nju i njenog sina u 'gostinjsku kuću', svojevrsni zatvor u kojem je bilo desetak stranih žena, gde je bila u šoku kad je videla malu decu kako gledaju propagandne snimke terorista na televiziji, a njihove majke navijaju.
- Divile su se islamskim borcima, kao nekom ko je jak, moćan i ko ih može zaštititi. Jedini način da me puste iz zatvora je bio da se udam za jednog od njih. Ove strane žene bile su samo sredstvo koje će rađati decu islamistima - kazala je.
Idućeg dana, dok su njeni tamničari organizovali brak, otkrila je nezaključana vrata i odšetala. Nastavila je hodati.
Nakon što ju je ugostila jedna lokalna obitelj, koja je reskirala svoj život zbog toga, Kasiki je uspela da kontaktira sirijske borbene snage. U maju 2015. mladi Sirijac odvezao ju je sa sinom koji se skrivao ispod hidžaba do turske granice.
Da su bili zaustavljeni na kontrolnoj tački ili uhvaćeni u begu, mogli su biti ubijeni.
U Parizu su je ispitali francuski obaveštajci, nakon čega je završila u zatvoru na dva meseca i nije smela da kontaktira sa porodicom.
Sada su ona i njen suprug pomireni, ali još uvek se suočava s mogućim optužbama zbog otmice deteta.
- Pitala sam se kako se ovo dogodilo, kako sam mogla učiniti takvo što. Bila sam naivna, zbunjena, ranjiva, ali kako su ti obični, ne preterano pametni dečaci bili dovoljno inteligentni da mi isperu mozak? Još uvek se to pitam - pokajnički govori Sofi.
Kasiki zna da je imala sreće što je pobegla, što neće iskusiti mnoge devojke sa Zapada koje su u rukama ISIS-a.
Nakon što se vratila u Francusku, suprug joj je pokazao fotografiju koju mu je poslala Islamska država, a koja prikazuje njihova sina kako pozira s automatskom puškom.
- Prvi put sam to videla. Smučilo mi se. Zauvek ću se osećati loše jer sam odvela svog sina u tu noćnu moru, ali moram biti jaka i nastaviti da živim. Najteži deo je gotov.
- Pobegli smo i živi smo - završava potresnu ispovest Francuskinja.
(Telegraf.rs/ Izvor: dailymail.co.uk)
Video: Brnabić: Snajperista se nalazi na krovu Skupštine RS po protokolu bezbednosti
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Velislav
Izvini ženo, ali nemam saosećanja.
Podelite komentar
Mлађа
Hahaha Kasiki-Sofi koja zastita indetiteta
Podelite komentar
liz
E pa lavice, ko te sisa kad si mogla da budes toliko glupa....sad zivi zivot sa svim tim na savesti....i nekako imam osecaj da ti je prica neispricana do kraja...
Podelite komentar