Poruka Ljubice, STRASNE PUŠAČICE zapalila je Srbiju! Evo i zašto...

Nakon informacije da će narednim izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u 2016. godini biti uvedena potpuna zabrana pušenja na javnim mestima oglasili su se i oni koji će direktno biti pogođeni time - pušači. U celosti prenosimo tekst jedne ljubiteljke cigara i njen pogled na ovu situaciju.

Preporučujemo

POTPUNA ZABRANA PUŠENJA U SRBIJI U 2016. GODINI: Ovo važi i za KAFIĆE!

Dok pijem prvu jutarnju kafu i završavam treću cigaretu, pogled mi pada na tekst o tome kako će u 2016. godini na snagu stupiti potpuna zabrana pušenja u Srbiji. Smeškam se, palim četvrtu pljugu dok mi u glavi odzvanjaju tatine reči: "Prestaću da pušim kad ja to hoću, a ne kad mi država naloži."

Spremam se za posao, krećem i usput svraćam na trafiku da kupim pljuge. Mojih 200 dinara, pošteno zarađenih - imam valjda pravo da ih potrošim na šta god hoću. Trafikantkinja mi se smeška i pita me šta ću da radim od sledeće godine.

Foto-ilustracija: Foter/Jonathan Kos-Read

"Pušiću još više!" dobacujem joj i palim još jednu, dok ne dođe bus. Znate, inat je baš čudna stvar. I to ne samo kod nas! Nedavno pročitah u jednoj knjizi da najveći broj opušaka u Velikoj Britaniji možete da vidite baš ispred klinike za lečenje bolesti pluća. Ni u Srbiji, pogađate, stvari nisu mnogo drugačije.

Da se razumemo, u potpunosti mi je jasno da svakog meseca izdvajam pozamašnu sumu novca za nešto što me lagano ubija. Isto tako mi je u potpunosti jasno da nepušači ne moraju da trpe dim cigareta, te sam od starta podržala ideju da veći kafići moraju da imaju nepušački deo.

Sad, nije moj problem što su određeni vlasnici kafića dovoljno glupi da nepušački deo stave na sprat, a pušački dole - pa se nepušači bukvalno guše kao u komori jer, zbog onih poganih zakona fizike, dim ide na gore. Isto tako, nije moj problem što inspekciji ovakav raspored nije bio malo nelogičan.

Foto: sxc.hu/bdprod

Ono što, pak, jeste moj problem (ili će barem biti od 2016. godne) jeste činjenica da bukvalno neću moći da odem sa drugaricom na kafu, sa društvom na pivo ili sa mamom na toplu čokoladu, i to ni u jedan jedini kafić u Srbiji. Zašto? Zato što sam pušač. I neophodno je nabijati mi na nos da sam nepoželjna u svakoj mogućoj situaciji jer će to, navodno, da me natera da ostavim cigarete.

Neće. To će da me natera da stojim ispred kafića, pušim k'o Turčin dve zaredom, pa se onda vratim u lokal i smaram se do sledeće cigarete. To će mi, takođe, prouzrokovati stres zbog kojeg ću samo imati dodatnu potrebu da zapalim cigaretu, a tu je i onaj fenomen da jednostavno duplo više želite ono što vam je zabranjeno.

To će me, takođe, naterati da prestanem sa svakodnevnim posetama obližnjem kafiću, čiji je vlasnik do sada samo od mojih para mogao da iškoluje jedno dete.

I nisam jedina! Biće brdo ovakvih poput mene, i brdo vlasnika lokala koji će da gledaju kako im se biznis ruši pred očima zbog glupog zakona. Ne postoji drugi način da se opiše ovaj zakon - jednostavno je glup! Da, jasno mi je da je reč o nečemu što je za naše dobro, jer pušenje nije zdravo i može da vas ubije, ali koji će biti efekti ovakvog zakona?

Uništiće posao dobrom delu kafića i restorana, uništiće živote nama pušačima koji volimo da blejimo u tim istim kafićima i restoranima i, što je najgore, učiniće da se osećamo kao da država pokušava (još više) da kontroliše šta radimo u slobodno vreme.

foto: sxc.hu

Ja imam pravo da biram šta ću da radim sa sopstvenim parama. Ako sam ja odlučila da ću da ih potrošim na cigarete i da svesno rizikujem da ću dobiti rak pluća i sve one grozne bolesti, onda je to moja odluka i nijedan zakon ne bi trebalo da se meša u to. Slažem se, to je glup način da potrošite novac, gadna zavisnost i zaista bi svi trebalo da pestanemo da pušimo. Možda ćemo to i uraditi jednog dana. Ali ne danas.

Isto tako, svaki nepušač ima pravo da diše čist vazduh, a ne da se davi u dimu koji mi proizvodimo. To u potpunosti podržavam - čak mi i samoj ponekad bude zagušljivo u kafićima, a kamoli onima koji sami ne puše.

Upravo zato postoje nepušački delovi u većim kafićima, postoje i u potpunosti nepušački kafići, bioskopi, tržni centri, pozorišta i sva ta druga divna mesta na kojima je pušenje uveliko zabranjeno.

Zašto mi, pušači, ne možemo da uživamo bar u kafani? Danas čuh jednu pravu mudrost na radiju, pa bih sad da je prenesem nepušačima - čist vazduh se oduvek tražio na planini, a ne u kafićima. Šta se sad promenilo?

(Telegraf.rs / Izvor: 24sata)